NIJE doživeo da lično vidi zahvalnost svojih sunarodnika, ali je potez koji je napravio za života učinio da ga Trsteničani zauvek pamte: Kanađanin zapadnomoravske gore list Ljubiša Radojević (1925-2022) donirao je pre dve godine životnu ušteđevinu da se izgradi nov manastirski kompleks sa crkvom Svetog Đorđa u rodnom selu Bogdanja kod Trstenika.
NJegovi sunarodnici su mu ove nedelje posthumno dodelili titulu “najmoravac” – počasno priznanje koje dobijaju izuzetne ličnosti u okviru manifestacije “Dani na Moravi”. Domaćini podsećaju da je pre nego da pokloni 20 miliona dinara, koji su delom utrošeni za temelje bogomolje započete prošle godine, čika LJubiša platio i arheološka istraživanja na brdu Đurovača, kako bi ceo neimarski poduhvat bio po propisima.
– U ime moje porodice mogu da obećam da ćemo dogodine završiti i treći manastir u našoj opštini, po čemu će Trstenik biti jedinstvena opština u Srbiji – poručuje LJubiša Radojević iz Vrnjačke Banje, sinovac pokojnog imenjaka, koji je primio priznanje.
Mlađi Radojević redovno je prethodnih godina odlazio na mesto budućeg gradilišta kako bi pomogao da se ispoštuje želja plemenitog ktitora iz Britanske Kolumbije.
Kao i donator, bio je vrlo ponosan na prve radove izvedene na temeljima stare Crkve Svetog Đorđa.
– Stric je sve pratio i presrećan je, a ceo posao gradnje nije jednostavan, od transporta materijala na oko 400 metara nadmorske visine, do same gradnje na licu mesta – ispričao je “Novostima” LJubiša Radojević.
Zaveštanje Kanađanina našeg porekla podržava i Crkveni odbor Medveđa, Eparhija kruševačka i opštinsko rukovodstvo. Na postojanje crkve ukazala su i prethodna geofizička istraživanja stručnjaka Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, kao i priča meštana koji se svakog Đurđevdana okupljaju na tom, za njih, svetom mestu.
– Cela Đurovača iza meštane Bogdanja i okolnih sela ima status svetog mesta – kaže paroh Nenad Nedić. – Zato niko nikad nije želeo da dira bilo šta sa brda. Nije se pomerao nijedan kamen. Nijedno drvo nije posečeno.
Nov manastir videće se sa Moravskog koridora. Izgledom će ličiti na starija zdanja, gradiće se od lomljenog kamena, spolja okrečiti malterom.
Brdo čuva stari Jug Bogdan
ĐUROVAČA se osim u zapisima Joakima Vujića i Vladislava Titlebaha iz 19. veka spominje i u legendama. Istoričarka Jelena Vukčević kaže da celo selo nosi ime Bogdanje, po ocu kneginje Milice, Jug Bogdanu, kao i da je lokalitet Bogdašnjtica kod manastira LJubostinja, nedaleko od sela.