U Tirani je održan 10. Samit Berlinskog procesa – prvi u nekoj od zemalja Zapadnog Balkana. I to je jasna poruka da Evropska unija želi snažnije veze sa regionom, kaže predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Najavljuje i novi paket Unije za region, težak 30 milijardi evra. Od zemalja Zapadnog Balkana se očekuje da jačaju zajedničko tržište i tako doprinesu i svojoj privredi i građanima. Srbiju je u Tirani predstavljala predsednica Vlade Ana Brnabić.
Ekonomsko osnaživanje regiona i približavanje jedinstvenom tržištu unije, bilo je zajedničko u svim izjavama koje su se mogle čuti u Tirani.
Iako je od 2014. godine, kada je tadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel uspostavila inicijativu, uspostavljena tešnja saradnja među državama Zapadnog Balkana, ocenjeno je da su ekonomije država i dalje udaljene i da je na tome potrebno raditi.
To bi, kako su preneli čelnici Evropske unije, moglo da se sprovede pomoću Plana za rast Zapadnog Balkana, koji će detaljnije biti predstavljen početkom idućeg meseca. Između ostalog, prodrazumeva i dodatnu finansijsku pomoć regionu od 30 milijardi evra. Taj plan, prema rečima, predsednice Vlade Ane Brnabić, Srbija spremno očekuje.
“Što se tiče predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i novog plana za ekonomski rast Zapadnog Balkana i dodatnih investicija od čak do dve milijarde evra u sklopu tog plana, mi smo ga sa nestrpljenjem dočekali, mi smo već kandidovali naše projekte za taj plan i bili smo prvi na Zapadnom Balkanu koji su to završili i predali kompletan portfolio projekata. A potpuno se slažemo da, i to nije nikakva iznenađenje, da će taj novac i učešće u tome biti uslovljeno time kako brzo i na koji način sprovodite reforme. Mi od toga ne bežimo, mi u te reforme verujemo, mi ih implementirano pre svega zato što mislimo da će one dovesti do jače administrativno snažnije Srbije bolje za sve svoje građane. Tako da ćemo nastaviti da implementiramo reforma i nemamo problem sa tim”, navela je Brnabićeva.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen navodi da zemlje Zapadnog Balkana moraju da kompletiraju regionalno tržište.
“Želimo da otvorimo vrata pojedinih sektora jedinstvenog evropskog tržišta kompanijama sa Zapadnog Balkana, i na tome moramo da radimo. Ali, to nije dovoljno, zemlje Zapadnog Balkana moraju da kompletiraju regionalno tržište, a to je uslov da te zemlje otvore tržišta svojim susedima. Samo ako radimo zajedno, Zapadni Balkan će ući tamo gde pripada, u srce EU. Istorija se menja, a moja poruka je da je ovo za vas odlučujući trenutak. Zgrabite ga”, poručila je Ursula fon der Lajen.
Još jednom se u Tirani moglo čuti i to da je 2030. godina realna za proširenje Evropske unije, i da se tu pre svega misli na Zapadni Balkan. Međutim, kako je rekao predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, do tog datuma treba da budu spremne obe strane. Korak na tom putu trebalo bi da bude i danas potpisani sporazum o priznavanju stručnih kvalifikacija u medicinskom sektoru.
Tema i odnosi Beograda i Prištine
Osim evrointegracija i uspostavljanja zajedničkog tržišta, tema o kojoj se u Tirani govorilo jesu i odnosi Beograda i Prištine, iako je domaćin, albanski premijer Edi Rama, uoči Samita rekao da se o tome neće razgovarati, kao ni o obračunu pre tri nedelje dogodio na severu Kosmeta, u selu u Banjska. Na to se, ipak, tokom prvog panela osvrnuo nemački kancelar Olaf Šolc.
“Vreme je da se u regionu prevaziđu konflikti koji predugo traju, oni su samo unazađivali vaše zemlje. Nedavni događaji, eskalacija u selu Banjska na severu Kosova i Metohije, pokazali su koliko je to važno. Moramo da se napokon vratimo implementaciji dogovorenih sporazuma u okviru posredovanja Evropske unije radi normalizacije odnosa i dijaloga. Drago mi je što se ovogodišnji samit održava prvi put u nekoj zemlji Zapadnog Balkana, to je snažan signal koji naglašava da bi trebalo da iskoristimo ovu priliku kako bismo se koncentrisali na cilj koji imaju sve zemlje Zapadnog Balkana – integraciju u okviru regiona a zatim napredak na putu do priključenja EU”, rekao je Šolc.
Samitu u Tirani prisustvovao je i premijer privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti, ali se Ana Brnabić sa njim nije sastala. Ipak, kako je prenela medijima, on je jasno čuo poruke da je potrebno da se Beograd i Priština vrate dijalogu i da se formira Zajednica srpskih opština, što je prva tačka Briselskog sporazuma.
Takve poruke, između ostalog, čule su se i na bilateralnim sastancima predsednice Vlade na marginama samita, između ostalih i sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom i premijerom Španije.
