Okršajem Nemačke i Škotske večeras u Minhenu (21 č) počinje XVII evropsko prvenstvo u fudbalu. Sticajem okolnosti to su dve najstarije reprezentacije. U proseku Škoti imaju 28,2 godine, a Nemci 28,1. Posle njih su, po godinama, najiskusniji Poljaci sa 27,8. Medalje za mladost bi dobile Češka (25,3), Turska (25,8) i naš preksutrašnji protivnik Engleska (26,1).
Na ovom turniru je baš dosta igrača starijih od 35 godina – čak 29. Na prošlom, pre tri godine u Engleskoj, bilo ih je više nego dvostruko manje (14). Od 2016. rekord kao najstariji učesnik evropskih prvenstava drži mađarski golman Gabor Kiralj (40 godina i 86 dana). Ako ne bude nečeg nepredviđenog najstariji „deda” na šampionatima Evrope od Nemačke biće Portugalac Pepe, koji je u februaru napunio 41 godinu. Najstarije kosti posle njega na ovom šampionatu takođe ima Portugalac – Kristijano Ronaldo (39). „Bronzani” je sedam meseci mlađi od njega Hrvat Modrić.
Ako u Nemačkoj izađe na teren Španac Jamal (13. jula napuniće 17 godine) biće najmlađa „beba” u istoriji evropskih prvenstava. Trenutno ta počast pripada Poljaku Kozlovskom, koji je na prošlom šampionatu sa 17 godina i 246 dana igrao protiv Španije.
Evropsko prvenstvo se, po definiciji, održava da se odredi, čija je reprezentacija najbolja na kontinentu. Ali, pobednički pehar više nije ni jedini, a, nije preterano da se kaže, ni glavni pokretač. Bez zarade, i to dobre, šampionska slava teško da bi pokrenula preplaćene profesionalce na dodatni trud posle napornih klupskih sezona.
Zbog toga Uefa zvecka nagradama. Fond za učesnike ovogodišnjeg šampionata je 331 milion evra. To je za 40 miliona manje nego na prošlom šampionatu, ali je, poređenja radi, 15 puta više nego što je sakupljeno za Kup Afrike.
Po tarifi se dobija novac za svaku pobedu, za svaki prolaz dalje i, razume se, za titulu. Evropski prvak, ako je rešio u svoju korist sve utakmice, dobiće 28,25 miliona evra, a u najgorem slučaju, ako iz grupe izađe kao treći i sa samo dva boda, pa pobedi u finalu, imaće na računu 26,25 miliona.
Ni onaj ko ne uđe u osminu finala, a u grupi naniže sva tri poraza, neće otići praznih ruku. Samo učešće donosi 9,25 miliona evra.
Ruke trljaju i – klubovi! Evropsko udruženje klubova se zalaže da se omrse i oni koji stvaraju igrače, a to su najčešće siromašniji, čije bisere uzmu moćne fudbalske „draguljarnice”. U to su uračuniti i klubovi s drugih kontinenata, a sada je u tu svrhu namenjeno 140 miliona evra, što je za 10 miliona više nego pre tri godine.
Klubovi uključe „taksimetar” deset dana pre prve utakmice reprezentacije za koju igra njihov član i ne isključuju ga sve dok je njegov nacionalni tim na šampionatu. Zato se klubovima i te kako isplati da imaju što više reprezentativaca. A svrstani su u tri kategorije: u prvoj su članovi najjače nacionalne lige (za jedan dan svakog igrača provedenog s reprezentacijom na šampionatu dobija se 8.700 evra), u drugoj oni iz takmičenja za jedan rang ispod (5.800 evra), a u trećoj svi ostali (2.900 evra).
Prijavljena su 622 fudbalera iz 219 klubova. Najviše ih je iz engleske lige (114), nešto manje iz italijanske (104), pa iz nemačke (80). Iz vanevropskih ekipa je 27 igrača (najviše iz Saudijske Arabije 14).
U Danskoj, naš rival u poslednjem kolu u grupi, i Albaniji nijedan igrač nije iz domaće lige. Danci imaju ceo tim (11 fudbalera) u engleskim klubovima i u još šest zemalja, a Albanci su u 13 zemalja (najviše ih je u Italiji 10). U engleskoj reprezentaciji su „stranci” samo Belingem (Real) i Kejn (Bajern), a u italijanskog trojica (Žoržinjo je u Arsenalu, Vikario u Totenhemu i Donaruma u PSŽ-u).
Najviše svojih prvotimaca (po 13) na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj imaju Mančester siti i Inter. Ispada ceo tim sa dve rezerve! Po jedan manje su uzeti iz Reala, PSŽ i Barselone.
„Najskuplje noge” imaju Englez Belingem i Francuz Mbape. Procenjeni su na po 180 miliona evra. Od ovog šampionata su saigrači, pošto je i Mbape pristupio Realu. Prate ih Englezi Foden (Mančester siti) sa 150 i Saka (Arsenal) sa 140, Nemac Virc (Bajer) sa 130, Englez Rajs (Arsenal), Nemac Musijala (Bajern) i Španac Rodri (Mančeste siti) sa po 120, Francuz Kamavinga (Real), Englez Kejn (Bajern) i Francuz Čuameni (Real) sa po 100.
Na tržištu najveću vrednost ima naš prvi protivnik Engleska (1,52 milijarde evra), pa Francuska (1,23), a onda Portugalija (1,05). Vrednost ostalih je ispod milijarde: Španija 965,5 miliona, Nemačka 851, Holandija 775, Italija 705,5, Belgija 584,5, Danska 415,5, Ukrajina 379, Hrvatska 327,7, Turska 324,1. Naši su procenjeni ukupno na 313,4, a ostali su jevtiniji od 300 miliona evra: Švajcarska 281,5, Austrija 237, Poljska 210,3, Škotska 207,4, Češka 185,9, Mađarska 165,4, Gruzija 161 (bila bi još niže bez Kvarachelije iz Napolija koji je bukvalno vredi kao pola reprezentacije: 80 miliona evra), Slovačka 156,4, Slovenija 141,5, Albanija 111,6, a na dnu je Rumunija sa 92,1.
A ko je najjevtiniji? To je ubedljivo 38-ogodišnji gruzijski rezervni golman Lorija (Dinamo, Tbilisi) – samo 25.000 evra! Prvi do njega (Albanac Abraši iz Grashoperska) čak osam puta je skuplji (200.000 evra).
Razume se, i domaćin treba nešto da zaradi. Prvi put se događa da se dva puta uzastopce igra u istoj državi. Prošli šampionat, prvi posle korone, igran je u čak 11 zemalja, među kojima je bila i Nemačka. Za razliku od prošlog Evropskog prvenstva, igranog u čak 11 zemalja članova Uefe (pored Nemačke igralo se još u Engleskoj, u kojoj je bilo finale, Škotskoj, Azerbejdžanu, Danskoj, Mađarskoj, Italiji, Holandiji, Rumuniji, Rusiji i Španiji) ovo će proteći u samo jednoj.
I biće jedan od najekonomičnijih fudbalskih turnira, pogotovo u poređenju sa Svetskim prvenstvom pre dve godine u Kataru (više od 200 milijardi dolara). Najveća ušteda je postignuta što nijedan jedini stadion od deset (u Berlinu, Minhenu, Dortmundu, Lajpcigu, Hamburgu, Gelzenkirhenu, Kelnu, Diseldorfu, Frankfurtu na Majni i Štutgartu) nije građen za ovo Evropsko prvenstvo (Nemačka je ne tako davno, 2006, bila domaćin Svetskog prvenstva). Zato se procenjuje da nemački izdaci neće da pređu milijardu evra (račun je stao na 650 miliona). Nisu morali da se troše ni na puteve, aerodrome, hotele…
Na te pare se očekuje zarada od 6,7 milijardi evra. Od toga će Uefine biti 2,4 milijarde (36 odsto), što će biti osetno više od za nju rekordnog šampionata u Francuskoj 2016, a da se i ne upoređuje s prošlim na kome se u njen džep zbog korone (odložen godinu dana) slilo mnogo manje novca od željenog.
Organizatori ovakvih velikih događaja računaju na zaradu od gostiju za vreme šampionata, imidža i ekonomskog efekta na duge staze. Međutim, s obzirom da se zbog više sile računa da će nemačka privreda ove godine da poraste za 0,3 odsto to je manje, po mišljenju „Forbsa” od željenog. Čak se i ne očekuje da Evropsko prvenstvo bude neka vrsta zamajca za razvoj ekonomije.
– Mnogi potrošači će, verovatno, da iskoriste Evropsko prvenstvo da kupe nov televizor ili da popiju neku kriglu piva više, ali će da jedu kobasice umesto da odu u restoran, – smatra Mihael Gremling, rukovodilac ekonomskog odeljenja Instituta nemačke ekonomije u Kelnu.
Neki njegovi zemljaci ipak, očekuju bolje dane. Prošle godine je potrošnja piva smanjena za 4,8 odsto, a Holger Ajhele iz Udruženja pivara Nemačke predviđa da će za vreme Evropskog šampionata da skoči kao što je to bilo na Svetskom prvenstvu 2006. kada je porasla za oko 5 odsto.
U prodaju je pušteno 2,7 miliona ulaznica i sve su rasprodate (najjevtinija za grupu 30 evra, a za finale 95). Očekivanja od nemačke reprezentacije su velika. Za italijanskog golmana Donarumu, junaka prošlog finala Evropskog prvenstva, najveća opasnost su Englezi i domaćini. Nemačka, po rezultatima, jeste najuspešnija evropska fudbalska nacija, ali na poslednjim ispitima je padala, što se kaže, sa stolice. Pre tri godine je u osmini finala ispala od Engleza, a na svetskim prvenstvima u Rusiji 2018. i Kataru 2022. ni grupu nije prošla. Već večeras će se naslutiti da li će da ustane ili je baš teško obolela. Škoti nemaju šta da izgube, pa će im biti lakše u ovom okršaju.
