Možemo više da brinemo o nasleđu Stevana Stojanovića Mokranjca
Značaj Stevana Stojanovića Mokranjca za srpsku muziku najčešće poredimo sa značajem Vuka Karadžića za srpski jezik. Povodom 170 godina od rođenja, sagledavamo njegovo nasleđe iz današnje perspektive.
Kodirao je srpski folklor i stilizovao ga u umetničku muziku. Osnovao je prvu muzičku školu, prvi kvartet, dirigovao je, zapisivao narodne melodije, komponovao, organizovao koncerte. Posebno su značajni Opelo i Rukoveti, ne samo za horsko pevanje, već za razvoj stila i kvalitet srpske muzike.
Pripremila Dragana Pantić
„Danas možemo da razmišljamo i o tome da li ćemo od njegove muzike napraviti neki balet, možemo li od Mokranjčeve muzike da stvorimo neku novu srpsku muziku ovog našeg doba. Opet, bazirajući se na onome što jeste njegovo istraživanje, njegov melografski rad, njegovi zapisi i duhovne i svetovne tradicije koje govore kroz njegovu muziku jesu potencijal koji nam omogućava da upravo tu tradiciju iščitamo na novi način“, objašnjava Aleksandra Paladin, muzikolog.
Novi načini postoje. „Flautino Lola klasik“ i Ljubiša Jovanović su pre nekoliko godina pozvali kompozitore da stvore nova dela inspirisana Mokranjčevom muzikom.
„Tu je izniklo čak sedam dela naših vrhunskih kompozitora kao što su Stefanović, Mihajlović, Aleksandra Vrebalov, Popović, Milana Stojadinović Milić. To je bio jedan lakmus šta sve možemo zajedno da napravimo“, istakao je Ljubiša Jovanović, umetnički direktor ansambla „Lola klasik“.
Zajedno možemo više da brinemo o nasleđu Stevana Stojanovića Mokranjca. Da intenzivno promovišemo, predstavljamo i razvijamo njegov rad.
„Flautino Lola klasik“ je usamljeni primer dobre prakse, a nije kasno ni da 2026. godina, u tom smislu, donese promenu.
