Može li nedelju dana bez društvenih mreža poboljšati mentalno zdravlje?

Nova studija pokazuje da je svaki četvrti mladi čovek prijavio manje simptoma depresije nakon samo jedne nedelje pauze od aplikacija.

Prema istraživanju objavljenom u časopisu Jama Network Open, odricanje od društvenih mreža na sedam dana može smanjiti depresiju, anksioznost i nesanicu kod mladih odraslih, prenosi Euronews Health. 

U studiji je učestvovalo 373 mladih uzrasta od 18 do 24 godine, koji su dve nedelje redovno koristili Facebook, Instagram, Snapchat, TikTok i X, dok je istraživački tim pratio njihovu upotrebu.

Foto: Unsplash

Nakon tog perioda, gotovo 80 odsto učesnika pristalo je da uradi jednonedeljni detoks od društvenih mreža, dok je ostatak odbio. Svi su beležili kako su se osećali pre, tokom i nakon pauze.

Rezultati su bili zanimljivi:

• 25% učesnika imalo je manje simptoma depresije

• 16% je prijavilo manju anksioznost

• 15% je imalo manje problema sa nesanicom

Detoks je najviše pomogao onima koji su pre studije već imali povišene nivoe depresije, anksioznosti ili probleme sa snom.

Ipak, istraživači su otkrili da pauza nije pomogla u smanjenju osećaja usamljenosti, što objašnjavaju činjenicom da su mladi ostali bez uobičajenih komentara, lajkova i interakcija iz svoje online zajednice.

Josep Maria Suelves, istraživač sa Univerziteta Katalonije, objašnjava da društvene mreže mogu biti korisne za komunikaciju, ali „česta i dugotrajna upotreba može remetiti zdrave navike“ poput sna i fizičke aktivnosti, te povećavati izloženost negativnim sadržajima i uticajima.

Važno je napomenuti da učesnici nisu potpuno izbegavali telefone. Tokom detoksa prosečno su koristili mobilne uređaje oko 30 minuta dnevno, što je značajno manje od skoro dva sata koliko su provodili pre detoksa.

Najviše su „varali“ na dve aplikacije, Instagramu i Snapchatu, dok su se na Facebook, X i TikTok vraćali znatno ređe.

Potrebno je više istraživanja

Autori studije navode da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo koliko bi optimalno trebalo da traje detoks društvenih mreža da bi se smanjili nivoi depresije i anksioznosti.

Takođe ističu da je potrebno uključiti raznovrsniju populaciju, jer su većina učesnika bile mlade, visoko obrazovane žene.

Profesor psihologije sa Univerziteta u Granadi, Hose Perales, dodaje da je jedan od problema studije to što je detoks bio dobrovoljan, što može narušiti rezultate:

„Samoselekcija je loša praksa, jer omogućava da učestvuju samo oni koji su najmotivisaniji ili imaju najveća očekivanja“, objašnjava on.

Perales smatra da je značaj studije „prilično skroman“ i da bi lako mogao da završi „na dugoj listi nedovoljno jasnih i često preuveličanih istraživanja“ o uticaju društvenih mreža na mentalno zdravlje.