Po gotovo svim merilima, kanadska ekonomija je zaglavljena u jarku. Rast je stagnirao, a stopa nezaposlenosti raste.
U normalnim vremenima, lek je jasan. Banka Kanade smanjuje kamatne stope, a savezna vlada povećava potrošnju kako bi pomogla preduzećima i domaćinstvima da prebrode oluju.
Ovo definitivno nisu normalna vremena.
Ja guverner Banke Kanade, Tiff Macklem, to zna.
“Strukturna šteta uzrokovana karinama smanjuje naše proizvodne kapacitete i povećava troškove. Da bi se ograničila sposobnost monetarne politike da podstakne potražnju uz održavanje niske inflacije”, rekao je Macklem prošle sedmice.
Snižavanje kamatnih stopa može učiniti samo toliko, kaže on. A u ovom jedinstvenom čudnom trenutku za kanadsku ekonomiju, kaže da monetarna politika ima ograničenja.
„Ne može ciljati specifične sektore. Ne može se ciljati teško pogođen sektor: aluminijum, čelik, automobil. Ne može pomoći kompanijama da pronađu nova tržišta. Ne može pomoći kompanijama da rekonfigurišu svoje snabdevanje koplja. Ono što može učiniti jeste da pokušate da pokušate prelevanje iz teško pogođenih sektora na ostatak ekonomije“, rekao je.
U toj izjavi postoji jasna poruka. Ne samo za Kanađane koji se bore da ostanu iznad vode u ovim teškim vremenima. Ekonomisti kažu da Macklem šalje važan signal saveznoj vladi.
„Čini se da Banka misli da je učinila sve što je moglo i sada predaje uzde saveznoj vladi da podrži ekonomiju fiskalnom politikom“, kaže David-Alexandre Brassard, glavni ekonomista u udruženju ovlaštenih profesionalnih računovođa Kanade.
Ta fiskalna politika biće predstavljena u utorak.
Randall Bartlett, zamenik glavnog ekonomiste u Desjardinsu, kaže da će sam budžet biti zaista bez presedana.
„Budžet je ostao nezapamćen ne samo po kašnjenju, već i po planiranoj potrošnji, smanjenju poreza i uštedama. Deficiti bi mogli porasti do nivoa koji nisu viđeni decenijama osim tokom recesije ili pandemije, a odnos duga i BDP-a verovatno će ići u pogrešnom smeru“, napisao je Bartlet u pregledu prošlog meseca.
Pitanje je, naravno, da li budžet može učiniti ono što Banka Kanade ne može.
„Definitivno može“, kaže Benjamin Reitzes, generalni direktor kompanije BMO Economics.
On kaže da je jasno da je Banka Kanade uradila ono što je moglo bez problema. Sada se, kaže, fokus prebacuje na savezni budžet i vladu.
“Oni prenose štafetu na fiskalnu vlast, što je u ovom slučaju savezna vlada. Videćemo šta će biti u ovom budžetu. Mislim da postoji mnogo optimizma oko potencijalnih novih mera za podsticanje rasta”, rekao je Reitzes.
Podsticanje rasta je u srži svega.
Rast je već godinama problem. Mnogo pre nego što se Donald Tramp vratio u Ovalnu kancelariju i pre nego što su američke tarife prouzrokovale toliku štetu, Kanada se borila da privuče investicije i podstakne ekonomski rast.
BDP po glavi stanovnika dramatično je pao. Između 2014. i 2022. godine, prosječni rast u Kanadi je bio treći najniži među zemljama OECD-a.
Iznad svega, Reitzes kaže da je ovonedeljni budžet prilika za resetovanje ekonomskih prioriteta Kanade.
„Vreme je da ekonomiji i ekonomskom rastu pristupimo drugačije nego što smo to činili proteklih godina i da se mnogo više fokusiramo na to kako bi proširili Kanadu, više nego na bilo šta drugo“, rekao je Reitzes.
Dakle, sama potrošnja je važna. Kanada je obećala milijarde dolara novih odbrambenih izdataka. Već je namijenio još milijardi za kancelariju za velike projekte i diverzifikaciju trgovinskih koridora.
Ali svaki budžet je mešavina računovodstva i pripovedanja.
Brojke govore jedno, tekst dokumenta ponekad priča drugu priču.
Reitzes kaže da će izazov u ovonedeljnom budžetu osigurati da svi, od kanadskih radnika i preduzeća do penzionih fondova i investitora širom sveta, čuju jednu jasnu poruku od vlade.
„Spremni smo za rast ekonomije, fokusirani smo na stvari koje su Kanađanima potrebne za bolji život i ti prioriteti nisu isti kao što su bili u poslednjih 10 godina“, rekao je Reitzes.
SRPSKINEWS/KANADA
