Minimalne plate se povećavaju u šest provincija, ali Kanađani se i dalje suočavaju sa zabrinutošću oko troškova života.
Usred krize troškova života koja je podstakla posete bankama hrane i strah, minimalna plata je porasla u šest provincija – ali i zagovornici i kritičari strahuju da to možda neće biti dovoljno za rešavanje sveobuhvatnog problema.
Dok B.K., Alberta, Kvebek, Nju Branzvik i teritorije neće videti promene u stopama plata, minimalna plata u Ontariju će porasti na 16,55 dolara po satu, Manitobi na 15,30 dolara, dok će Nova Škotska, P.E.I i Njufaundlend i Labrador porasti na 15 dolara.
Minimalna plata u Saskačevanu danas je takođe porasla na 14 dolara, ali je i dalje najniža u zemlji, iza Nju Brunsvika za 75 centi.
Pozdravljaju se povišice, ali kažu da to još uvek nije dovoljno da pomogne Kanađanima da sastave kraj s krajem.
„Naša životna plata je zapravo 23 dolara i 15 centi“, rekao je za CTV National News Krejg Pikthorn, koordinator za komunikaciju u Ontario Living Wage Network. „To znači da ako radite puno radno vreme uz minimalnu platu, čak i nakon ovog povećanja, još uvek mi nedostaje 230 dolara nedeljno.”
Povećanje predstavlja godišnje povećanje od 2.200 dolara (otvara se u novoj kartici) za osobu koja zarađuje minimalnu platu i radi 40 sati nedeljno u Ontariju.
Učenica srednje škole Mia Copeland rekla je za CTV National News da povišica neće u potpunosti pokriti sve veće troškove.
„Bez obzira na to koliko povećate minimalnu platu, stvari će uvek biti tako skupe“, rekao je Copeland.
Minimalna plata u Manitobi je skočila za 1,15 dolara po satu i sada zaostaje samo za Ontariju, B.C. a teritorije sa minimalnom platom. U Kanadi, najviša minimalna plata je u Jukonu, gde radnici primaju 16,77 dolara po satu, a zatim sledi minimalna plata u B.C.-u od 16,75 dolara po satu.
Minimalna plata u Nunavutu je 16 dolara po satu, a na severozapadnim teritorijama je minimalna plata porasla na 16,05 dolara po satu u septembru.
Sa ovim novim povećanjem, radnici Nove Škotske sada zarađuju 1,40 dolara više po satu u odnosu na prošlu godinu.
To je promena koja kasni osam godina, kaže jedan politički analitičar, jer radnička klasa sve više posećuje banke hrane.
„Oni se snalaze tako što donose veoma teške izbore, bez obzira da li to možda znači da ne popune lekove na recept zato što to ne mogu da priušte, to bi moglo da znači žrtvovanje hrane“, Kristin Solnije, direktorka Kanadskog centra za alternativne politike u Halifaksu, rekao je za CTV National News.
U Saskačevanu, indeks siromaštva Kanadske banke hrane dao je pokrajini jedva prolaznu ocenu u septembru, otkrivši da više od četvrtine ispitanih nije u stanju da priušti stvari koje se smatraju neophodnim za adekvatan životni standard.
Pokrajina se obavezala da će dostići minimalnu zaradu od 15 dolara po satu do oktobra 2024.
Kanadska federacija nezavisnog biznisa kaže da povećanje plata koje se danas vidi može stvoriti izazove za vlasnike malih preduzeća koji ne mogu priuštiti da plate svoje osoblje, predviđajući da će neki možda morati da ugase poslove.
Jedan ekonomista, s druge strane, upozorava da povećanje minimalne plate samo može dovesti do toga da ukupni troškovi ponovo nadmaše dobitke minimalne zarade.
„To neće rešiti problem“, rekao je Moše Lander, profesor na Univerzitetu Konkordija, za CTV National News.
„U vreme kada se Banka Kanade bori da savlada inflaciju, mrzim to da kažem, ali ovo je inflatorni potez u više provincija koji povećava verovatnoću da ćemo u nekom trenutku u narednih šest meseci verovatno krenuti da opet pričamo o još jednom povećanju kamate“.
Nedavno Legerovo istraživanje je pokazalo da polovina mladih Kanađana navodi da živi od plate do plate , sa sve većim brojem milenijalaca i odraslih iz generacije Z koji menjaju svoje navike potrošnje zbog sve većih troškova života.
