Ovo voće je u 2021. pobilo rekord po konvencionalnoj proizvodnji, a po vrednosti isporuka na strana tržišta značajno prevazišlo pšenicu.
Vrednost izvoza organskih proizvoda iz Srbije porastao je za više od 15 puta za 10 godina.
– Prvi put su ovi podaci postali deo informacionog sistema Uprave carina 2012. godine kada je ukupan izvoz organskih proizvoda iznosio 3,74 miliona evra, dok je u 2021. godini bio 57,4 miliona evra – kažu u Udruženju „Serbija organika”.
Prema navodima tog udruženja prošle godine, u odnosu na 2020. vrednost izvoza organskih proizvoda porastao je za 53 procenta, a za dve godine 93,3 odsto. U 2021. iz Srbije je izvezeno 17.622 tona organskih proizvoda, a interesantno je da je i u ovoj vrsti proizvodnje dominirala malina. Poznavaoci tržišta ističu da u poslednje vreme iz Amerike i Kanade raste broj upita za srpsku organsku malinu. Inače, ovo voće je, po poslednjim podacima, na drugom mestu po vrednosti izvoza poljoprivrednih proizvoda i u konvencionalnoj proizvodnji.
Analiza o izvozu agrara i prehrambene industrije Srbije u 2021. godini, koju je nedavno predstavio analitičar Vojislav Stanković, pokazuje da je izvoz zamrznutih malina bio 426 miliona dolara. Po rezultatima to voće je odmah iza kukuruza (557 miliona), a ispred pšenice (255 miliona dolara).
Veliki uticaj na ovaj bilans imala je izuzetno dobra otkupna cena maline u prošloj sezoni. Kada je reč o organskoj proizvodnji, najveća vrednost, od 45 miliona evra, ostvarena je u plasmanu zamrznutog organskog voća i to najviše zamrznutog jagodastog – maline (32,6 miliona evra), kupine (oko pet miliona) i borovnice (1,8 miliona).
Pored zamrznutog voća naši proizvođači imali su i dobar plasman zamrznute višnje (3,4 miliona), a tražila se i šljiva. U tom udruženju ističu da je na drugom mestu bio izvoz organskog sušenog voća – jagode, maline, šljive, borovnice, kupine, ribizle, u ukupnoj vrednosti od šest miliona evra, zatim slede voćni koncentrati i pirei u ukupnoj vrednosti od 3,15 miliona evra).
Od 33 države u koje smo prošle godine izvezli organske proizvode najviše je prodato kupcima u Nemačkoj – za 18,25 miliona evra, što je gotovo trećina od ukupne vrednosti izvoza. Značajni partneri bili su i Amerika, Holandija, Francuska, Poljska, Kanada, Austrija, Italija…
Ivana Simić, generalni sekretar udruženja „Serbija organika”, izjavila je za „Politiku” da je za našu zemlju izvoz zamrznutog organskog jagodastog voća uvek bio najznačajniji.
– Površine pod organskim povrćem su nam i dalje male, a potencijal i potražnja postoje, kao i kod lekovitih i začinskih biljaka čije površine su se za jednu godinu uvećale za oko 50 odsto, što se odrazilo i na prošlogodišnji izvoz – kaže ona.
U poslednje vreme govori se i o skraćenju perioda konverzije, što bi takođe moglo da utiče na povećanje organskih zasada. Iako je izvoz u značajnom porastu i postoji tražnja, broj proizvođača se nije značajnije menjao, a okvirno se ovim poslom bavi oko 6.150 ljudi u našoj zemlji.
Standardni vremenski period za konverziju zemljišta je propisan domaćom regulativom – kod zasada jednogodišnjih biljnih vrsta na najmanje dve ili tri godine kod višegodišnjih.
Propisi jasno kažu da ukoliko se na zemljišnoj parceli minimum tri godine nisu koristila sredstva koja su nedozvoljena u organskoj proizvodnji, proizvođač može da podnese zahtev Ministarstvu poljoprivrede za skraćenje perioda konverzije. Naravno, objašnjava naša sagovornica, to mora da bude potkrepljeno određenim dokazima.
– U Srbiji zaista postoji puno površina koje imaju potencijala da brzo izađu iz perioda konverzije, naročito u brdsko-planinskim područjima, zato se i podseća da postoje procedure na koji način je to moguće uraditi – objasnila je naša sagovornica.
Ona ipak napominje da poljoprivrednici koji nameravaju da se bave organskom proizvodnjom najpre moraju da zaključe ugovor sa nekom od ovlašćenih kontrolnih organizacija. Tek kada ih sistem prepozna i registruje kao organske proizvođače mogu da podnesu zahtev za skraćenje perioda konverzije.
