Majka iz New Brunswicka se požalila, nakon što je nedavno morala da čeka više od 12 sati, da bi njenu bolesnu bebu pregledao lekar u bolnici u Monktonu.
Emily Boros-Rausch je u petak otišla u bolnicu sa svojom dvomesečnom bebom Laslom. Beba je imala temperaturu, povraćala je i imala je proliv.
“Naš porodični lekar nam je mnogo puta, čak i kada je beba rođena u bolnici, rekao da ako novorođenče ima i najmanju temperaturu, odvezite ga odmah u hitnu pomoć jer to može biti znak nečeg lošeg”, rekla je. “Tako smo ii uradili.”
Stigli su oko 20 sati. Na trijažu se čekalo sat i po, a zatim su čekali još 12 sati pre nego što su otišli kod doktora.
“Kada smo konačno videli doktora nakon 12 sati, on je bio brižan i uslužan i, pokušavao je da dođe do dna onoga što se dešava”, rekla je ona. “Ali jednostavno nema dovoljno doktora, što vreme čekanja čini opasno dugim.”
Ona je rekla da ni jedan drugi doktor u hitnoj pomoći, koja je bila skoro puna, te noći nije viđen, jer je radio samo jedan doktor.
“Definitivno je bilo trenutaka kada sam bila u suzama jer sam bila toliko zabrinuta i frustrirana”, rekla je. „Nateralo me je na razmišljanje, da li smo bezbedni ovde sa malom decom? … Kako je samo jedan doktor u hitnoj pomoći celu noć?”
Nekoliko ljudi je na kraju otišlo bez nege, rekla je Boros-Rausch.
“Bilo je zaista uznemirujuće. Bilo mi je slomljeno srce od ljudi koje sam srela i razgovarala, i čula koliko dugo čekaju, i videvši ljude kako bukvalno plaču od bola”, rekla je. “Bilo je to srceparajuće iskustvo. Prosto ne mogu da verujem da se ovo dešava u našoj provinciji.”
Rekla je da je čekanje preko noći bilo „veoma stresno“. Nije bilo kolica ili mesta bi Laszlo mogla udobno spustiti, tako da ga je morala držati celo vreme.
“Plakao je veliki deo vremena”, rekla je. “Bila je jedna ljubazna medicinska sestra koja je videla koliko sam očajana i došla i držala ga minut, kako bih mogla otići u toalet. Bilo je veoma haotično.”
Bolnice „nisu predviđene za decu“
Laslo je povratio na stolicu i pod, a osoblje obezbeđenja pomoglo je majci da počisti.
Nigde nije bilo sanitarnog čvora za presvlačenje bebe, koja je bolovala od proliva i kojoj je trebalo često menjati pelene. U kupatilu hitne pomoći bilo je povraćke na podu i u umivaoniku, i nije se osećala ugodno da ga tamo presvlaci.
Nakon što je zatražila sigurno mesto za presvlačenje Lasla, premeštena je u hodnik gde ga je mogla presvući na stolove i stolice.
Rekla je da joj se osoblje čak izvinilo što je bolnica nepristupačna za bebe.
„Kao provincija bez dečije bolnice, bila sam zaista iznenađena kada sam videla da naše bolnice nisu pripremljenje za decu“, rekla je ona.
Nakon 12-satnog čekanja, Laszlo je dobio IV i njegovo stanje se poboljšalo. Testirao je krv da vidi da li ima infekciju – na sreću, nije i napustili su bolnicu nakon što su dobili rezultate.
Sve u svemu, u bolnici su proveli oko 18 sati.
Boros-Rausch je jasna u tome što ne krivi osoblje koje je dalo sve od sebe da pomogne njoj i ostalim pacijentima koji su čekali.
“Problem nisu doktori ili osoblje koje je neumorno radilo. Videla sam medicinske sestre kako trče po 12 sati, celu noć, da pomognu ljudima, da pokušaju da ugode ljudima”, rekla je.
“Jednostavno nema dovoljno osoblja. Čak su i medicinske sestre rekle: ‘Trebaju nam dva doktora noću. Jedan doktor jednostavno nije dovoljan.”
Ona je rekla da nema „ništa osim zahvalnosti i poštovanja“ prema zdravstvenim radnicima, ali mora se izvršiti veći pritisak na vladu da poboljša zdravstveni sistem kako „niko ne bi patio“.
Ona takođe želi videti promene kako bi čekanje beba i dece učinilo ugodnijim, kao što je više stolova za presvlačenje i posteljine.
Pružaoci zdravstvenih usluga ‘daju sve od sebe’
Medicinsko društvo New Brunswicka kaže da nedostatak osoblja u zdravstvenom sektoru i dalje doprinosi dugim vremenima čekanja.
U intervjuu, predsednica društva dr. Paula Keating rekla je da su pozvali vladu da povećaju broj naplativih sati u hitnim sobama kako bi se ublažio pritisak.
“Svakako delimo frustraciju i saosećamo s pacijentima koji moraju čekati ono što smatramo predugo, da bi dobili hitnu pomoć”, rekla je Keating. “Kao provincija, moramo preduzeti korake kako bismo rešili prenatrpanost u hitnim sobama i prekomerno vreme čekanja koje pacijenti doživljavaju.”
Iako nije mogla da govori konkretno o situaciji u bolnici u Monktonu, rekla je da nije neuobičajeno da hitne službe imaju samo jednog doktora koji radi preko noći, iako to zavisi od veličine i lokacije hitne pomoći.
Što se tiče toga da čekaonice budu udobnije za bebe i decu, Keating je rekla da „svakako možemo koristiti više prostora prilagođenih deci i bebama.“
„Ali pružaoci zdravstvenih usluga u bolnicama daju sve od sebe da pruže najbolju negu koju mogu“, dodala je ona.
U saopštenju, Horizon Health Network, koja nadzire bolnicu Moncton, kaže da „nastavljaju naporno raditi na poboljšanju uslova u našim odeljenima hitne pomoći (ED) i poboljšanju protoka pacijenata i iskustva pacijenata u našem zdravstvenom sistemu.“
„Ovo je naporno doba godine za naše lekare, a naši posvećeni zdravstveni timovi veoma naporno rade na pružanju sigurne i kvalitetne nege“, napisao je Greg Doiron, potpredsednik kliničkih operacija.
Doiron je rekao da rade na poboljšanju opcija primarne nege u oblasti Monktona kako bi se smanjio pritisak na hitnu pomoć, a nedavno su dodali kliniku za bolesti slične gripu u bolnici u Monktonu, koja omogućava pacijentima upućenim sa hitne pomoći da ih lekar brže pregleda.
“Pacijenti s najhitnijim medicinskim potrebama uvek se prvo pregledaju”, rekao je. “Oni s manje hitnim potrebama verovatno će doživeti duže od uobičajenog vremena čekanja, i, kao i uvek, ohrabrujemo pacijente da posete sowhywait.ca kako bi istražili dostupne opcije za negu, kao što su farmaceut, pružaoc primarne zdravstvene zaštite, klinika nakon radnog vremena, virtuelna nega (kao što je eVisitNB.ca), Tele-Care 811 ili Hitna pomoć.”
Sean Hatchard, portparol pokrajinskog ministarstva zdravlja, rekao je da „prepoznaje da postoje izazovi unutar zdravstvenog sistema, uključujući pitanja kapaciteta i osoblja u nekim od odeljenja za hitne slučajeve u pokrajini“.
“Ministarstvo zdravlja nastavlja da sarađuje s regionalnim zdravstvenim vlastima kako bi osiguralo da stanovnici New Brunswickera mogu pravovremeno pristupiti nezi koja im je potrebna”, navodi se u saopštenju. “Takođe razume da se jurisdikcije širom Kanade i širom sveta suočavaju sa sličnim izazovima i da će za napredak biti potrebno neko vreme.”
Hatchard je rekao da je odeljenje takođe fokusirano na zapošljavanje i zadržavanje zdravstvenih radnika u celom sistemu i pronalaženje drugih načina za povezivanje New Brunswicka sa uslugama primarne zdravstvene zaštite kako bi se ublažio pritisak na odeljenje za hitne slučajeve.
‘To je strašno’
U međuvremenu, Boros-Rausch je rekla da Laszlo mnogo bolje. Od tada je imao naknadne preglede kod svog porodičnog doktora, koji je rekao da će morati da se vrati u hitnu ako dobije još jednu temperaturu.
“To je definitivno bilo teško čuti ponovo nakon našeg iskustva”, rekla je.
Rekla je da ju je to iskustvo ostavilo zabrinutom za budućnost zdravstvenog sistema u pokrajini i da je dovodi u pitanje njeno preseljenje u New Brunswick iz svoje matične provincije Ontario pre pet godina.
„Prosto je zastrašujuće, stanje u kojem je zdravstveni sistem. Strašno je da ljudi toliko čekaju, posebno beba od dva meseca. To zapravo ne funkcioniše kako treba ako ljudi čekaju toliko dugo ili se čak ne vide u hitnim slučajevima celu noć”, rekla je.
“Mislim da, da sam znala više o zdravstvenom sistemu ovde i vremenu čekanja hitne pomoći i koliko bolnice nemaju dovoljno osoblja, zaista mislim da bismo možda ponovo razmislili o našem preseljenu na istok.”
SERBIANNEWS/CANADA
I u Vankuveru je bilo crkanje po 8/12 h u Hitnoj