Luiz Roberts i Dragan Jovanović iz Kanade, samo su jedan u nizu parova koji su se poslednju deceniju i po upisali u spisak stanovnika Sremskih Karlovaca, a da pre toga nisu imali nikakve veze sa tom varošicom.
Predlog da život na severu američkog kontinenta zamene životom u Srbiji potekao je od Draganove majke Smilje sa kojom se on kao jedanaestogodišnji dečak posle očeve smrti iz Požarevca iselio u Kanadu. On i Luiz su ga prihvatili rado uzimajući u obzir i pogodnosti koje će im se pružati s kanadskim primanjima na našem terenu kao penzionerima, što ona već i jeste.
– Dve godine smo dolazili i tražili kuću koja bi mogla da zadovolji naše potrebe i pogoduje za smeštaj majke, ali i da se uselimo relativno brzo, što se ispostavilo nije bilo lako naći – priča Dragan Jovanović koji je u Kanadi kratko vreme radio u svojoj struci, kao hemijski inženjer, a ostatak radnog veka kao poreski stručnjak. – Prve godine ništa nismo našli. Druge godine smo se bacili u potragu gotovo od Pančeva do Subotice s fokusom na okolinu Novog Sada kako bismo zbog majke bili bliži zdravstvenim centrima i naišli smo na ponudu za ovu kuću u Karlovcima. Kuća nam se dopala, ali sa vlasnikom nismo uspeli da postignemo dogovor. Razočarani vratili smo se u Kanadu, jer smo izgubili još jednu godinu neobavljenog posla. Odlučili smo da dogodine opet dođemo i iznajmimo smeštaj dok ne nađemo kuću koja je po našoj meri. Međutim, nedelju dana kasnije pozvao nas je vlasnik kuće, koji se predomislio i mi smo je kupili.
Svake godine njih dvoje slave 1. jul, Dan Kanade, sa velikim roštiljem za komšiluk, majstore…
Sledeće godine je usledila adaptacija. Dragan kaže da su neko vreme spavali na dušeku na naduvavanje dok su majstori radili, a pošto je on još uvek u radnom odnosu i to veći deo godine „na daljinu“, za internet se snalazio tako što je odlazio u restoran „Pasent“. Posle izvesnog vremena pridružila im se i Draganova majka. Osim što su ispunili osnovni uslov, a to je da mesto njihovog novog stanovanja bude blizu Novog Sada, polako su uviđali i druge prednosti Sremskih Karlovaca.
Treće mesto za zelenu riblju čorbu
Osim u Kanadi, gde su oboje volontirali na više mesta, između ostalog, svako u svojoj crkvi, Luiz Roberts je volontirala i po svetu. Skupljala bi novac tokom godine da bi mogla da isfinansira putovanja po zemaljskoj kugli i pomagala deci bez roditelja. Indija, Nepal, Ekvador, Rusija, Meksiko, Tajland neke su od zemalja u kojima je volontirala. Boraveći u njima naučila je i da kuva tamošnja jela. Pre nekoliko godina je učestvovala s indijskim receptom na takmičenju „Zlatni kotlić Dunava“ u Karlovcima i osvojila treće mesto. „ Odgovarao sam je od namere da kuva po tom receptu jer se razlikuje od uobičajenih. Između ostalog koristila je indijske začine zbog kojih je čorba bila zelena. Insistirala je na tome jer je meni bio rođendan toga dana i zauzela je treće mesto. Ja sam srećan muž što se toga tiče. U svim zamljama gde je volontirala Luiz je naučila fenomenalne stvari. Moja ishrana je toliko egzotična da sam na velikom dobitku”, sa osmehom će Dragan.