Česta su pitanja koji načini pripreme hrane su najbolji naročito ako u domaćinstvu ima i mališana pa brižne mame razmišljaju o njihovom pravilnom rastu i razvoju. Nutricionisti se pridržavaju ovog redosleda: kuvanje, dinstanje, kuvanje na pari, blanširanje, grilovanje i pečenje. Što se tiče prženja, ovaj način pripreme bi mogao da se zaobiđe, makar za neko vreme, jer je najlošije od pomenutih načina pripreme, naročito prženje u dubokoj masnoći.
Tačnije, pohovano pa prženo je najlošija kombinacija jer osim što se obavlja u dubokoj masnoći, namirnica se oblaže u brašno, jaja i prezle, pa tako upija dodatno ulje. Zato, evo saveta u vezi sa pojedinim načinima pripreme hrane i karakteristika za svako od njih.
Kuvanje
Povrće, ukoliko je to moguće, najbolje je kuvati celo, neljušteno (krompir, cvekla). Ukoliko se krupnije seče, doći će do manjeg gubitka hranljivih sastojaka. Kuva se u što manje vode i stavlja tek kada voda provri, jer je tada gubitak hranljivih materija najmanji. Izuzetak čine leguminoze (pasulj, sočivo, grašak), koji se stavljaju u hladnu vodu pa tek onda kuvaju.
Najbolje je povrće kuvati u ključaloj vodi na temperaturi od 100 stepeni Celzijusa, osim skrobnog povrća koje se kuva na temperaturi od 85 do 99 stepeni.
Vreme kuvanja povrća u vodi je od tri do 90 minuta, što zavisi od vrste, zrelosti i veličine. Vodu u kojoj se povrće kuvalo ne treba baciti već može da se upotrebi za pripremu drugih jela: supa, čorbi, sosova. Povrtne čorbe i supe se sole na kraju kuvanja, dok se pirei, variva i salate sole na početku kuvanja.
Prilikom kuvanja mesa ova namirnica bi trebalo da bude potpuno potopljeno u vodi, a sud poklopljen. Kvalitetnije meso se dobija ako se meso stavlja u kipuću vodu pa je ono sočnije i ukusnije. Vreme kuvanja mesa zavisi od starosti i vrste životinja.
Kuvanjem žitarica i proizvoda od njih se dobijaju razne kaše. Tada su potrebne velike količine vode u odnosu na griz, ovsene pahuljice, kukuruzno brašno, pirinač. Prilikom pripreme kaša od griza najpre griz treba razmutiti u maloj količini mleka da se pri kuvanju ne stvore grudvice, a posle se kuva sa ostatkom mleka (vode).
Dinstanje
Najčešće se dinstaju mlado povrće, riba i meso. Prvo se namirnice zapeku na malo masnoće, a potom se dospe voda i poklopi se poklopcem. Dinstanje se vrši na umerenoj temperaturi, da namirnice ne zagore.
Ovaj način pripreme za rezultat ima ukusno spremljenu namirnicu, a gubitak hranjivih materija nije znatan.
Blanširanje
Blanširanje je kada se namirnica potopi kratkotrajno u ključalu vodu. Ovim načinom povrće i voće zadržava prirodnu boju.
Pečenje
Najčešće se peče mlado meso, riba, povrće (paprika, krompir), voće i razne vrste testa. Kod pečenja temperatura u početku uvek treba da bude viša, dok se malo ne zapeče namirnica, a potom se smanjuje. Pečena hrana može da izazove nadražaj organa za varenje kod osetljivih osoba.
Grilovanje
Griluju se meso, riba i određene vrste povrća. Unutrašnjost namirnice kod grilovanja je veoma kvalitetna, sočna i ukusna, dok je sama pokorica teško svarljiva. Ovo je cenjen način pripreme namirnica u ishrani.
Prženje
Najčešće se prže manji komadi mesa, ribe, krompira, testa i drugo. Za prženje ne treba upotrebljavati ulja koja na visokim temperaturama menjaju ukus, a time i ukus i miris gotovog jela (ulje od repice, soje i semena bundeve).
Prži se do temperatura od 180 stepeni Celzijusa, ne dopuštajući degradaciju ulja, najbolje u fritezama sa termostatom.
Pregorelo ulje se ne sme koristiti za ponovno prženje, najviše se sme dva puta pržiti u istom ulju, pod uslovom da se ono procedi i istaloži od prethodnog prženja. Prženje kao način pripreme u ishrani dece treba izbegavati, jer je ovo najneprihvatljivija metoda sa aspekta svarljivosti namirnica.
