Đaci i nastavnici su se uglavnom vratili u učionice – na nastavu, skraćenu ili potpunu, nakon višenedeljnog a u nekim školama i višemesečnog „prinudnog raspusta” u znak protesta, koji ponegde i dalje traje. Škole su uradile planove nadoknade propuštenih časova, a da li ih i kako realizuju ili samo oficijelno beleže da su ih ispunile, pitanje je koje se sve više nameće u roditeljskim krugovima. Sumnjaju roditelji da je na delu mahom formalno popunjavanje praznina u evidenciji, a da se praznine u znanju učenika neće popuniti.
Zbog permanentnog i dugotrajnog bojkotovanja nastave đačko znanje je još oskudnije a radne navike gotovo izgubljene. Mnogi već plaćaju privatne časove za više predmeta za svoju decu, vođeni mišlju da je naposletku „obrazovanje učenika pre svega odgovornost roditelja”. A kad im to tim rečima napomenu i učitelji i razredne starešine koje su maltene do juče bile u obustavi nastave, javlja se revolt kod roditelja. Onda oni pitaju nastavnike šta je smisao njihovog odbijanja da drže nastavu u školama u kojima su zaposleni dok s druge strane privatno ne odbijaju da drže časove.
Dok neki roditelji i dalje zagovaraju potpunu obustavu nastave ne mareći za posledice, mnogi brinu da li uopšte postoji mogućnost da se nadomesti gradivo. Uvreženo je mišljenje da famozno sažimanje gradiva, kome se pribegava u nedostatku vremena da se propušteno kvalitetno nadoknadi, suštinski znači izgovor za potencijalni neuspeh u obrazovno-vaspitnom procesu u školama čiji je rad ozbiljno i dugotrajno poremećen u ovoj turbulentnoj školskoj godini. I prelazak na onlajn nastavu da bi se uspostavila kakva-takva nastava, i u roditeljskim i u prosvetnim krugovima, neretko se tumači kao alat koji je plodonosniji u jurnjavi da se zabeleži da je nadoknada časova realizovana, nego u trci za sticanjem znanja.
Pod lupom je i nadoknada dodatnim časovima u školi, pre ili posle onih predviđenih po redovnom rasporedu, i radnim subotama. Problem je što u školama u kojima se sa nastave najviše izostajalo ima više izgubljenih časova nego vremena da se održe redovni i nadoknade časovi koji kada je trebalo nisu održani u znak protesta. Preopterećenje učenika zbog nadoknade je osetljivo pitanje a trenutna situacija možda je i prilika da se preispita način na koji se organizuje nastava, smatra Branislav Ranđelović, direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (ZVKOV). Za „Politiku” on podseća na ono što i prosvetni radnici i roditelji primećuju, da pažnja današnjih đaka traje prilično kratko, i da je upitno da li će povećan broj časova dnevno rezultirati kvalitetnijim poučavanjem i sticanjem znanja.
– U ovoj situaciji, dodatni, recimo, osmi čas biće svojevrsni test i za nastavnike – da provere koliko su deca u stanju da prate nastavu i da se kroz praksu utvrdi šta je moguće, a šta nije. Nastavnici najbolje poznaju svoje učenike, ali će morati da budu fleksibilni i da nađu kompromis između propisanog i realnog – ukazuje Ranđelović.
Kao što je zbog brojnih izgubljenih časova možda najteže učenicima završnih razreda škola koje su bile u obustavi mesecima, isto tako učenike prvog razreda učitelji u osnovnoj, a ni profesori u srednjoj nisu stigli bolje da upoznaju. Ranđelović to ne osporava, ali ističe da najveći izazov tek predstoji i da je to u stvari – vraćanje školskim obavezama i dobrim navikama, posle višemesečnog izostajanja sa nastave.
– Najteže će biti da se ponovo uspostave radne navike učenika i autoritet nastavnika. A to nije važno samo za ovu godinu, već za celokupno obrazovanje – kaže direktor ZVKOV-a i pritom naročito naglašava značaj stvarnog znanja a ne samo ocena koje će deca poneti iz ove školske godine.
Ako je jasno da škole koje su 10 i više nedelja bile neprestano u obustavi nemaju ni u teoriji šanse da sve te silne izgubljene časove za predavanje i utvrđivanje gradiva kvalitetno nadoknade, retoričko je pitanje da li će ostati rupe u znanju učenika.
– Smatram da će biti potrebno uložiti puno dodatnih napora i truda, kako od strane učenika, tako i nastavnika a i roditelja, kako bi se propušteno nadoknadilo i kako bi se eliminisale sve potencijalne rupe u znanju, uzrokovane ovom pauzom – zaključuje Ranđelović.
Školska godina duža za najviše pet dana
Nastavni deo školske godine biće produžen za najviše pet dana, izjavila je juče Slavica Đukić Dejanović, ministarka prosvete u tehničkom mandatu govoreći za „Blic”. Rekla je i da se još utvrđuju datumi održavanja zvaničnog završnog ispita za kraj osnovnog obrazovanja. „Školska godina će biti produžena za najviše pet dana. Vlada svakako mora da donese odluku. Moram da kažem i da će biti male mature, jer su se pojavile informacije da je neće biti. Ona će samo biti pomerena, a termine gledamo na osnovu toga kako škole obavljaju nadoknadu nastave”, kazala je ministarka Đukić Dejanović.
Skoro 2.000 osmaka već prijavljeno za prijemne ispite
Za polaganje prijemnih ispita za upis u specijalizovana odeljenja gimnazija i umetničke srednje škole osmaci mogu da se prijave do 14. aprila, na portalu Moja srednja škola i neposredno u matičnim osmoletkama ili srednjim školama koje organizuju ove posebne provere znanja, saopštilo je juče Ministarstvo prosvete.
Do sada su, kako navode, za 1.911 učenika podnete onlajn prijave za polaganje prijemnih ispita, koji će biti organizovani od 9. do 18. maja. Preliminarnim planom upisa za školsku 2025/26. godinu predviđeno je oko 5.000 mesta za talentovane učenike u specijalizovanim odeljenjima gimnazija (za matematiku, fiziku, računarstvo i informatiku, filološke nauke…) kao i u umetničke srednje škole – likovne, baletske i muzičke, precizirali su iz prosvetnog vrha.Podsetili su da osmaci koji polažu prijemni za upis u srednje škole nisu oslobođeni završnog ispita koji je obavezan za kraj osmoletke.
