Najveći pandemijski dug u G20 i hiljade smrtnih slučajeva pripisuju se posledicama karantina. Kanada ulazi u eru nakon zaključavanja. Zvanično smo najvakcinisanija zemlja na svetu i naša dnevna stopa smrtnih slučajeva od COVID-19 pala je na samo jedan slučaj, na dva miliona Kanađana.
Granica će se ponovo otvoriti za vakcinisane turiste, a u BC-u je glavna zdravstvena službenica dr. Bonnie Henry smatrala shodnim, da obustavi svoje dnevne brifinge za novinare o COVID-19 i da da ponovo omogući sportove uživo.
Kanadski odgovor na pandemiju, posebno u Ontariju, definisan je strogim karantinom, često na nivou ozbiljnosti, daleko iznad svega što se vidi u ostatku razvijenog sveta.
Biće potrebne godine za potpunu procenu društvenih troškova zbog socijalne distance, od gubitka učenja u školama do porasta gladi uzrokovanog poremećajima u globalnoj trgovini. Ispod su grubi brojevi, cena, koju je Kanada do sada platila.
Ovo je daleko najskuplja stvar koju je Kanada ikada uradila u svojoj istoriji.
U martu 2020, kada su izdate prve naredbe o boravku kod kuće, koje su pogodile Kanadu , savezni dug zemlje iznosio je 721,4 milijarde dolara. Samo godinu dana kasnije, Ministarstvo finansija napravilo je dug u visini od 1,2 triliona dolara.
Bilo je potrebno 153 godine da se dođe do 721,4 milijarde dolara, a u jednoj godini Kanada je taj iznos povećala za 66%. To je dug, ravan plaćanju celokupnog doprinosa Kanade u Drugom svetskom ratu, kada bismo prilagodili inflaciju. To je samo federalno trošenje. COVID-19 je takođe naduvao dug svake druge javne institucije i jurisdikcije u zemlji.
U tri post-pandemijske godine Ontario će se zadužiti onoliko koliko i prethodnih 10 godina zajedno (koje same nisu bile poznate po svojoj fiskalnoj disciplini). Desetine kanadskih visokoškolskih ustanova beleže višemilionski deficit, često po prvi put. Ionako klimava finansijska situacija Newfoundlanda i Labradora, dovedena je na ivicu bankrota.
Čak i u svetu u kojem svi povećavaju državni dug kako bi se nosili s COVID-19, Kanada ima sumnjivu naznaku da je najveća rasipnica. Analiza centalne banke Kanade pokazala je da je relativno opterećenje duga pod COVID-19 u Kanadi raslo brže od bilo koje druge zemlje G20. “Iako je fiskalno pogoršanje, naziv igre u G-20, Kanada je kao nacija, bila najgora, i čija se finansijska pozicija najviše pogoršala u 2020. godini”, napisala je banka u izveštaju prošlog oktobra.
Za sada, sve ovo zaduživanje bez presedana nije preterano kompromitovalo kreditni rejting Kanade, ali posledice će se početi pojavljivati u budućim budžetima, jer troškovi servisiranja duga postaju naš najveći javni trošak. Do 2025. godine otprilike 10% svakog saveznog poreskog dolara, otići će na servisiranje javnog duga Kanade.
Jezgra u centralnim delovima velikih gradova su uništena, a značajan deo malih preduzeća se više neće otvarati. Svaki kanadski stanovnik, koji živi u gradu, zna da iz ove pandemije centri gradova, izgledaju znatno drugačije od centra gradova, koja su postojala na početku pandemije.
Ovog proleća, fotograf iz Toronta, Ryan Bolton prošetao je kultnom gradskom Queen Street West slikajući na desetine maloprodajnih prostora koje su se ugasila, tačnije, koja nisu mogla preživeti pandemiju. Slična je scena i u Vankuveru, čiji je komercijalni sektor opisan kao “sablasno tih” nakon što je stopa nezaposlenosti ove godine dostigla 8,4%.
Teško je pronaći tačne brojeve, koliko je kompanija uništio COVID-19, ali tekuća lista zatvaranja maloprodaja, uključuje sve, od npr. zatvaranja 300 kanadskih Starbucks lokacija, do masovnog zatvaranja kanadskih Disney prodavnica. U novembru je kanadska federacija nezavisnih preduzeća procenjivala da 225.000 kompanija neće preživeti pandemiju.
A najgori talas zatvaranja kompanija možda tek dolazi. Prošlog meseca, kanadska privredna komora projektovala je da bi se nesrazmerno visoka stopa bankrota i zatvaranja preduzeća mogla proširiti i na 2022. godinu.
Mnoga preduzeća koja su bila teško povređena COVID-19 ostaju otvorena zaduživanjem ili oslanjanjem na vladinu podršku, poput kanadske hitne subvencije za plate. Ovo se posebno odnosi na sektore poput turizma, gde se ne očekuje da će se prihod vratiti na nivo, pre pandemije još za nekoliko godina.
Hiljade ljudi umrlo je od posledica zatvaranja, a predviđeno je da će ih još umreti.
U vreme pisanja ovog članka, ukupni broj smrtnih slučajeva u Kanadi, od COVID-19 iznosio je 26,550. Odmah nakon španskog gripa, COVID-19 je naša najsmrtonosnija prirodna katastrofa. Međutim, prosečna smrtnost u Kanadi (70,53 na 100.000) otprilike je u rangu s Izraelom, koji je često dobivao pohvale kako se nosi sa pandemijom.
Da su Kanadu pogodile iste stope smrtnosti koje su pogodile Veliku Britaniju (193,70 na 100.000) ili SAD (186,13 na 100.000), mogli bismo videti dodatnih 47.000 smrtnih slučajeva. Da su nas pogodile iste stope smrtnosti koje su mučile Peru, najteže pogođenu zemlju na svetu sa COVID -om, imali bi 220.000 mrtvih Kanađana.
Međutim, smrtni slučajevi COVID-19 zasenili su dramatičan porast smrtnih slučajeva u drugim područjima, često kao direktni rezultat mera pandemije.
Najvažnije, opioidna kriza nikada nije bila gora. Između aprila i decembra 2020. godine, 5.148 Kanađana umrlo je od predoziranja, što je porast od 89% u odnosu na isti period u 2019. Kao što je iznelo u teoriji ministarstvo zdravlja Kanade, zatvaranje granica učinilo je nezakonitu dostavu drogama daleko toksičnijom, a društvena distanca uzrokovala je smanjenje medicinske usluge, koje su pre bile važne za održavanje mnogih zavisnika u životu.
Očekuje se da će višemjesečna obustava rutinskih medicinskih usluga rezultirati povećanjem broja smrtnih slučajeva od raka, koji se mogu sprečiti, a koji će se odvijati godinama nakon službenog okončanja mera izolacije.
U decembarskom izdanju časopisa Journal of Medical Screening, procenjeno je da bi samo šest meseci propuštenih mamografa moglo dovesti do 250 dodatnih smrtnih slučajeva od raka dojke u Kanadi. U Quebec-u, pokrajinsko ministarstvo zdravstva procenilo je da je do 4.000 ljudi ostalo bez dijagnostifikovanog karcinoma, kao posledica naglog pada odlaska na mamograf, papa testiranja i pregleda kolorektalnog karcinoma.
Jedna dobra vest je, međutim, da karantin, nije inspirisao skok smrtnosti u onoj kategoriji u kojoj su svi pretpostavljali da će porasti, a to su samoubistva. Iako je pandemija pogodila mentalno zdravlje ljudi, broj Kanađana koji su oduzeli sebi tokom života pod karantinom ili je ostao stabilan, ili je opao.
Stope samoubistava pale su za 7 % u Britanskoj Kolumbiji. U Alberti su pali toliko naglo da je na kraju 2020. godine živelo 100 ljudi više, nego da je to bila normalna pre pandemijska godina.
SERBIANNEWS/CANADA
