Direktor Kliničkog centra Srbije Milika Ašanin rekao je za RTS da Poliklinika normalno radi i na devnom nivou ima između 1.600 i 1.900 pacijenata. Ukazao je da je povećanje broja inficiranih počelo u većem broju od 1. jula i u prve dve nedelje, u proseku je bilo 300 pregleda u prijameno-trijažnoj ambulanti Infektivne klinike – sada je to 230. Kratkotrajni zastoj u “Vatrenom oku” je bio zbog nedostatka reagenasa, istakao je Ašanin.
Više od milion pacijenata godišnje zbrine se u Kliničkom centru Srbije. U redovnim okolnostima uradi se više od 50.000 operacija i 7.000 porođaja.
O zastoju u “Vatrenom oku”
Direktor Kliničkog centra Srbije Milika Ašanin rekao je da je u laboratoriji “Vatreno oko”, gde se vrši pi-si-ar testiranje, u prethodnom periodu došlo do kratkog zastoja zbog nedostaka reagenasa.
Kako kaže, to je trajalo vrlo kratko. Ašanin je rekao da u toj situaciji nijedan bris nije zagubljen.
“Imamo frižidere gde se drže bezbedno”, istakao je Ašanin.
“Od pre dva dana imamo i podršku Vlade jer su uspeli da organizuju istu onu grupu ljudi na čelu sa dr Jelenom Begović koja je počela i radila prva dva meseca. Ponovo su u Vatrenom oku i imamo svoj plan da će prva tri dana raditi oni, iz raznih naučnih centara molekularni biolozi, a četvrti dan radiće mikrobiološka služba iz KCS”, kaže Ašanin.
Ističe da na Infektivnoj klinici, na virusologiji postoji pi-si-ar laboratortije sa tri, kako kaže, ozbiljne mašine, kao i reagense.
“Radićemo i u Vatrenom oku i u virusologiji”, kaže direktor KCS.
Godišnje u Srbiji umre 100.000 ljudi, svaki drugi od kardiovaskularnih problema, svaki peti od malignih bolesti. Svaki deseti umire od komplikacija dijabetesa, od hronične opstruktivne bolesti pluća i od saobraćajnog traumatizma.
Gostujući u Jutarnjem programu, prof. dr Milika Ašanin rekao je da je to ogromna grupa pacijenata o kojima se mora voditi računa i u vreme korone.
Kaže da se situaicija u poslednje vreme iskomplikovala jer su četiri kliničko-bolnička centra koja su se bavila svim tim bolesnicima postala kovid bolnice. Ostali su samo KCS i VMA.
“Morali smo da promenimo režim rada, prijemno mesto je Urgentni centar, a sve klinike KCS su za prijem otvorene 24 sata – kada se popune kapaciteti u Urgentnom centru u toku 24 sata ti pacijenti po indikacijama mogu biti premešteni na bilo koji kliniku KCS”, istakao je Ašanin.
Prema njegovim rečima, Poliklinika normalno radi, IZIS ambulanta potpuno funkcioniše, na dnevnom nivou ima između 1.600 i 1.900 pacijenata.
“Važno je da funkcioniše dnevna bolnica jer se tu leči ogroman broj bolesnika, pre svega sa malignim bolestima, oni ne mogu da čekaju, njima ne može da se prekida lečenje, kao i oni pacijenti kojima je neophodna imunološka i biološka terapija”, kaže Ašanin.
KCS funkcioniše kao Urgentni centar i obavlja ambulantne preglede, dijagnostičke i terapijske procedure u dnenvnim bolnicima.
“U Urgentnom centru, gde primamo hitna stanja na dnevnom nivou, primimo oko 500 pacijenata kojima pružimo 700 do 800 pregleda”, kaže on.
Prijem hitnih pacijenata
Govoreći o tome da li su neki pacijenti uskraćeni, Ašanin kaže da su prinuđeni da primaju pacijente koji imaju urgentne tegobe, ali i da primaju one kod kojih bi svako odlaganje pogoršalo bolest ili bi se njihovo stanje ozbiljno destabilizovalo.
“Na poslednjem mestu su nam tzv. hladne operacije, kao što su degenerativne bolesti u ortopediji koje mogu da čekaju”, ukazao je Ašanin.
Ukazuje da ko ima maligna oboljenja njemu se pruža sva pomoć, i u domenu interventne kardiologije.
“Klinički centar je uvek pružao građanima uslugu, Minstarstvo zdravlja nije prosledilo nijednu žalbu građana”, kaže Ašanin.
Prema njegovim rečima, to je na neki način ocena rada da uspevamo da zadovoljimo potrebe naših građana.
Infektivna klinika je u kovid sistemu, kao i Institut za reumatologiju, Institut za medicinu rada i Klinika za dermatovenerologiju KCS.
Drugi pik prvog talasa
Povećanje broja inficiranih počelo je u većem broju od 1. jula i u prve dve nedelje je bilo u proseku oko 300 pregleda u prijameno-trijažnoj ambulanti Infektivne klinike.
“Ako sabereno preglede i u drugim prijemno-trijažnim centrima u Beogradu, onda bude pregleda između 500 i 600 – to su mlađi ljudi, to su pacijenti sa težom kliničkom slikom, koji imaju obostrane pneumonije i trećina mora biti primljena, oko 150. Zahtevaju više terapiju kiseonikom, lošije reaguju na terapiju, čak i duže ostaju u bolnici – do tri nedelje i duže”, istakao je Ašanin.
Pošto se duže zadržavaju, pošto su teže kliničke slike, a u međuvremenu su se otvorila i druga žarišta po Srbiji, Ašanin ukazuje da su se suočili sa situacijom da ne mogu tako brzo da otpuštaju bolesnike kao što su ih primali.
“Mogli smo da otpustimo 60 ili 70 a primili smo 150 i tu se stvarala ozbiljna razlika koja je ugrožavala i napinjala naš zdravstveni sistem. Jedini rešenje je bilo da se radilo vrlo operativno, kooridnisano, odvijali su se sastanci sa predstavnicima kovid bolnicama i to nas je spasilo”, rekao je Ašanin.
Kaže da su nalazili rešenje da budu korak ispred epidemije. “Otvarali smo bolnice, slali bolesnike u Smederevo, Požarevac u Smderevsku Palanku i izdržali taj jedan eksplozovan nalet epidemije ali ni u jednom momentu nije bila situacija da nismo imali kapacitete”, kaže on.
Poboljšanje situacije
“Na kraju situacija se značajno poboljšala, noćas i prethodnih dana u prijemno-trijažnoj ambulanti Infektivne klinike imali smo 230 pacijenata i taj trend je već nekoliko dana. Imali smo i do 360 preleda, u proseku 300”, rekao je direktor KCS.
Izneo je podatak za “Bežanijsku Kosu”, gde je u njihovoj prijemno-trijažnoj ambulanti pregledano 117 pacijenata, a u KBC Zemun 37.
“Sve je to značajno manje nego što je bilo. Imamo više mesta da ponudimo po bolnicama u Beogradu. Primamo teške bolesnike iz Šapca i Loznice, oslobađamo mesta u Beogradi i te pacijente primamo”, zaključio je dr Ašanin.
