Kineska vlada je 9. oktobra uvela ograničenja izvoza niza retkih metala, tehnologija za njihovu preradu, dijamanata koji se koriste u industriji i magneta kojima onemogućava njihovu prodaju stranim subjektima koji ih mogu upotrebiti za vojne svrhe. Ta odluka vlasti u Pekingu, ocenjuju stručnjaci, ozbiljno će uzdrmati elektronsku, automobilsku i vojnu industriju SAD i drugih zemalja Zapada, jer Kina ima veliki monopol na eksploataciju i naročito preradu tih sirovina, koje se koriste za proizvodnju američkih borbenih aviona, bespilotnih letelica, bombi i raketa.
Tokom druge nedelje oktobra kinesko ministarstvo trgovine dodalo je još pet elemenata (holmijum, erbijum, tulijum, evropijum i iterbijum) na listu retkih metala kineskog porekla čiji je izvoz ograničen, odnosno pod kontrolom države.
Kineski protivudar u ekonomskom ratu koji je nametnuo Vašington – ogromna šteta za ekonomiju, vojsku i ugled SAD
Na toj listi, formiranoj u aprilu u sklopu odgovora na tarifni udar američke vlade, već se nalazilo sedam minerala, među kojima i terbijum i disprozijum.
Pored toga, vlada u Pekingu je uvela ograničenje izvoza opreme, tehnoloških procesa i patenata kineskog porekla vezane za iskopavanje i obradu tih elemenata, kao i sintetičke dijamante i magnete.
Ovo znači da će od početka decembra preduzeća koja žele da uvezu neke od ovih elemenata iz Kine, daju ih na preradu u tu zemlju ili primene kinesku opremu i tehnološka rešenja za njihovu obradu morati da podnesu molbu za dozvolu kineskim vlastima i dokažu da neće biti korišćeni u vojne svrhe, pa čak ni za proizvode koji imaju dvostruku primenu – u civilstvu i vojsci.
Nadzor izvoza pomenutih sirovina i tehnologija odnosi se na ceo svet, uključujući i SAD – u tome se može videti reciprocitet, jer je Trampov režim, kao uostalom i Bajdenov kada su u pitanju čipovi, kažnjavao ne samo kineska preduzeća iz određenih oblasti već i strane ekonomske subjekte koji (žele da) posluju s njima.
Usput, vlada u Pekingu rešila je i da posebnim taksama optereti plovila u posedu američkih brodskih kompanija i brodove proizvedene u SAD, što je recipročna mera, budući da je Vašington to isto učinio početkom ovog meseca u odnosu na kinesko brodove.
Ova odluka će, zapravo, više pogoditi poslovanje južnokorejskih i japanskih brodogradilišta jer su ona proizvođači brodova u američkom posedu, pošto je američka brodogradnja praktično je odumrla u poslednje četiri decenije.
Udarac je naročito težak za južnokorejsku kompaniju “Hanva oušnz”, koja je obećala ulaganje od pet milijardi dolara i transfer tehnologija brodogradilištu u Filadelfiji, gde bi trebalo da se pravi i po deset većih plovila godišnje.
“Fatalni” udarac Zapadu
Ta odluka kineske vlade, koja se u Pekingu opisuje kao “čin neophodne i legitimne pasivne odbrane”, predstavlja težak udarac za američku i ekonomije vojnopolitičkih saveznika SAD, jer su retki zemljani elementi neophodni za proizvodnju baterija, elektronike i sofisticiranog naoružanja (elektronsku, automobilsku i vojnu industriju), a Kina praktično poseduje monopol na njihovu eksploataciju i preradu – ona u svojim rukama drži 70 odsto svetskih rudnih rezervi i čak 90 posto svetskih kapaciteta za njihovu separaciju i preradu.
Štaviše, veliki proizvođači tih elemenata su, pored Kine, i druge zemlje članice organizacije BRIKS: Rusija i Brazil, dok se osim njih među prvima u svetu nalazi i Australija, gde sada, javljaju mediji, američke kompanije panično pokušavaju da se dokopaju vlasničkog udela u rudnicima kako bi bar donekle ublažile udarac koji je američkoj privredi zadala Kina.
Istočnoazijski mediji pišu da bi ograničenja izvoza koje je uveo Peking mogla da parališu realizaciju projekata u samim SAD, kao što je ulaganje “Epla” u kompaniju “MP matirijals” za razvoj rudnika u Kaliforniji.
Kineski “fatalni” udarac
Sada su na vetrometini naročito gigantski projekti tajvanskog TSMC-a i južnokorejskih “Samsung elektroniksa” i “SK Hajniksa”, koji u SAD grade postrojenja za proizvodnju najsavremenijih čipova vredna više desetina milijardi dolara, koja ne mogu da funkcionišu bez retkih zemljanih metala.
Vašington i njegovi saveznici već ulažu velike svote novca u stvaranje sopstvenih lanaca snabdevanja retkim zemnim elementima, nezavisno od Kine – projekat u Kaliforniji je jedan takav primer, kao i ulaganje Tokija u iznosu od 100 miliona evra u postrojenje za preradu tih metala u Francuskoj. Problem je, međutim, u tome što su za uspostavljanje kompletnog lanca snabdevanja, koji obuhvata rudnike i postrojenja za preradu, potrebne ne godine već i decenije.
Posledice kineskog protivudara
Okidač za odluku kineske vlade koja će značajno uticati na preduzeća iz oblasti vojne industrije i visokih tehnologija Zapada, smatraju analitičari u Istočnoj Aziji, bilo je nedavno uvođenje krupnih globa na brodove koji su u kineskom vlasništvu ili su bili proizvedeni u Kini, a pristaju u američke luke.
Godišnja trgovinska razmena između SAD i Kine pre najnovijeg Trampovog carinskog udara iznosila je oko 600 milijardi dolara i svu tu robu prevozili su kineski brodovi. Otud Trampova odluka da, pored visokih carina, kinesku robu optereti i brodskim taksama, deluje kao otrov koji u potpunosti može da umrtvi kineski izvoz u SAD i koji je prelio čašu žuči u Pekingu.
Pritisak kroz retke zemaljske elemente najpre veliki je adut za Peking u trgovinskom ratu koji mu je nametnuo samouvereni Vašington. Mada je Tramp na njega odreagovao tako što je najavio da će carine na kinesku robu uvećati za još 100 procenata, u praksi to je neodrživo, i realno je očekivati, smatraju ekonomisti, da će on, kako to obično čini, kasnije odstupiti i povući tu odluku. Odnosno, potez kineske vlade verovatno će u krajnjoj instanci naterati Vašington da drastično umanji carine kojima preti.
Najveći broj političkih komentatora u Kini tako ga i vidi – kao dobro promišljeni postupak koji za cilj ima da zaustavi dalje ekonomske pritiske SAD i prisili ih da odstupe, te usput demonstrira da se Peking, iako ne priželjkuje ekonomski rat, ne plaši.
Ipak, ima i (stranih) analitičara koji smatraju da pošto je Peking svoj postupak u pravnom smislu opravdao pozivajući se na domaće zakone i međunarodno pravo, on njegovo povlačenje neće staviti na pregovarački sto tokom razgovora o problemu carina.
Još jedan veliki (može se reći, glavni) efekat poteza kineske vlade, naročito važan u trenutnoj zaoštrenoj situaciji, jeste razoružavanje SAD i njenih saveznika. Mediji širom sveta pišu o tome kako je bez metala i tehnoloških procesa koje je Peking stavio pod kontrolu državnih organa nemoguće proizvesti ratne avione pete generacije, radare i vođene rakete.
Konkretno, američki tink-tenk “Centar za strateške i međunarodne studije” (CSIS) navodi da se retki metali kineskog porekla u SAD koriste za proizvodnju krstarećih projektila “tomahavk”, komponente za podmornice na nuklearni pogon klase “virdžinija” i “kolumbija”, stelt lovce-bombardere F-35, bespilotne letelice “predator” i planirajuće bombe “džej-dem”.
U tom smislu čak se postavlja pitanje da li je Peking trebalo i ranije da ograniči izvoz materijala i opreme koji se koriste za proizvodnju američkog oružja i municije jer se oni koriste za potkopavanje bezbednosti Kine i rastakanje njenog teritorijalnog integriteta (kroz naoružavanje separatističke vlade na Tajvanu).
Krupni poremećaji u američkoj vojnoj industriji koji će verovatno nastupiti, idu u prilog Kini kada je u pitanju Tajvan, ali indirektno predstavljaju i značajnu pomoć Rusiji, smatra politikolog sa Univerziteta Kjoto Paskal Lotaz, pogotovo što dolaze upravo u trenutku kada su SAD i druge države NATO pakta zarad snabdevanja Ukrajine i Izraela ispraznile svoja vojna skladišta i ulaze u fazu investicija za obnavljanje potrošenih sredstava i proširivanje postojećih proizvodnih kapaciteta.
Dok kineski komentatori ističu da su mere kineske vlade u vezi retkih metala i taksa na američko brodovlje potezi koje je vlada u Pekingu videla i naučila od Vašingtona, sada i američki mediji pišu da su kineske vlasti počele “da igraju Trampovu igru”.
Sramoćenje Vašingtona?
Kineski protivudar u Vašingtonu je dočekan izjavama koje, mnogi u Aziji se slažu, deluju vrlo neuverljivo. Jer i predsednik Tramp i njegovi najbliži saradnici angažovani u “gruboj igri iznuđivanja” novca i drugih ekonomskih ustupaka od celog sveta poput ministra finansija Skota Besenta, izjavili su da je odluka kineske vlade “došla iznebuha” i “sasvim neočekivano”, te da je Kina nasrnula “na čitav svet”.
Ta retorika, smatraju i kineski i zapadnjački stručnjaci poput profesora Džona Gonga sa pekinškog Univerziteta za međunarodni biznis i ekonomiju i Vorika Pauela sa Kvinslendškog univerziteta za tehnologiju, otkriva zaprepašćujuću nespremnost i neznanje političkog vrha u Vašingtonu – oni su zatečeni kineskim odgovorom iako je već mesecima očigledno da se Peking neće povinovati ekscentričnim zahtevima američkog predsednika, kako su to učinile manje ekonomski moćne države azijsko-pacifičkog regiona koje pritom i vojnopolitički zavise od SAD, kao što su Filipini, Republika Koreja i Japan.
