TORONTO-Najnovije rangiranje zdravstvenih sistema, svrstao je kanadski zdravstveni sistem, na pretposlednje mesto, ispred Sjedinjenih Država, od 11 zemalja sa najvišim prihodima na svetu.
Izveštaj, koji je u sredu objavio Commonwealth fond, rangirao je 11 zemalja sa visokim prihodima po ključnim merama zdravstvenog sistema, uključujući jednakost, pristup nezi, priuštivost, rezultate zdravstvene zaštite i administrativnu efikasnost.
Izveštaj je otkrio da su zdravstveni sistemi sa najboljim učinkom u Norveškoj, Holandiji i Australiji, dok su Švajcarska, Kanada i SAD bile zemlje s najgorim zdravstvenim sistemima.
Međutim, u izveštaju se napominje da su performanse SAD “daleko ispod” Švajcarske i Kanade, uprkos tome što su ove zemlje rangirane direktno iznad njih.
Osim ukupnog rangiranja, studija je primetila da je SAD na poslednjem mestu po pristupu nezi, administrativnoj efikasnosti, pravičnosti i ishodima zdravstvene nege, ali na drugom mestu po procesima preventivne njege, poput pregleda i vakcinisanja.
U izveštaju se još navodi da je zemlje rangiralo stručno savetodavno telo koristeći međunarodna istraživanja Commonwealth fonda, i provedena u svakoj zemlji pre pandemije COVID-19, kao i administrativne podatke Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj i Svetske zdravstvene organizacije.
RANGIRANJE KANADE
Izveštaj je Kanadu svrstao na ukupno 10. mesto, i to u dve vrlo velike i značajne kategorije: jednakost i ishod zdravstvene zaštite.
Izveštaj otkriva da su razlike u prihodima u pristupu zdravstvenoj zaštiti najveće u SAD-u, Kanadi, Novom Zelandu i Norveškoj.
“U poređenju sa drugim zemljama, Sjedinjene Države i Kanada imale su veće nejednakosti u prihodima u iskustvima prijavljenim od pacijenata”, navodi se u studiji.
Nejednakosti uključuju finansijske prepreke za pristup medicinskoj i stomatološkoj nezi, teret za medicinske račune, poteškoće u dobijanju nege nakon radnog vremena i upotrebu web portala za olakšavanje angažmana pacijenata.
Što se tiče merenja ishoda u zdravstvenoj zaštiti, definisanih u izveštaju kao onih ishoda koji se mogu poboljšati pružanjem zdravstvenih usluga, Kanada je zauzela 10. mesto nakon što je uzela u obzir stope mortaliteta i očekivani životni vek.
U poređenju sa drugim zemljama, izveštaj otkriva da Kanada troši manje na socijalne programe, poput obrazovanja u ranom detinjstvu, roditeljskog odsustva i prihoda za samohrane roditelje, koji utiču na zdravstvene usluge.
Kanada je takođe zauzela 9. mesto od 11 zemalja po pristupu nezi, pri čemu se u izveštaju navodi dostupnost i pravovremenost zdravstvenog sistema zemlje kao razlog za njegovo postavljanje.
Kako bi poboljšali nečiji zdravstveni sistem, zemlje moraju osigurati univerzalnu pokrivenost kako bi se uklonile barijere u troškovima, usluge primarne zdravstvene zaštite treba proširiti na svaku lokalnu zajednicu, smanjiti administrativna opterećenja kako bi se oslobodili resursi i moraju ulagati u socijalne usluge, posebno za decu i odrasle u radnom dobu.
Iako izveštaj priznaje da nijedan zdravstveni sistem nije savršen, panel preporučuje zemljama da pogledaju jedna drugu da vide šta je kome uspelo, a šta nije.
Pritom se u izveštaju kaže da bi se zemlje mogle približiti “idealu zdravstvenog sistema koji postiže optimalno zdravlje za sve svoje ljude” po pristupačnoj ceni.
“Međunarodna poređenja omogućuju javnosti, kreatorima politike i zdravstvenim čelnicima da vide alternativne pristupe pružanju zdravstvene zaštite, one koji bi se mogli posuditi za izgradnju boljih zdravstvenih sistema koji daju bolje zdravstvene rezultate”, navodi se u izveštaju.
SERBIANNEWS/CANADA
