Džejms Čalis, 42-godišnji veteran kanadskih snaga, otputovao je u Ukrajinu krajem marta i trenirao je mlade regrute da brane svoju zemlju. U video intervjuu za novinski sajt zajednice Northumberland u aprilu čovek je rekao da je uveren da će Ukrajinci povratiti svoju zemlju jer je „moral fenomenalan“.
Međutim, poslednjih dana, Čalis se borio na frontu i u razmeni sa kontaktima u Kanadi izneo je daleko manje optimističan sinopsis. Čalis je rekao da je srećan što je živ nakon što je učestvovao u misiji koja nije dobro prošla. „Nemamo dovoljno velikog oružja ili municije da nastavimo da guramo napred“, rekao je on.
Rusi su, kako je rekao, dobro opremljeni borbenim vozilima pešadije i tenkovima, dok Ukrajinci nemaju artiljerijsku podršku. „Krećemo se u drvoredima samo sa Džavelinima i N-LAV-ovima (protivtenkovsko oružje ispaljeno s ramena). Ali mi se krećemo bez minobacača. Problem je u tome što smo glineni golubovi za njihovu artiljerijsku i snajpersku vatru — napredovanje se ne dešava“, rekao je on. „Da budem iskren, ne radimo dobro. Ulazimo sa osam da se borimo sa 50. Ovde dole su polja od 5-10 km, odvojena drenažnim jarcima i to je jedini način da se krećemo. Mi znamo gde su oni i oni znaju gde smo mi u svakom trenutku… (Mi) moramo da nabavimo velike puške ovde dole, kao juče.”
Čalis je rekao da Ukrajinci čuvaju granate od 120 mm jer ih brzo troše.
Napori Kanade da podrži Ukrajinu bili su bez entuzijazma. Diplomate i birokrate imaju genetsku predispoziciju da ne rade ništa. Vojska ne želi da preda svoj komplet. Javna politika zaostaje za javnim mnjenjem i događajima na terenu.
Kabinet premijera je bio poslovično bez hrabrosti, preterano zabrinuti da bi uznemirili Rusiju.
Tek nakon što je predsednik Džo Bajden najavio milijarde dolara pomoći, Kanada se osećala dovoljno sigurnom da donira četiri haubice M777 iz svojih zaliha od 37 velikih topova.
Kanada je takođe dala 20.000 komada artiljerijske municije, osam oklopnih vozila za koja se generalno ne smatra da su sposobni za prvu liniju fronta i 4.500 bacača raketa.
Čalis je rekao da nije video nikakvu kanadsku opremu, osim nekih šlemova i naočara za noćni vid, „a polovina njih ne radi“. „Šalju smeće – takav je osećaj“, rekao je on za Todai’s Northumberland.
Izvori kažu da je Kanada spremna da pošalje još opreme sledeće nedelje, u obliku 40 lakih oklopnih vozila Kojot iz zaliha od 80 koji će uskoro biti povučeni iz upotrebe. To je nešto.
Ukrajinski poslanik Julija Klimenko rekla je ove nedelje pred odborom Donjeg doma da su LAV, 155 mm artiljerijska municija i robotski sistemi za deminiranje među stvarima koje su potrebne njenoj zemlji.
Jasno je iz Čalisove priče iz prve ruke da Ukrajinci zaista žele veće oružje. Trebalo bi da pošaljemo još haubica iz našeg inventara i da ih u dogledno vreme zamenimo, koristeći 500 miliona dolara koje je vlada izdvojila za vojnu pomoć u budžetu.
Bivši načelnik štaba odbrane, penzionisani general Rik Hilier, rekao je da bi Kanada trebalo da pošalje 250 LAV 3, 50 tenkova Leopard i 18 artiljerijskih oruđa M777, kao i da pošalje instruktore. „Moramo da pomognemo da Ukrajina preživi, da bude uspešna u odbrani zemlje i da može da izbaci Ruse. Pobeda je jedini način da se ovo okonča. Mnogo toga možemo, trebamo i moramo da uradimo“, rekao je on.
Izgleda da je Otava zauzela stav da će javnosti, ako učini onoliko malo koliko može da se izvuče, dosaditi priča o Ukrajini i da se može vratiti na svoju podrazumevanu poziciju po pitanjima odbrane — pasivnost i inerciju.
Kako rat u Ukrajini prešao 100 dana, postoji mnogo znakova da se pažnja javnosti opada.
To se ne sme dozvoliti. Političari i mediji moraju da podsećaju ljude zašto je ova borba važna i zašto je potrebno strpljenje — baš kao što je to bilo u ratu protiv fašizma u 20. veku.
Kao što je penzionisani australijski general-major Mik Rajan napisao u sredu u dugoj temi na Tviteru: „Potrebno je strateško strpljenje jer je to demonstracija da demokratije sveta imaju ćutanje, jedinstvo i istrajnost da se odupre prinudi i agresiji svih tehno-autoritarnih režima ove ere.”
SERBIANNEWS/CANADA
