Kanadski građevinci grade jakim tempom. Koliko će to trajati sada kada kamatne stope rastu?

Kanadski građevinci su nastavili građenje novih stambenih objekata brzim tepmom, ali s rastućim kamatama i troškovima, koji vrše pritisak kako na kupce tako i na građevince, stručnjaci upozoravaju da bi predstojeća zima mogla usporiti napore za povećanje stambenog fonda u Kanadi.

Canada Mortgage and Housing Corp. (CMHC) objavila je u utorak par izveštaja u kojima se procenjuju trenutni napori za povećanje ponude kuća na nacionalnoj osnovi i po gradu.

Dok se građevinska industrija bori s nedostatkom radnika i neizvesnim rasporedom isporuke materijala tokom većeg dela godine, viši ekonomista CIBC-a Andrew Grantham sugerisao je klijentima u utorak ujutro, da je nedavno popuštanje na tržištu rada moglo omogućiti kompanijama da pribave kvalifikovanu radnu snagu i da počnu sa već izdatim dozvolama od leta.

CMHC kaže da je početak stambenog zbrinjavanja pao za pet posto u odnosu na prethodnu godinu tokom prvih šest meseci 2022. godine u šest najvećih kanadskih gradova, iako su Toronto, Calgary i Edmonton zabeležili ukupni rast u novogradnji dok su Ottawa, Montreal i Vancouver posustali.

Povratak na novembarske nivoe, prošlog meseca značajan je jer je 2021. bila “veoma jaka godina” za novogradnju, kaže Eric Bond, ekonomista iz CMHC-a u Vancouveru.

Ali Bond, i drugi stručnjaci u industriji, očekuju da će visoke kamatne stope uskoro početi opterećivati ​​sektor, za koji kaže da bi se mogao suočiti s relativnim usporavanjem stambene gradnje do 2023. godine.

Banka Kanade podigla je referentnu kamatnu stopu za tri procentna poena od početka godine i očekuje se da će ponovo povećati stopu u svojoj sledećoj odluci 26. oktobra. To zauzvrat čini trošak zaduživanja skupljim i podiže stope na kredite.

Bond kaže da ovo utiče na izgradnju kuća iz dve perspektive: ne samo da kupci mogu priuštiti manje kuće zbog viših troškova kridita, već su i građevinci prisiljeni da smanje ili potpuno odlože projekte, ako ne mogu finansirati gradnju ili ako ona postane finansijski neodrživa.

„Za investitore, to znači da moraju osigurati da imaju proizvode koji se mogu uklopiti u budžete kupaca kuće“, objašnjava Bond. „Kada se sabere, recimo, okruženje rastućih troškova za materijale i rad i tako dalje, to predstavlja mali izazov za projekte koji su u toku.”

To što je počela izgradnja novih stambenih jedinica ne znači da su i završene u roku.

Richard Lyall, predsednik veća za stambenu izgradnju Ontarija (RESCON), kaže da vidi da se sve više projekata „odlaže ili zatvara“ kako se okruženje pogoršava za gradnju.

On ukazuje na trenutni izazov inflacije – upravo ono protiv čega su visoke kamate namenjene da se bore – kao veliku neizvesnost za građevinare koji pokušavaju shvatiti da li projekat može ostati u okvirima budžeta.

Građevinska industrija, koja ima tendenciju da posluje „prvo prodaj, a onda gradi kasnije“, ne može efikasno da funkcioniše u takvim uslovima, tvrdi on.

„Ovo je veoma teško tržište za predviđanje koliki će vam troškovi izgradnje biti u budućnosti“, kaže Lyall.

“Situacija s inflacijom još nije pod kontrolom, a stope i dalje rastu. Tako da ne znamo kada će se sve smiriti. Mislim da to niko ne zna.”Tržište nekretnina značajno se ohladilo otkako je Banka Kanade započela svoj ciklus povećanja kamatnih stopa u martu, ali Lyall kaže da tražnja kupaca nije otišla – samo je na čekanju.

On tvrdi da bi, kada se potražnja vrati na tržište, kako se kamatne stope stabilizuju i nivo imigracije nastavlja da raste, Kanada bi uskoro mogla da se uhvati u koštac sa svojom krizom ponude stanova.

„Kada su neki ljudi rekli, ‘Oh, pa, sada je tržišna korekcija, onda će nastati problem ponude”, kaže Lyall.

„Zaista imamo puno posla da uradimo u narednih 12 meseci, zapravo, rekao bih u narednih šest meseci, da popravimo stvari.”

Tu Nguyen, ekonomista iz RSM Kanade, kaže da se nakon 2021. godine, koja je karakteristična za izgradnju novih kuća, “žurka nekako bliži kraju”.

Ona kaže za Global News da je imperativ pronaći načine da se održi kakav god zamah, u stambenoj izgradnji pre talasa potražnje koji će uslediti u narednim godinama.

„Ako nemamo toliko projekata i stambeno zbrinjavanje ne funkcioniše (kao što radimo) upravo sada, ono što će se dogoditi je za dve do tri do pet godina, nedostatak stambenog prostora mogao bi postati još gori nego što je trenutno“, kaže Nguyen.

“Predviđam da će se nedostatak stanova još više pogoršati. A uz ovu nisku ponudu i veliku potražnju, naravno, cene rastu, a pristupačnost se takođe pogoršava.”

CMHC izveštaj o snabdevanju stambenim zgradama od utorka takođe je uporedio različite stilove gradnje i otkrio da jedno rešenje za stanovanje u Kanadi možda ne dolazi od stambenog prostora najveće gustine.

Iako je u izveštaju navedeno da je stil visokih zgrada uobičajen u Torontu i Vancouveru najefikasniji način za izgradnju najvećeg broja jedinica u određenom vremenskom periodu, ove gradnje u proseku traju mnogo duže i “složenije su” nego niskogradnja. „Gradovi koji grade mnogo velikih, visokih stambenih zgrada rizikovaće da imaju sektore stambene izgradnje koji manje reaguju na brzu potrebu za novim stambenim jedinicama“, navodi se u izveštaju.

Bond takođe kaže da se niskogradnja, kao što su kuće u nizu, takođe mogu napraviti od jeftinijih materijala kao što je drvo i da im je potrebno otprilike toliko vremena da se izgrade kao samostojeća kuća, ali sa četiri puta više jedinica za predviđeno vreme.

„Vidimo mogućnosti (u) povećanju raznolikosti naše ponude stambenih objekata i bržem isporuci više jedinica“, kaže on.

Lyall kaže da postoje mogućnosti za poboljšanje poslovnog razloga za izgradnju bez snižavanja kamatnih stopa ili smanjenja troškova izgradnje.

Iako je zadovoljan nedavnim pokrajinskim akcijama kao što je zakon o gradonačelnicima koji opštinskim čelnicima u Otavi i Torontu daje mogućnost da proguraju više razvoja, on kaže da su procesi odobravanja u gradovima „zastareli“ i da im je preko potrebna digitalizacija kako bi se „usmerili“ i “modernizovali ” zgradu.I dok su kanadski imigracioni ciljevi značajan izvor rastuće potražnje u stambenom sektoru, Lyall kaže da je potrebno učiniti više kako bi se migranti privukli posebno u građevinsku industriju – izgradnju domova u kojima će drugi poput njih morati živeti.

Izvršni direktor građevinarstva kaže da je optimističan u pogledu cilja Ontarija da izgradi 1,5 miliona domova do 2031. godine, ali brine da će kreatori politike krenuti presporo da preispitaju pristup potreban za rešavanje nadolazeće krize ponude.

“Mislim da se to može uraditi. Ali samo se nadam da nam neće trebati previše vremena da stignemo tamo jer smo ponekad mi Kanađani oprezni”, kaže Lyall. „Volimo da postepeno pristupamo problemima. I ovo uopšte nije vreme za detaljnu postupnost.”

SERBIANNEWS/CANADA