Kir Starmer preti Izraelu skorim priznanjem Palestine. Promena britanske politike prema Bliskom istoku usledila je ubrzo nakon sastanka premijera Kira Starmera sa predsednikom SAD Donaldom Trampom u Škotskoj: samo dan kasnije, 29. jula, Starmer je pozvao ministre na vanrednu sednicu – prekinuvši letnju pauzu – i u Londonu predstavio javnosti novi kurs.
Premijer od Izraela zahteva hitan prekid vatre, odustajanje od planova o aneksiji na Zapadnoj obali, kao i konkretne korake ka rešenju u vidu dve države. U suprotnom, Velika Britanija će u septembru slediti primer Francuske i priznati Palestinu kao nezavisnu državu. Državnost je neotuđivo pravo palestinskog naroda, rekao je Starmer.
Istorijska odgovornost
Velika Britanija je do sada više puta odlagala priznanje palestinske države – između ostalog, i zbog istorijske odgovornosti. Između 1920. i 1948. Palestina je bila geopolitički entitet pod britanskom upravom – Britanci su imali kolonijalnu odgovornost za rastuće tenzije između jevrejskih doseljenika i arapske većine. U tzv. Balfurovoj deklaraciji iz 1917. godine, nazvanoj po tadašnjem ministru spoljnih poslova Arturu Balfuru, Britanija je Jevrejima stavila u izgled stvaranje njihovog „nacionalnog doma“, bez uvažavanja političkih prava arapske većine.
PROFIMEDIA / Imperial War Museum/Robert Hunt Library/Mary Evans / Mary Evans Picture Library
Nakon završetka mandata i osnivanja Izraela 1948. godine, Velika Britanija je brzo priznala Izrael. Kada je reč o priznanju Palestine, britanska vlada je definisala princip da ono ne sme biti jednostrano, već mora biti deo sveobuhvatnog mirovnog sporazuma. To je imalo i strateške razloge, jer London nije želeo da ugrozi bliske odnose sa Vašingtonom i Jerusalimom.
Ulični protesti, ankete, laburistička baza
Ta istorijska uzdržanost Britanaca je na mesti sve žešćih kritika. Rat u Gazi – izazvan terorističkim napadom Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023, u kojem je ubijeno oko 1200 ljudi i otet 251 talac – izazvao je velike tenzije u britanskoj unutrašnjoj politici. U gradovima poput Londona, Mančestera i Glazgova redovno se održavaju masovni protesti za okončanje izraelske okupacije i priznanje Palestine.
Prema poslednjoj anketi agencije JuGov (YouGov), gotovo dve trećine pristalica Laburističke partije bi podržalo britansko palestinske države. U Donjem domu parlamenta, 221 poslanik, među kojima i mnogi laburisti, potpisao je pismo u kojem se traži to priznanje. I brojni ministri u Starmerovoj vladi vrše pritisak da se to učini.
TANJUG / Foto: AFP
Rastući pritisak na Dauning strit
Starmer svojim zaokretom delimično popušta tom pritisku. I dalje naglašava da se „Izrael ne može izjednačavati sa teroristima Hamasa“. Ipak, on je oštro kritikovao izraelsko ratovanje i politiku okupacije u Pojasu Gaze: „Danas u Gazi, zbog katastrofalnog neuspeha humanitarne pomoći, gledamo gladne bebe i decu koja su toliko slaba da ne mogu da stoje. To su slike koje će nas pratiti celog života. Patnji mora doći kraj.“
Ujedinjene nacije i humanitarne organizacije ukazuju na veliku glad u Gazi. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu, međutim, nedavno je izjavio da „nema gladi u Pojasu Gaze“.
Prema podacima Ministarstva zdravlja u Gazi, koje kontroliše Hamas, do jula 2025. u ratu je poginulo više od 60.000 ljudi, od čega skoro polovinu čine žene i deca. Te brojke se ne mogu nezavisno proveriti, između ostalog jer Izrael ne dozvoljava da novinari uđu u Pojas Gaze.
London sledi Pariz – sa rezervom
Starmerov zaokret predstavlja i reakciju na inicijativu francuskog predsednika Emanuela Makrona da tokom Generalne skupštine UN u septembru prizna Palestinu „u ime pravednog i trajnog mira“. Francuska time želi da ponovo oživi mirovni proces i rešenju u vidu dve države da međunarodnu težinu, kako je to Makron izjavio 24. jula u Parizu.
