Kanada i EU – savez preko Atlantika? Zvuči neverovatno, ali nije nemoguće

U pozadini takvih stavova stoje rastuće tenzije sa Sjedinjenim Američkim Državama pod predsednikom Donaldom Trampom, koji je proteklih meseci uveo nove carine na kanadske proizvode i zaoštrio retoriku prema Otavi. U takvom kontekstu, EU se sve više percipira kao stabilan i predvidiv saveznik.

Evropa kao koncept, ne samo kontinent

Formalno gledano, članstvo Kanade u EU deluje kao politička fikcija – član 49 Ugovora o Evropskoj uniji jasno kaže da samo evropske države mogu podneti zahtev za pristupanje. Ipak, postavlja se pitanje: šta tačno znači biti „evropska država”?

„Biti Evropljanin je više stanje svesti nego geografska činjenica”, smatra profesorka Gizel Bose sa Univerziteta u Mastrihtu, koja se bavi temom spoljne demokratije EU. U razgovoru za Politiko, ona ističe da EU već obuhvata teritorije van Evrope – u Karibima, na Pacifiku i Arktiku – što otvara prostor za šire tumačenje.

Kanadu opisuje kao „posebne Evropljane”: reč je o zemlji sa snažnim socijalnim sistemom, pravnim uređenjem temeljenim na evropskim modelima i stanovništvom koje dominantno vuče poreklo sa Starog kontinenta. Sličan stav deli i profesor Frenk Šimelfenig sa Tehničkog univerziteta u Cirihu: „U institucionalnom i političkom smislu, Kanada je bliža EU nego mnoge aktuelne zemlje kandidati, uključujući Moldaviju i Ukrajinu.”

Trgovina, carine i francuski traktori

Ali takva vrednosna srodnost ne znači automatski i političku održivost članstva. Jan Bond iz Centra za evropske reforme u Londonu smatra da bi pridruživanje Kanade EU bilo „ekonomski destruktivno“. „To bi značilo postavljanje carinske granice prema SAD i primenu evropskih trgovinskih propisa na američki uvoz. U zemlji čija je ekonomija neraskidivo vezana za južnog suseda, takav potez bi bio ozbiljan udarac“, ocenjuje Bond.

Uz to, prijem nove članice zahteva jednoglasnu saglasnost svih država EU, a u nekima od njih – poput Francuske – i održavanje referenduma. „Koliko često su francuski farmeri podržali liberalizaciju trgovine? Više verovatnoće ima da zapale traktore nego da pristanu na slobodan uvoz kanadskih proizvoda“, slikovit je Bond.

Dodaje i da bi takav potez mogao izazvati frustracije kod zemalja koje decenijama čekaju članstvo, poput Turske ili Gruzije.

Bez jasnog evropskog narativa

Profesorka Bose upozorava da, za razliku od zemalja centralne i istočne Evrope koje su svoju integraciju predstavljale kao „povratak Evropi“, kod Kanade taj narativ ne postoji. „U ovom trenutku, reč je više o emocionalnoj reakciji na američku nepredvidivost nego o stvarnoj, strateškoj viziji evropskog puta“, kaže ona.

I dok rezultati anketa pokazuju latentnu sklonost ka Evropi, ne postoji politička snaga u Kanadi koja bi otvoreno zagovarala članstvo u EU, niti institucionalni okvir za tako duboku transformaciju.

Mark Karni: Diplomatski gest ili strateška poruka?

Novi kanadski premijer Mark Karni nedavno je posetio Pariz, gde je sa predsednikom Emanuelom Makronom razgovarao o jačanju trgovinskih i bezbednosnih veza. Iako taj gest može biti tumačen kao signal približavanja EU, Karni je možda napravio i taktičku grešku izjavom da je „Kanada najevropskija među neevropskim zemljama”. Ako Brisel uzima beleške, takva formulacija mogla bi jednog dana delovati kao priznanje da Otava sama sebe ne vidi u klubu evropskih država.

Zasad – pragmatično partnerstvo

Za sada, najrealističniji okvir ostaje jačanje već postojećeg sporazuma o slobodnoj trgovini – CETA – između EU i Kanade. U trenutku kada se sama Evropska unija suočava sa izazovima proširenja, institucionalne reforme i rastućeg evroskepticizma unutar svojih granica, malo je verovatno da će se u dogledno vreme otvoriti politički prostor za prijem jedne velike, bogate i, što je najvažnije, vanevropske države.

Ipak, kako zaključuje Politiko, sama činjenica da se o tome ozbiljno razgovara – kako u Kanadi, tako i u akademskim krugovima u Evropi – pokazuje koliko se globalni poredak promenio. U tom smislu, možda je najvažnije pitanje ne da li će Kanada zaista postati članica EU – već zašto sve više njenih građana želi da to postane.