Kako uštedeti za kuću bez mamine i tatine pomoći

Mamina i tatina banka — neformalna finansijska institucija otvorena za neke, ali ne i za sve potencijalne kupce kuće — postala je glavni faktor, da li ili ne neki Kanađani mogu kročiti na stambeno tržište.

Imati roditelja ili dedu i baku s dovoljno novca da pozajme za otplatu ili pomoć oko hipoteke je privilegija koju ima nekoliko sretnika, a mladi Kanađani su često podeljeni u kategoriju vlasnika kuća i kategoriju rentera.

Izveštaj kanadske statistitičke agencije objavljen u novembru pokazuje da su mladi, čiji roditelji poseduju svoj dom, imaju više nego duplo šanse da i sami budu vlasnici kuće, u poređenju sa decom rentera.

Taj izveštaj nije direktno razmatrao jesu li finansijski pokloni deo trenda, ali je citirao odvojene studije o sve većoj važnosti međugeneracijskog transfera bogatstva koji pomaže u finansiranju kupovine kuće.

Izveštaj CIBC-a za 2021., na primer, navodi da je veličina prosečnog finansijskog poklona datog članu porodice za kupovinu kuće bila 82.000 dolara, u odnosu na 52.000 dolara šest godina ranije.  

Deo toga je zbog tmurnog stanja pristupačnosti stanova na glavnim kanadskim tržištima, koje je u poslednjem kvartalu dostiglo najgore nivoe u 41 godini, prema indeksu Bank of Canada.

U Torontu, godišnji prihod jednog domaćinstva potreban za kupovinu kuće iznosi 246.676 dolara, prema nedavnom izvještaju Nacionalne banke Kanade, u kojem se navodi da je ta granica još viša u Vancouveru.

Bilo bi potrebno skoro pet godina da stanovnik Toronta koji zarađuje srednju platu uštedi za minimalnu uplatu za tipičan stan u gradu, saopštila je Nacionalna banka. Izveštaj ne uzima u obzir povećanje stanarine tokom tog vremena, ali pretpostavlja da pojedinac može uštedeti 10 posto svog mesečnog prihoda za eventualnu otplatu.

Suočen s ovim nivoom finansijskog opterećenja, Heath kaže da roditelji s kojima radi sve više daju prioritet štednji za svoju decu uz obrazovanje i venčane poklone u svom finansijskom planiranju.

“Nije neuobičajeno vidjeti roditelje koji štede i planiraju da obezbede pomoć za otplatu doma i poklone svojoj odrasloj djeci… čak i dok su još mladi ili tinejdžeri i razmišljaju o deset godina kasnije”, kaže on. “To je potpuno nov fenomen.”

Stručnjaci koji su razgovarali za Global News kažu da je još uvek moguće kročiti na stambeno tržište bez novčane injekcije od strane porodice, ali stepen potrebnih promena u životnom stilu u zavisnosti od konkretnog domaćinstva ili grada mogao bi navesti neke da dovode u pitanje vrednost vlasništva nad kućom na prvom mestu .

Pre nego što se istupe iz vlasničkog sna, potencijalni kupci mogu znati koliko su blizu priuštiti dom tako što će „pregledati“ svoje finansije, kaže Natasha Struminikovski, potpredsednica u TD banci.

Pokazatelji poput prosečnog prihoda potrebnog za kupovinu kuće ili koliko meseci će biti potrebno da se uštedi za uplatu mogu biti korisna merila, ali Struminikovski napominje da banke kao što je TD često imaju online kalkulatore koje pojedinci mogu koristiti za uključivanje svojih ličnih brojeva, da saznaju koliki su troškovi  zapravo potrebni za njih.

Pojedinci takođe mogu dobiti unapred odobrenje za hipoteku kod zajmodavca direktno ili dodirom brokera kako bi stekli osećaj koliko se mogu kvalifikovati.

Struminikovski kaže da vam rad sa profesionalcem takođe može dati osećaj da li možete realno da priuštite ono što vam se nudi, uključujući troškove pored hipoteke kao što su naknade za zatvaranje, porez na imovinu i redovno održavanje.

Postoji upozorenje i za one koji se oslanjaju na maminu i tatinu banku za uplatu. Ako mogu priuštiti dom kao poklon, ​​a ne zbog  navika štednje, mogli bi se brzo naći preopterećeni stvarnim troškovima održavanja kuće, koji su obično skuplji od iznajmljivanja.

„Bez obzira na to odakle dolazi novac, da li je iz vaše štednje, iz mamine i tatine banke ili na neki drugi način, važno je razumeti koji su to tekući troškovi kako biste, kada dođe vreme da zaista platite te troškove, bili spremni za to”, kaže Struminikovski.

Ako se neko nađe blizu stambenog tržišta, a njegove navike potrošnje nisu u skladu s vlasništvom nad kućom, Struminikovski kaže da bi možda želeli razmotriti neke promene u načinu života kako bi „izgradili taj mišić štednje“.

Heath kaže da su rezultati na niskom nivou u otkazivanju stalnih troškova kao što su pretplate na striming koji se mogu akumulirati tokom vremena ili marljivo smanjenje količine otpada od hrane tokom godine.

Iako takve radnje mogu imati uticaja na marginama, on kaže da bi neki Kanađani koji su nezainteresovani u vezi s vlasništvom nad kućom možda morali razmišljati o drastičnijim odlukama, kao što je preseljenje u drugi grad ili provinciju gde manje od njihove mesečne plate ide za iznajmljivanje a cene kuće su pristupačnije.

Izveštaj Centralne banke navodi da je kvalifikujući prihod potreban za kupovinu reprezentativnog doma u Quebec City-ju ili Winnipegu ispod 100.000 dolara. U Calgary-ju je tipična plata potrebna za kupovinu stana zapravo ispod srednjeg prihoda za grad, s procenom da će biti potrebno manje od dve godine da se uštedi za uplatu za stan.

Možda neće biti dovoljno da samo odložite 10 posto svoje plate svakog meseca da biste stvorili uplatu za nekoliko godina. Način na koji ulažete svoju ušteđevinu može napraviti značajnu razliku u tome koliko kuće možete priuštiti.

Heath kaže da bi prvi račun kućne štednje (FHSA) pokrenut ove godine trebao biti najbolji izbor za potencijalne kupce. FHSA dozvoljava pojedincima da doprinose do 8.000 dolara godišnje do 40.000 dolara, uz neoporezive doprinose i povlačenja.

Ulaganje bez poreza može biti atraktivan predlog za Kanađane, ali Heath upozorava da bi potrošači trebali voditi računa o svojoj toleranciji rizika, posebno kada je u pitanju FHSA.

Ako pojedinac želi koristiti doprinose FHSA u naredne tri godine, možda bi bilo mudro držati se vožnje nižeg rizika poput štednog računa s visokim kamatama ili garantovanih investicijskih sertifikata, kaže on.

“Poslednja stvar koju biste želeli je da vam novac za učešće bude manji za 20 ili 30 posto i da budete u poziciji u kojoj jedva čekate”, kaže Heath.

A samo zato što je FHSA najbolji prolaz za potencijalne kupce kuća, ne znači da potrošači trebaju zaboraviti na ulogu koju registrovani penzioni štedni plan (RRSP) ili neoporezivi štedni račun (TFSA) mogu imati u kupovini.

RRSP, na primer, ima opciju Home Buyers’ Plana koja omogućava pojedincu da povuče do 35.000 dolara bez poreza za kupovinu kuće i da otplaćuje tokom 15 godina.

TFSA je u međuvremenu “najfleksibilnija” od tri opcije, kaže Heath, a budući da se FHSA može koristiti samo za kupovinu kuće, potrošači bi mogli pronaći svoju ušteđevinu neupotrebljivom, kada im je potrebna tako što će sva svoja jaja staviti u jednu korpu.

Oštra realnost kanadskog modernog tržišta nekretnina je, da ne može svako ko želi da kupi nekretninu to i može.

Heath kaže da je “važno biti stvarno realan” kada su u pitanju visoki troškovi stambenog vlasništva, posebno za Kanađane koji žive u velikim gradovima koji su videli da su cene naglo porasle u poslednjih nekoliko godina i možda osećaju “strah od propuštanja”.

Za one koji gledaju na vlasništvo nad kućom kao na strategiju penzionisanja ili izgradnje bogatstva, on napominje da nema garancije da će ona vrsta snažnog rasta cena kuća u Kanadi u protekle dve decenije uslediti u sledećih 20 godina.

“Cene kuća su previsoke u odnosu na prihode. Čini se malo verovatnim da je ta ista stopa rasta održiva”, tvrdi Heath. „Mislim da je zaista važno biti oprezan pre nego što samo uronite na tržište stambenog vlasništva.”

Umesto toga, on kaže da bi Kanađani koji ne mogu kupiti nekretninu, trebali iskoristiti ono što je obično niži troškovi stanovanja kao renteri.

Heath kaže da ako renter može agresivno investirati uz niske naknade, tokom dužeg horizonta, može biti “finansijski uspešan” bez potrebe da uđe na tržište nekretnina – ili da izvrši povlačenje novca iz mamine i tatine banke.

“Mislim da ako renter radi pravu stvar, može živeti kao bogati renter.”

SERBIANNEWS/CANADA