Kako su sateliti osvojili orbitu Zemlje
Bilo je hladno oktobarsko veče 1957. kada je svet prvi put podigao pogled ka nebu i ugledao mali metalni objekat, svega 83 kilograma težak, koji je kružio oko Zemlje i ispuštao jednostavan „bip-bip” zvuk. Taj signal nije bio samo tehnička potvrda da se tamo gore nalazi „nešto”— to je bio zvuk početka jedne nove ere. Od tada do danas, sateliti su prešli dug put – od bizarnih naučnih eksperimenata do ključnih aktera svakodnevnog života. Od simbola Hladnog rata, sateliti su postali nevidljivi junaci modernog vremena. Bez njih, ne bi bilo navigacije, vremenske prognoze, TV prenosa, pa ni globalnog interneta.
1957 – Sputnik 1: Prvi korak u svemir
Sovjetski Savez lansira Sputnik 1 – prvi veštački satelit. Svet je bio u šoku, a SAD su dobile ozbiljan podsticaj za ubrzanje svemirske trke. Satelit nije imao kamere, niti sofisticirane instrumente – samo radio predajnik. Ali za ono vreme, to je bilo kao da je neko bacio iPhone u orbitu.
1960-e – Špijuni u svemiru i prvi vremenski izveštaji
Amerikanci uzvraćaju udarac s Explorer-om, a zatim slede špijunski sateliti tipa Corona, koji su mogli da „pročitaju“ tablice sa visine od nekoliko stotina kilometara. Slede ih prvi meteorološki sateliti.
1970-e – TV iz orbite
Sateliti tipa Intelsat omogućavaju prenos televizijskog signala širom sveta. Svet postaje globalno selo, gde možete gledati Olimpijadu iz Montreala u realnom vremenu dok jedete supu u Jagodini.
1980-e – GPS ulazi na scenu
Američki vojni projekat NAVSTAR GPS postavlja temelje navigacije i zauvek menja svet. Tada ste još uvek morali da znate da čitate kartu, ali budućnost je već kucala na vrata. Danas se više niko ne seća kada je poslednji put pitao prolaznika: „Izvinite, gde je ova ulica?”
1990-e – Sateliti su svuda, a mi to ne znamo
Broj satelita raste eksponencijalno. Počinju ozbiljna naučna posmatranja Zemlje, okeana i klime. Sateliti poput Hubble-a okrenuti su ka svemiru i otkrivaju čuda kosmosa, dok drugi gledaju naniže – i beleže sve, od uništavanja šuma do kretanja pingvina.
2000-e – Prvi pokušaji interneta iz svemira
Ideje vizionara Ilona Maska i Džefa Bezosa da sateliti mogu pružiti internet, postaje sve realnija. Pojavljuju se prvi pokušaji globalne povezanosti, mada brzina još uvek nije na zavidnom nivou.
2010-e – Komercijalni bum
Svemir postaje pristupačniji. Privatne firme lansiraju sopstvene satelite, a univerziteti šalju male CubeSatove – satelite veličine toster aparata. Satelit postaje nešto što i studenti mogu da naprave za diplomski.
2020-e – Starlink i hiper-satelitska budućnost
Kompanija SpaceX lansira hiljade Starlink satelita sa ciljem da pokrije ceo svet brzim internetom. Nebo više nije mirno – astronomi se bune, ali globalna mreža raste. Sateliti su sada i deo svakodnevnih uređaja, povezani su sa telefonima, automobilima, panel radijatorima i pametnim frižiderima. Za manje od 70 godina prešli smo sa „bip-bip”-a na ultra-HD strimovanje mačaka iz svemira.
Kako stoje stvari, u budućnosti će verovatno biti još veća gužva u orbiti. Sledeći put kad pogledate u noćno nebo i vidite kako nešto brzo preleće – mahnite. Možda je baš to satelit koji vam šalje TikTok video.
