Kako se rashladiti tokom toplotnih talasa u Evropi?

Toplotni talasi sve su češći u Evropi i predstavljaju ozbiljnu pretnju zdravlju – naročito dece, starijih osoba i hroničnih bolesnika.

Proteklog vikenda delovi Evrope suočili su se sa ranim letnjim toplotnim talasom, temperature su u Francuskoj prelazile 35 stepeni, dok je Velika Britanija zabeležila najtopliji dan u 2025. godini. Iako se situacija u nekim delovima stabilizovala, meteorolozi upozoravaju da će toplotni talasi biti sve češći i intenzivniji, kako klimatske promene nastavljaju da pogoršavaju već visoke temperature.

Foto: Freepik

Toplotni talas nije samo neprijatnost koja odlaže događaje i aktivnosti – on direktno ugrožava zdravlje, naročito kod osetljivih grupa, prenosi Euronews Health. 

Kada vrućina postaje opasna?

Opasnost ne zavisi isključivo od same temperature. Najpreciznija mera jeste tzv. „wet bulb globe temperature“ (WBGT) – indeks koji uzima u obzir temperaturu, vlažnost, oblačnost i vetar. U svakodnevnoj upotrebi, najčešće se koristi toplotni indeks, koji kombinuje temperaturu i vlažnost i može se lako pratiti putem vremenskih aplikacija.

Produženo izlaganje visokim temperaturama može biti rizično čak i za zdrave mlade osobe. Na primer, dan sa 36°C i 45% vlažnosti već se smatra opasnim za boravak napolju, posebno uz fizičku aktivnost.

Kako se efikasno rashladiti?

Jedan od najopasnijih aspekata toplotnog talasa jeste visoka temperatura tokom noći, upozorava Ešli Vord, direktorka američkog instituta Heat Policy Innovation Hub pri Univerzitetu Djuk.

„Kada noću temperatura ne pada ispod 24 stepena, rizik od toplotnog udara, iscrpljenosti, pa čak i smrtnog ishoda značajno raste“, navodi Vord.

Rešenje? Potražiti klimatizovane prostore poput bioskopa, tržnih centara i biblioteka. Kod kuće se savetuje da se napravi „hladni kutak“ za spavanje, prostorija ili deo stana sa najnižom temperaturom. U mestima sa visokom vlažnošću, često je dovoljan i običan ventilator.

Foto: Freepik

Neophodno je hidrirati se i spuštati telesnu temperaturu, unos velikih količina tečnosti, pokvašena odeća ili hladne obloge na vrat, pazuhe, šake i stopala mogu pomoći. Prijenosni ventilatori ili rashladni prsluci takođe su korisni.

Ukoliko vežbate na otvorenom, izbegavajte najtoplije doba dana i ponesite više vode nego što mislite da vam je potrebno.

Prepoznajte simptome pregrejavanja

Simptomi toplotnog stresa i iscrpljenosti razlikuju se od osobe do osobe, upozorava dr Bharat Venkat iz UCLA Heat Lab. Određeni lekovi i hronične bolesti mogu otežati regulaciju telesne temperature ili usporiti prepoznavanje simptoma.

Prvi znaci upozorenja uključuju obilno znojenje, grčeve u mišićima i glavobolju. U tom trenutku je važno odmah prekinuti aktivnost i potražiti rashlađenje – hladna voda ili klimatizovani prostor su idealni.

Ako se simptomi pogoršavaju, dolazi do ubrzanog pulsa, vrtoglavice, a u težim slučajevima i konfuzije, otežanog govora ili nesvestice – može biti reč o toplotnom udaru. Tada je neophodno odmah pozvati hitnu pomoć.

„Nema mesta sramoti kada je zdravlje u pitanju – ako mislite da ste se pregrejali, odmah potražite stručnu pomoć“, poručuje Vord.