Kako osnovni principi ljudske psihe oblikuju svet biznisa?

Piše: Timea Bodiš Bašić, psihološka savetnica Rezilient wellbeing platforme

Kako noć brže pada, vrlo verovatno ste primetili da to utiče na vaše raspoloženje, produktivnost, koncentraciju i motivaciju. Odlazak na posao u polumraku i vraćanje kući kada ponovo pada mrak doprinosi tome da zimske dane doživljavamo tmurnim. Ovaj utisak često prati i osećaj pospanosti i umor. Zbog toga češće imamo potrebu da se povučemo, usporimo tako što slobodno vreme provodimo kod kuće uz aktivnosti poput gledanja serija i filmova, čitanja i sl. Možda češće pribegavamo hrani koja nam pruža osećaj komfora i utehe. Čak i one obaveze za koje je nužno da ih obavimo nakon posla gledamo da odradimo sa što manje napora, onoliko koliko baš mora.

Photo: Andrej Lišakov/Unsplash

Zvuči poznato? U pitanju je privremeno melanholično stanje koje nazivamo „zimski bluz”. Zimski bluz predstavlja promenu u našem raspoloženju i motivaciji koja se vezuje za hladniji period godine, ali smo i dalje u suštini funkcionalni da obavljamo svakodnevne obaveze. Na primer, večeras imam potrebu da otkažem druženje sa prijateljima i umesto toga pogledam epizodu svoje omiljene serije. Ali to ne znači da ni sutra neću želeti da se vidim sa nekim ili da će mi biti teško da vodim razgovor sa kolegama na poslu. Zimski bluz je, zapravo, potreba da se privremeno povučemo i usporimo, kao što to medvedi umeju kroz zimski san.

Važno je naglasiti da je zimski bluz opšta pojava, a ne dijagnoza. Zbog doživljaja bezvoljnosti i umora, može podsećati na stanje depresije, iliti na sezonski afektivni poremećaj (seasonal affective disorder), koji se isto vezuje za zimski period godine. Zimski bluz traje kraće i prolazi spontano, dok sezonski afektivni poremećaj traje duže, zahvata svaki aspekt našeg funkcionisanja i javlja se svake godine. Ukoliko mesecima osećamo letargiju, svaki dan nam je teško da odemo na posao, otežano obavljamo radne zadatke, bezvoljno se vraćamo kući, pozive za druženja doživljavamo zamornim, prejedanje i skrolovanje na društvenim mrežama postane jedina aktivnost kojoj se prepuštamo u slobodno vreme (a ni tada ne osećamo zadovoljstvo), tada je važno da preispitamo odakle dolazi nezadovoljstvo. U redu je da imamo i ovakve dane, ali ako ovo postane svakodnevica i teško nam je da se sami suočimo sa krizom, poželjno je da potražimo stručnu pomoć.

Zašto se javlja zimski bluz?

Koliko mogu biti lepi, uzbudljivi i prilika da se povežemo sa drugima, praznici mogu biti i emotivno intenzivni i iscrpljujući. Jurnjava za poklonima, korporativnim žurkama, završavanje projekata, pripremanje praznične trpeze, kraj školske godine, planiranje godišnjeg odmora… Na sve to i trend da je za lični razvoj od ključnog značaja sumirati godinu sa uspešno prevaziđenim izazovima i naučenim lekcijama, kao i postaviti naredne ciljeve za najbolju verziju sebe. Zvuči naporno.

Takođe, praznici za neke mogu predstavljati i period tugovanja, kada smo više nego inače svesni da više nema osobe sa kojom bismo inače proveli praznične dane. Ovako emocionalno intenzivan period svakako može doprineti da se posle osećamo iscrpljeno.

Nije slučajno da kraći dani utiču na naše raspoloženje. Izloženost suncu utiče na naš neurohemijski proces koji posledično utiče na naš cirkadijalni ritam. Kako naše telo odjednom nije u kontaktu sa količinom svetlosti na koju je naviklo, u organizmu se desi disbalans hormona koji su zaduženi da nas drže budnim i motivisanim, odnosno da nas uspore i pomognu nam da utonemo u san. Otuda i hroničan doživljaj pospanosti.

Šta nam može biti od pomoći?

Iako je zimski bluz prirodna reakcija na spoljašnje okolnosti i promene, postoji nekoliko stvari na koje možemo da utičemo i da na taj način pomognemo sebi da lakše prevaziđemo ovaj period.

Kada smo svesni pritiska koji osećamo usled očekivanja, kako ličnih tako i očekivanja drugih, i ako znamo da nam je u ovo vreme nešto drugo potrebno, u redu je da postavimo granice i da ih kažemo drugima. To bi značilo da, na primer, ako na poslu imam utisak da zbog velikog obima posla ostajem prekovremeno, to podelim i sa drugima iz tima i da tražim drugačiju podelu posla kako bih na vreme mogla da krenem kući. Ili, ako je reč o kućnim poslovima, rečenica poput „Za mene je sada ovo previše, hajde da se drugačije organizujemo” može biti lekovita kako za nas tako i za naše okruženje. Ne moramo da čekamo da frustracija u nama eskalira. Kada delimo svoje potrebe sa drugima, olakšavamo sebi i drugima svakodnevicu.

Foto: Bryce Evans/Unsplash

Ne možemo promeniti vreme kada pada noć, ali se možemo drugačije organizovati kako bi naš organizam bio više izložen prirodnoj svetlosti. Na primer, pauze za posao možemo provesti napolju ili dan možemo početi ranije. Ukoliko smo u mogućnosti, na posao možemo ići peške umesto kolima. Ili možemo parkirati malo dalje od posla i tako obezbediti sebi da imamo makar 10 minuta šetnje u toku dana. Na ovaj način možemo doprineti da budemo i fizički aktivni u toku dana, što za većinu nas predstavlja večitu dilemu kako uklopiti fizičku aktivnost i ostale obaveze. Kroz promenu bilo koje od ovih malih navika možemo uticati na drugačiji doživljaj. Birajte da češće idete stepenicama nego liftom. Ako sastanak nije vezan uz računar, lidere savetujem da sastanke povremeno organizuju napolju, uz laganu šetnju. Promena okruženja i fizička aktivnost će sigurno doprineti i većoj produktivnosti i kreativnosti.

Neredovan san je čest okidač za simptome depresije i anksioznost. Važno je da prioritizujemo svoj san tako sto ćemo definisati rutinu pre spavanja. To znači da imamo određeno vreme kada odlazimo da spavamo. Vreme pred spavanje često bude i „vreme za sebe”, koje uglavnom provodimo na društvenim mrežama ili gledajući serije. Iako je kratak reset od dnevnih obaveza važan, bitno je da on ne bude neposredno pre spavanja. Potrudite se da izbegnete ekrane najmanje sat vremena pre spavanja kako biste obezbedili sebi kvalitetan san.

Povežite se sa osobama čije vam društvo prija. Ako su praznici iscrpli vašu socijalnu bateriju, u redu je da socijalne kontakte dozirate onako kako vam prijaju, ali je važno da se ne izolujete u potpunosti.

Ugađajte svojim čulima kroz različite aktivnosti u kojima uživate – slušanje muzike, isprobavanje raznovrsne hrane, topli napici… Pažnja usmerena na naša čula nam u stvari pomaže da umirimo telo i um, da se odvojimo od hronične reakcije stresa i bolje povežemo sa sobom.

Važno je da imamo razumevanje pre svega prema sebi, kao i prema svojoj okolini, da ovaj period godine ne mora nužno biti vreme kada započinjemo velike životne promene i ostvarenje najvećih ličnih transformacija. Razumevanje sebe nam kasnije daje priliku da kreiramo promene.