Kako da se ne osećate krivim kada niste produktivni koliko ste očekivali
Liste obaveza su korisne da bismo bili na pravom putu. Ali s vremena na vreme, one mogu da nas nateraju da se osećamo loše zbog stvari u kojima se ne snalazimo.
Da biste prevazišli osećanje razočarenja, važno je da proverite sami sebe na nekoliko ključnih načina, kazao je Kal Njuport, profesor sa Univerziteta Džordžtaun i autor knjige ,,Slow Productivity”.
Pre svega, „korisno je prepoznati da smo zaista loši u predviđanjima“, napomenuo je Njuport.
„Ako sednem ovde na početku meseca i kažem: ’Koliko mislim da mogu da uradim ovog meseca?‘ Skoro sigurno ću biti optimista. Što znači da ću, kada dođem do kraja meseca, verovatno biti razočaran”, objasnio je on.
Ovo je normalna i na neki način dobra stvar, dodao je Njuport. To može da znači da imate ambiciozne ciljeve i da ste motivisani da ih ostvarite. Ali to zahteva da pogledate svakodnevne prepreke koje vam stoje na putu, piše CNBC Make It.
Posao, produktivnost (Freepik)
Započnite tako što ćete pregledati koliko ste uradili tokom dužeg vremenskog perioda
„Ljudi su zaista loši u proceni vremena potrebnog za kognitivne zadatke“, naveo je Njuport.
Dakle, da biste dobili bolju predstavu o tome koliko zaista možete da uradite u određenom vremenskom okviru, setite se toga koliko ste postigli u poslednjem kvartalu ili godini.
Razmislite: na koje stvari ste ponosni? Koji su ishodi projekta i da li ste zaista potrošili većinu svog vremena i energije radeći na njemu?
Zatim pogledajte da li postoji neusklađenost između zadataka koje ste obavljali iz dana u dan. Recimo da ste se osećali zauzetiji nego ikada između sastanaka, imejlova i poruka tokom prošlog meseca, ali ste razočarani što ste postigli samo dva od svoja četiri cilja.
Možda previše cenite produktivnost zasnovanu na aktivnostima ili male zadatke koji vas zaokupljaju tokom dana.
Gledajući širu sliku, kada pređete na razmišljanje o produktivnosti zasnovanoj na rezultatima, počinjete da vidite mnoge od njih kao prepreke za stvarno postizanje ciljeva.
„I to potpuno menja tok dana. Sada zaista prepun dan sa puno sastanaka ili komunikacije izgleda kao loša stvar”, primetio je Njuport.
Ovaj pregled može da ublaži osećaj krivice i razočaranja u sebe i pomoći vam da prilagodite svoja očekivanja u budućnosti. Takođe vas može motivisati da prekinete užurbani posao kako biste napravili mesta za značajne napore.
Posao, produktivnost (Pixabay)
Kako eliminisati zadatke zbog kojih gubite produktivnost?
Razmotrite koliko možete da pojednostavite administrativne zadatke kao što su sastanci i slanje ažuriranja projekta e-poštom.
Jedan od načina je da zadržite javno dostupnu listu svojih projekata, rangiranih po prioritetu, sa navedenim ažuriranjima statusa i rokovima isporuke. Ukažite svom menadžeru i kolegi na ovu listu kao sredstvo za pružanje uvida u status o tome kako stvari stoje i kada mogu da očekuju rezultate. Održavanje ove aktivne liste moglo bi da izbaci neke sastanke i e-poruke sa vašeg rasporeda.
Njuport takođe preporučuje da sačuvate više vremena za sebe, bez sastanaka tokom cele nedelje. Takođe možete da isprobate metod „jedan za vas, jedan za mene“: kada organizujete jednosatni sastanak sa nekim drugim, ukinite jedan sat samostalnog rada za sebe.
Konačno, još jedan savet je da jednostavno radite manje, ali da budete opsednuti kvalitetom – da obavljate manje stvari veoma dobro.