Strah od pauka ili krvi može biti intenzivan, ali ako postane parališući i ometa svakodnevni život, onda može preći u fobiju. Fobije dovode do izbegavanja situacija koje podrazumevaju suočavanje sa strahom, kao što su boravak u prostorijama gde se može videti pauk ili izbegavanje medicinskih procedura zbog straha od krvi. Često ljudi kažu da imaju fobiju od nečega što im izaziva nelagodu, ali šta se u psihologiji zaista smatra specifičnom fobijom?
Mnogi ljudi osećaju jezu kada stoje na ivici visoke litice, a većina bi radije izbegla da vidi tarantule. Ipak, kod nekih osoba, strah od određene situacije može postati nesrazmeran stvarnoj opasnosti koju ona predstavlja. U tim slučajevima može se postaviti dijagnoza specifične fobije i podrazumeva intenzivan strah ili anksioznost u vezi sa određenim predmetom ili situacijom.
Da bi strah bio klasifikovan kao specifična fobija, on mora biti uporan – pojavljuje se svaki put kada je osoba izložena predmetu ili situaciji, ometa svakodnevni život, utiče na hobije, odnose ili posao.
“Tada se prelazi granica onoga što nazivamo ‘uznemirenost’ ili ‘poremećaj’. Uznemirenost znači da vas strah obuzima, a poremećaj znači da vas sprečava da živite život onako kako želite”, rekla je Elen Hendriksen, klinički psiholog.
Kategorije specifičnih fobija
Psiholozi svrstavaju specifične fobije u pet kategorija, prema rečima Martina Antonija, kliničkog psihologa.
Životinje: Ova kategorija obuhvata sve životinje. Zmije i pauci su česti okidači straha, a istraživanja u različitim zemljama pokazuju da fobija od pauka pogađa između 2,7 odsto i 9,5 odsto populacije.
Prirodno okruženje: Fobije povezane sa prirodom, kao što su strah od visine, vode ili oluja.
Krv, povrede, injekcije: Ova grupa uključuje strah od igle, operacija, krvi.
Situacione fobije: Strah od određenih situacija ili okruženja, kao što su vožnja, letenje ili boravak u liftovima.
Još jedna kategorija pokriva strahove koji ne spadaju u prethodne grupe, kao što je strah od klovnova ili maskiranih figura. “Ljudi mogu imati strah od bilo čega”, kaže Antoni.
Specifične fobije se ponekad razvijaju nakon traumatičnog događaja ili nakon napada panike koji se povezuje sa određenim okruženjem, što dovodi do samopotvrđujućeg straha od te situacije. Na primer, osoba koja doživi napad panike tokom vožnje može razviti fobiju od sedanja za volan, iz straha da će se napad ponoviti i dovesti do nesreće, pojašnjava klinički psiholog, Sandra Kapaldi.
Stručnjaci ističu da anksioznost povezana sa strahom dovodi do precenjivanja verovatnoće da će osoba biti izložena predmetu ili situaciji koje se plaši, kao i intenziteta i ozbiljnosti posledica.
“Ljudi koji imaju jedan anksiozni poremećaj često imaju veće šanse da razviju i druge anksiozne poremećaje”, kaže Martina.
Kako se leče fobije
Fobije imaju dobro istražen i veoma efikasan tretman i koji može podrazumevati da se pacijent postepeno izlaže svom strahu u kontrolisanom okruženju. Na primer, osoba koja ima fobiju od zmija može najpre gledati talasastu liniju na papiru, zatim crtež zmije, potom fotografiju zmije i na kraju – pravu zmiju. Ova postepena izloženost pomaže mozgu da se navikne na stimulus i smanji reakciju straha, piše Lajv Sajans.
