Zamislite da se jednog jutra probudite, a vaši organi odluče da progovore. Bez uvijanja, bez diplomatskih odgovora – direktno ono što im treba da bi radili kako treba. I verujte, njihove molbe bi bile iznenađujuće jednostavne.
Vaš mozak bi tiho rekao: „Molim te, spavaj”.
Više od ičega voli stabilnih sedam do osam sati sna. Bez toga, misli mu se zamagljuju, pamćenje popušta, a raspoloženje klizi nizbrdo. Uz to bi zamolio za kratke pauze tokom dana — bar nekoliko minuta bez ekrana.
Srce bi vam se obratilo najnežnije: „Pomeri me”.
Ne treba mu maraton, već 30 minuta brze šetnje dnevno. Traži malo manje soli, malo više vode i, bar povremeno, hranu koja nije prošla kroz pet fabrika.
Jetra bi bila najdirektnija: „Odmori me”.
To je najvredniji radnik u telu, koji sve prerađuje — od hrane do lekova i toksina. Požalila bi se na alkohol „svake prilike” i zamolila za bar dva dana nedeljno potpunog odmora. Uz to bi tražila više zelenog povrća i manje šećera.
Želudac bi se verovatno najglasnije bunio: „Nemoj da žuriš”.
Voli mirne obroke, dobro žvakanje i manje napetosti. Promrmljao bi i: „Isprati me čašom mlake vode ujutru – hvala”.
Creva bi, bez mnogo filozofije, zatražila tri stvari: vlakna, vodu i kretanje.
Kada ova tri dobije, rade kao švajcarski sat. Kada ne, ona vam to jasno stave do znanja.
Koža bi vas zamolila: „Manje stresa, više kreme i vode”.
Ona je vaš najveći organ i ogledalo svega što se dešava unutra. Najviše voli hidrataciju, blagu negu i zaštitu od Sunca.
Pluća bi samo prošaputala: „Diši dublje”.
Svaki dan bar nekoliko minuta dubokog disanja čisti ih bolje nego što mislite. Uz to bi vam zamolila da izbegavate cigarete – čak i one „samo kad sam u društvu”.
