Kako bubnjevi četvrtog epidemiološkog talasa predvođenog Deltom varijantom, postaju sve glasniji, postavljaju se pitanja, da li bi se ljudi koji odluče da se ne vakcinišu, trebali suočiti s novčanim kaznama, gubitkom beneficija poput osiguranja pri zapošljavanju, povećanjem stopa životnog osiguranja i lične odgovornosti, ako bi to moglo biti dokazano da je njihovo ponašanje uzrokovalo hospitalizaciju ili smrt drugih.
Izbori imaju posledice. Lična odgovornost je važna ”, napisali su u časopisu Barron, Arthur Caplan, lider odeljenja za etiku Medicinskog fakulteta Univerziteta u New Yorku, i Dorit Reiss, profesorka prava na Univerzitetu Hastings u Kaliforniji.
„Želite li odbiti mišljenje stručnjaka i utvrđene činjenice o COVID -u i izložiti sebe i druge riziku? Onda biste trebali platiti ako vaš izbor nanese štetu drugima. ”
Drugi kažu da može biti strašno teško, pratiti infekciju COVID-19 do njenog izvora i da, dok neko ko prenosi infekciju na druge, može biti odgovoran ako se ponaša nemarno recimo, ako preuzme rizik za koji je racionalno predvidljivo da će nauditi drugom, a odbijanje vakcine ne predstavlja samo nemar.
Caplan takođe zna i za protivargumente, da se nevakcini smatraju odgovornim. Nema dokaza da će ljudi koji su snažno protiv vakcine biti uplašeni novčanom kaznom, a mnogi tvrde da ljudi bolje reagiraju na šargarepu nego na štap. No Caplan kaže da je odustao od podsticaja. “Probali smo, ali nisu doneli rezultat.”
Naučnici upozoravaju da bi moglo biti potrebno da se stope vakcinacije približe broju od 90% ukupne populacije kako bi se ugušio četvrti talas COVID -a, što znači da bi “svi koji trenutno ispunjavaju uslove morali biti u potpunosti vakcinisani “, stoji u članku koji je ove sedmice objavio kanadski Institut Actuaries . Vakcine, napisao je tim za modeliranje pandemije, “jedini su razuman pristup za okončanje pandemije u bliskoj budućnosti”.
Caplan tvrdi da bi se, ako nevakcinisana osoba zarazi i hospitalizuje nekoga drugog, trebale pokrenuti tužbe, “baš kao kada neko svoj bazen ne zaštiti na odgovarajući način ogradom ili ne pokrije svoj bunar poklopcem”. Nevakcinisani mogu biti odgovorni za medicinske račune, izgubljene plate i “smanjenje sposobnosti zarade”.
Nevakcinani produžavaju pandemiju, povećavajući rizik od pojave novih varijanti i izlažu druge opasnosti, uključujući decu mlađu od 12 godina koja se ne mogu vakcinisati i one s imunološkim poremećajima ili osobe sa rakom koji možda nemaju tako snažan odgovor vakcine, napisali su Caplan i Reiss.
Odgovornost ne treba primenjivati na ljude koji se ne mogu vakcinisati iz zdravstvenih razloga, starosti ili nedostatka pristupa, rekli su. “Niti to znači da su odgovorni oni koji su doživeli neuspeh sa vakcinom.” Potpuno vakcinisani ljudi i dalje mogu imati infekcije i širiti bolest. Ali oni su “značajno drugačiji” od ljudi koji voljno odbijaju vakcine, rekli su, na isti način na koji se osoba koja namerno prolazi na crveno svetlo, razlikuje od osobe koja pokušava stati, ali je pogođena od pozadi i gurnuta u raskrsnicu.
“Ako se iskreno potrudite slediti smernice javnog zdravlja, vi ste ok. Ako ih prekršite i naudite drugima, trebali biste biti odgovorni ”, rekao je Caplan.
“Proveli smo mesece ovde, u Kanadi, u mnogim delovima sveta, pokušavajući smisliti kako zaštititi prava onih koji ne nose maske i nisu vakcinisani”, rekao je. “Postoji mnogo političara, u Alberti, na Floridi, u Teksasu, koji nastavljaju govoriti da se moramo zaista pobrinuti da nikoga ne prisiljavamo. Oni imaju svoju slobodu. To je pojednostavljeno i potpuno glupo tumačenje slobode, a njegova moralna odgovornost je potpuno pogrešna. ”
Ljudi mogu slobodno kontrolisati šta se dešava sa njihovim telima, rekao je Caplan. “Niko nije predložio, a ni ja, da se šalje policija u vašu kuću kako bi prisilili vakcinaciju vas i vaše porodice.” Ali slobode dolaze s odgovornostima, obavezama i dužnostima, rekao je. “Postoje sve vrste sloboda i one utiču kada vređaju ili ograničavaju slobodu drugih.”
On veruje da je izbor da neko bude nevakcinisan, predstavlja stepen nemara, ako osoba luta uokolo i ne ponaša se na razuman način. “Ako uložite razumne napore da budete razboriti, mislim da je to u redu. I dalje biste mogli nekoga zaraziti, ali to je drugačije. “
U Ontariju, prema zakonu o oporavku, koji podržava Ontario, ljudi ne mogu biti tuženi za izlaganje nekoga virusu COVID -a, pod uslovom da su učinili ” akt dobre volje” da se pridržavaju smernica za javno zdravstvo i ako “čin ili propust osobe ne predstavlja ” nemar. ” Nova Škotska i BC imaju slične zakone.
“U osnovi, zakonom propisana odbrana glasi: ako se ponašate u skladu sa smernicama za javno zdravstvo, nemate mogućnost da vas neko tuži. No, smernice za javno zdravstvo sada moraju obuhvatiti i nevakcinisane ”, kaže profesor prava Univerziteta u Ottawi Amir Attaran.
U Kanadi nijedna vakcina nije obavezna. Ustavna prava štite ljude od neželjene vakcinacije. Međutim, ako neko namerno odbija vakcinisanje „tada on svesno ne čini nikakav napor da zaštiti druge da znaju, ili bi trebali znati, da on možda ima simptome COVID -a, kao temperaturu, kašalj itd, i to su slučajevi koji bi se mogli videti u sudnici ”, rekao je advokat Robert Durante iz Ontarija, koji pomaže u vođenju grupne tužbe u iznosu od 50 miliona dolara protiv Robert Place, doma za dugotrajnu negu u kojem je razorna epidemija COVID-a odnela 71 život . “Ali opet bi prekršioc morao biti neko ko je svesno preneo COVID.”
Nije uvek moguće dokazati izvor infekcije COVID -om. „Mislim da bi praktično govoreći bilo vrlo teško to dokazati. Samo to bi odvratilo veliku većinu tužbi ”, rekao je Durante. Ako nema štete, po zakonu ne bi imalo smisla tužiti se. Većina COVID infekcija je blaga. Ako bi neko umro, porodica bi imala pravo na odštetu. “Ali mislim da bi veći problem bili ljudi koji razviju simptome dugog COVID -a i ne mogu raditi”, rekao je Durante.
“Trenutno smo u povojima, u smislu sudske prakse, i mislim da će biti tužbi. Iskreno, mislim da će sudijama biti jako teško. ”
Osnovne i srednje škole moraju pružiti visoku brigu o deci, slično kao što roditelj ukazuje detetu. Caplan veruje da bi roditelji imali razloga tužiti nevakcinisanog učitelja ili školu ako je dete zaraženo COVID -om i povređeno. “Kako bi bilo moguće, usred pandemije, okupiti 30 dece koja se ne mogu vakcinisati, staviti ih u malu sobu i sediti po celi dan sa nemaskiranim i nevakcinisanim učiteljem?”
Postoji “hrpa razloga” zašto se ljudi ne vakcinišu, rekao je profesor prava Richard Gold, profesor prava na Univerzitetu McGill. “Ako ste u zabludi ili nemate odgovarajuće informacije, ili je došlo do istorijske diskriminacije protiv vas ili jednostavno nemate pristup, jer ne možete uzeti slobodno vreme ako dobijete lošu reakciju, onda bih ja oklevao u nametanju lične odgovornosti ”, rekao je Gold. “Prvo se obrazujemo i činimo sve što možemo. Brinem se o pravičnosti. ”
Pitanje dokaza, tačnije dokazivanje ko je kome preneo COVID, možda nije tako teško kako neki misle, rekao je. “Ako imamo dobru ideju o identifikaciji osobe koja nas je zarazila, možemo testirati virus u telu te osobe i našu infekciju. S obzirom da virus prolazi kroz stalne mutacije, možemo utvrditi je li soj kojim sam zaražen isti kao i kod zaražene osobe. “
Ipak, Gold smatra da bi bilo prikladnije pritiskati institucije, a ne na pojedince, te da je najveći rizik za institucije poput univerziteta i škola, gde postoji značajan rizik od infekcije.
Univerzitet u Ottawi, Univerzitet u Torontu i zapadni Univerzitet ove sedmice postavili su vakcinaciju, ili testiranje dva puta sedmično, kao obavezan uslov za studente, nastavno osoblje i osoblje koje se vraćaju u kampus. “Standard se snažno prebacuje u korist obavezne vakcine”, rekao je Gold.
SERBIANNEWS/CANADA
