Fudbaleri Španije i Engleske od 21 čas u Berlinu igraju finale Evropskog prvenstva
Utakmica na “Olimpijskom stadionu” biće istorijska jer će nakon nje ili “crvena furija” postati najtrofejnija selekcija “starog kontinenta” sa četiri pehara ili će “gordi albion” prvi put postati najbolji u Evropi.
Španija je bila prvak Evrope 1964, 2008. i 2012. godine, a Engleska je pre tri godine poražena u finalu kod kuće od Italije na penale.
Bilo je to Englezima prvo finale kontinentalnog šampionata, a navijači se nadaju da će se večeras “fudbal vratiti kući” u skladu sa njihovom navijačkom pesmom i da će biti osvojen prvi veliki pehar posle 1966. i Svetskog prvenstva, takođe na domaćem terenu.
Kad je u pitanju Španija, uz tri osvojena pehara, ima i jedan poraz u finalu, 1984. godine od Francuske.
Ukoliko pobedi, sigurno najsportskija nacija će na večnoj rang-listi iza sebe ostaviti Nemačku, koja ima tri kontinentalne krune (1972, 1980. i 1996).
Tradicija je na strani Engleske koja ima 14 pobeda u 27 odigranih mečeva. Španija je pobedila 10 puta, a u tri navrata je susret završen nerešenim ishodom.
Španci su do sada pokazali najviše od svih ekipa na EuruJustin Setterfield / Getty
U poslednjem takmičarskom meču dve selekcije Engleska je u oktobru 2018. godine kao gost u Ligi nacija pobedila 3:2.
Nijedan od strelaca golova na tom meču neće biti na terenu večeras. Dva gola za Englesku tad je dao Rahim Sterling, a jedan Markus Rašford. Strelci za Španiju bili su Pako Alkaser i Serhio Ramos.
U startnoj postavi Španije od sadašnjeg tima bili su Alvaro Morata i Rodri. Kod Engleza su iz sadašnjeg tima starteri bili samo golman Džordan Pikford i kapiten Hari Kejn.
Poslednji put na Evropskom prvenstvu igrali su 1996. godine kad je Engleska kao domaćin u četvrtfinalu pobedila 4:2 posle penala (0:0). U startnoj postavi Engleske tad je bio sadašnji selektor Garet Sautgejt.
Ipak, i “furija” se uzda u istoriju – španski klubovi i nacionalni timovi su od maja 2001. godine igrali 22 finala protiv rivala iz drugih zemalja (ne uključujući španska finala) i pobedili su u svakom od njih.
Španija je bez sumnje selekcija koja je najviše pokazala na Evropskom prvenstvu. Jedina je okončala grupnu fazu sa maksimalnim učinkom, a u nokaut fazi je redom rušila Gruziju, Nemačku (posle produžetka) i Francusku.
Selektor Luis de la Fuente je na debiju na velikim takmičenjima pokazao da se rizik podmlađivanja i renoviranja ekipe isplatio, uprkos činjenici da je bio pod salvom kritika posle sramotnog poraza od Škotske (0:2) u drugom kolu kvalifikacija za EURO.
“Mnogo smo radili da budemo bolji. Pokušaćemo da se nametnemo u nedelju tako što ćemo igrati naš stil. Imaćemo dobrog protivnika ispred sebe, ali naša tendencija je očigledna. Pokušaćemo da igramo u skladu sa našim mogućnostima”, izjavio je De la Fuente na konferenciji za medije.
Smatra da nema favorita i da će utakmica biti vrlo izjednačena.
“Smireni smo, znamo da nema favorita, vrlo je izjednačeno. Nećemo imati šansu za pobedu, ako ne budemo na nivou koji smo do sada pokazali. Ponosan sam što vidim proces koji smo sledili da bismo došli ovde. Niko ovim igračima nije dao ništa besplatno i imamo pravo da budemo vrlo ponosni.”
Nije se 63-godišnji stručnjak libio da precrta nekoliko igrača koji su dugi niz godina bili u timu i da u startnu postavu gura od juče 17-godišnjaka Lamina Jamala, koji je zajedno sa Fabijanom Ruizom i Rodrijem bez sumnje najzaslužniji što će “furija” igrati meč za pehar.
Ofanzivac Barselone je postao i najmlađi učesnik i najmlađi strelac u istoriji evropskih šampionata i jedan je od kandidata da bude proglašen za najboljeg igrača turnira ukoliko Španija osvoji titulu.
Engleska je stigla do finala iako je od početka turnira igrala prilično loše i neubedljivo. Na startu je minimalno savladala Srbiju, zatim je vezala dva remija protiv Danske i Slovenije, a u osmini finala se spasila ispadanja od Slovačke spektakularnim golom “makazicama” Džuda Belingema u petom minutu nadoknade.
Zatim je Švajcarce eliminisala boljim izvođenjem penala, a u polufinalu je pobedila Holandiju golom rezerviste Olija Votkinsa u 90. minutu.
Sautgejtu je, za razliku od kolege sa klupe Španije De la Fuentea, ovo četvrto uzastopno veliko takmičenje na kojem vodi “gordi albion”.
Na Svetskom prvenstvu u Rusiji je stigao do polufinala u kojem je posle produžetaka eliminisan od Hrvatske, na Evropskom prvenstvu je poražen u finalu posle penala od Italije, a na Mundijalu u Kataru je eliminisan od Francuske u četvrtfinalu.
Rezultat je bio 2:1, kada kapiten Hari Kejn nije iskoristio penal za izjednačenje u finišu susreta.
“Ne verujem u bajke, ali verujem u snove. Imali smo velike snove i osetili važnost toga, ali morate da ostvarite te stvari. Bila bi to lepa priča i u našim je rukama, ali nastup je najvažnija stvar”, izjavio je Sautgejt.
Selektor Engleza očekuje da njegova ekipa bude neustrašiva i da pruži svoju najbolju verziju.
“Pratio sam mnoga prvenstva kao običan gledalac i na njima gledao prikaze najvažnijih momenata i golova i shvatio da Engleske nema nigde na njima. Želim da igrači osete tu neustrašivost. Želim da budu u stanju da budu najbolja verzija sebe jer, šta god da se desi, mi smo tako jaki kao grupa.”
On je poručio da želi da igrači igraju bez straha jer će tako imati mnogo veće šanse da pobede.
“U finalu, nemam nikakav strah od bilo čega što bi moglo da se dogodi, jer sam do sada već prošao kroz sve. Želim da i igrači osete taj manjak straha. Jer, ako nemamo strah od poraza, mnogo su nam veće šanse da ćemo pobediti”, zaključio je Sautgejt.
Finalni meč sudiće francuski arbitar Fransoa Leteksije. Pomoćnici uz aut liniju biće mu zemljaci Siril Munjije i Mehdi Rahmuni. Četvrti sudija biće Poljak Šimon Marčinjak, dok će u VAR sobi biti Francuz Žerom Brisar.
