INTERVJU Konstrakta: „Čovek koji ne vidi sopstveni smisao je nemiran“

„U Glibovcu su nama ostali samo zidovi“, kaže između ostalog u intervju za Danas Ana Đurić Konstrakta koja je sa Zemljom gruva pre nekoliko dana izbacila četiri nova singla pod nazivom „Skup slova“, podržana videom koji oduzima dah pa se deli naveliko na društvenim mrežama, prepričava, tumači, budi znatiželju, tipa „u čemu li je tajna?“

I o tome smo pitali Konstraktu koja je kroz svoj rad u kontinuitetu društveno angažovana, kao i o poziciji umetnika danas u ovim uzavrelim političkim vremenima, naravno i o njenoj saradnji s „robotom“, a valja pomenuti i prve utiske o „Skupu slova“ esejiste Đorđa Matića, prepoznatljivog po studioznoj analizi muzike i pesama s ex jugoslovenskog prostora. Mada, bolje prvo Konstrakta…

Kada su se pojavilla vaša četiri nova singla sa videom, upečatljivim vizuelnim materijalom uključujući i kostim, animaciju, jedan od komentara je bio da vam je ponovo uspelo, što možda implicira da se kao umetnica najbolje snalazite kroz više različitih umetničkih formi?

– Prosto volim da se bavim i vizuelnom interpreatcijom pesme. Retko koja pesma nam je ostala bez videa, mora da ima bar naslovnu sliku koja je na neki način interpretacija teksta. Dakle, audio i vizuelno vidim kao neodvojivo u svom radu. Izrada videa je uglavnom skupa zabava, većina nas ne može da plati tržišnu cenu svim učesnicima u izradi, pa se to svodi na razne akrobacije i dovitljivost, na cimanje drugara. To je ujedno i lepo, jer se onda uključe ljudi sa dobrom voljom. Međutim, nije da se ne pitam čemu sve to i dokle tako, pa sam par puta proveravala sa mlađima koliko im je uopšte bitan danas video za muziku, i ispostavilo se da većinom muziku konzumiraju preko platformi koje ne uključuju video. No, bez obzira na to, ja teram i dalje video, i volim.

Dr. Formalyst

Pesma „Šta će meni ko“, moglo bi se reći, tiče se odnosa između veštačke inteligencije i čoveka, pevate o ljubavi između čoveka i „robota“, razmeni koja se unutar tog odnosa dešava. Da li to treba da nas brine, da li vas brine što taj odnos deluje kao prava ljubav ili naprotiv treba tome da se radujemo?

– Pesma “Šta će meni ko” se bavi baš konkretno tim odnosom između veštačke inteligencije i ljudi. Svaka tehnološka revolucija nosi i promenu u odnosima, u ljubavnim odnosima. Budući da se veštačka inteligencija razvija tako da nije teško zamisliti trenutak kada će u potpunosti moći da se ponaša kao čovek, ne vidim zašto takvi odnosi ne bi bili na vidiku. To se negde već i dešava. Svako ko je uspostavio komunikaciju sa naprednim jezičkim modelima osetio je do koje mere je ta komunikacija nalik ljudskoj, sa sve finesama u obraćanju koje su prilagođene jeziku onog ko sa njom komunicira – nekom se obraća sa “brate”, nekom persira, nekom nudi više opcija u svakom odgovoru, negde koristi kompleksniji jezik…

Prilagodiš je sebi, ona pamti svaku konverzaciju koju ste imali i tvoj profil u njenim “očima” je vremenom sve definisaniji. Nudi ti šta ti treba. Dodajmo ovom da se radi na kreiranju prostorne inteligencije i veštačke intuicije… Imaćemo komplet humanoida u nekom trenutku. Ne vidim kako ćemo onda izbeći uspostavljanje emotivnih veza sa veštačkom inteligencijom. Ne znam da li emocije prepoznaju da li je prekoputa tebe čovek ili humanoid, i da li će to uopšte biti bitno.

Mi već sada dajemo veliko poverenje ChatGPTu. I to ostavlja zavodljiv osećaj sigurnosti u komunikaciji. Da li me sve to plaši? Ne mogu da kažem. Za sada je uzbudljivo i otvara mnoga pitanja – sve do onog da li postoji išta u čoveku i na čoveku što ne može biti dešifrovano i prepisano na veštačku inteligenciju? Da li je to pitanje duha?

Animacija 1 – Dr Formalyst

Mnogi umetnici su već protestovali zbog veštačke inteligencije, strahuju da bi ona mogla da ih zameni, zloupotrebi njihov lik i delo, takođe brojni autori negoduju ako se njihov rad koristi bez pitanja ili novčane nadoknade za treniranje veštačke inteligencije. Kakav je vaš stav s tim u vezi?

– Što se tiče zamene – nije nemoguće. Veštačka inteligencija neuopredivo brže, mogu reći čak u neku ruku i bolje napravi pesmu nego ja. Moraćemo da razdvojimo human made i ai made proizvode. Bilo bi poželjno da i u jeziku postoji takva distinkcija. Za sada ne postoji, a ne postoji ni u pravnoj regulativi – ne postoji obaveza da naznačiš da si za nešto koristio veštačku inteligenciju.

Što se tiče treniranja na našim radovima – hmm, nije prijatno ali može biti i da je to samo posledica vrednosti koje smo kreirali u ovom vremenu u kojem živimo. Autorstvo je na ceni.

Ali nije tako uvek bilo, pa i ne mora tako zauvek da bude. Autorstvo je trenutno poligon za zaradu, stoga će ga štitii svi koji su u njegovom lancu. Ako bi postojala digitalna Konstrakta, što evo već sad može vrlo lako da se napravi, ne znam zašto bi iko mene zvao i plaćao, kad mu je jeftinije da sam napravi nešto od Konstrakte ako mu treba.

Zbog čega u pesmi „Šta će meni ko“ prizivate baš Marinu Tucaković i Desanku Maksimović?

– Zbog njihovih prelepih ljubavnih pesama, koje su ostavile trag u našem kolektivnom.

Animacija 3 – Strahinja Tadić

U nastavku je pesma „Muve“ koja je, moglo bi se reći, kontrast prethodnoj. Tiče se žive tvari, korena, sećanja, onog što zovemo autentičnim a u šta vi možda sumnjate? U ovom segmentu videa, čini se, figurira i Glibovac. Zašto?

– Da, „Muve“ se bave sećanjima, kao krucijelnim delom nečijeg identiteta. U (potencijalnim) okolnostima u kojima je moguće sva svoja sećanja pohraniti u digitalno, menja se vrednost autentičnosti. Izabrala sam Glibovac, jer u toj pesmi zaista postoji fragment mog autentičnog sećanja iz detinjstva. U sećanje je uletela i muva, koja je na neki način povratak u realnost kakva je na izumiranju, i podsetnik na čovečanstvo koje kroz tehnološki napredak čini sve da bi se oslobodilo svega što mu iole smeta, koje nepretsano i do besmisla sebi “olakšava”, obezboljuje se. U Glibovcu su nama ostali samo zidovi.

Neki od upečatljivih stihova su: „Čovek više nije što je bio“, „ni večnost nije više što je bila, sine moj“. Sve zajedno kao da je refleksija nekog egzistencijaističkog nemira strovaljenog na čovečanstvo. Ako je tako, šta vas lično najviše u svemu tome pogađa, brine?

– Mislim da će taj novi entitet, zvani veštačka inteligencija, dovesti do redefinisanja toga šta je čovek. To nije nužno uznemiravajuće. Ako uspemo da svoja sopstva prepišemo na digitalni svet u potpunosti, i sama ideja večnosti će devalvirati. Čovek koji misli da je sve u njegovim rukama, nemiran je. Čovek koji ne vidi sopstveni smisao, nemiran je. Takvom čoveku veštačka inteligencija sigurno izgleda uznemirujuće iako je prethodno uradio sve ne bi li je napravio i obezbolio se, oslobodio se rada i svega ljudskog.

Kako se vi lično nosite sa aktuelnom situacijom u zemlji, pred kakvim izazovima je umetnik u ovako uzavrelim društveno-političkim okolnostima, šta vam daje nadu, a šta vas onespokojava u tom smislu?

– Kada su društveno-egzistencijalne teme na tapetu, sve ostalo nekako postaje manje bitno. Umetnici se bave društvenim temama ne samo kada su one goruće, čak, rekla bih da, kada gori, tada je najmanje umesno da se njima bave. Postoji doza ambicioznosti u ovim dešavanjima kod nas, da se vrati glas narodu. I možda samo to što se čini prevelikim i može promeniti stvari. Nelagodu mi stvara mogućnost da se umorimo, da prihvatimo iluziju da promena nije moguća.

Inteligencija

Kakvi su dalji planovi vas i Zemlje gruva?

Koristimo naredni period za rad, sarađujemo sa veštačkom inteligencijom. Kad nam zabava i koncerti budu opet u fokusu, bacićemo se malo više na tu stranu.

Utisaka puna glava

Pesnik, esejista i prevodilac Đorđe Matić bio je među prvima koji je na svom Fejsbuk profilu podelio impresije na „Skup slova“.

„I opet joj je uspjelo. She f..kin’ did it again. Cornucopia of influences, embarrassment of riches – utisaka/ uticaja puna glava: Marina A. i Marina (T.), Desanka M. i Milena M., Laurie A. + Kraftwerk + KPGT + NSK + Kozmetika + Koja …nastavi niz… Sve to vidim u njoj. Sinteza nekadašnjeg vertikalnog BG-a. Trauma postpovijesti post-Yu. Vulnus Serbiae. Anksioznost prevelikog glavnog grada za premali preostali prostor („The Vienna Sydrome“). Anksioznost modernosti naspram ostataka tradicije.

 Skup slova – Zauvek, sine

Kroz ove žanrovski različite četiri pesme pod zajedničkim nazivom „Skup slova“ koje se slušaju u nizu, Konstrakta prolazi kroz razne teme vezane za veštačku inteligenciju i mogućnosti koje ona sa sobom nosi.

“Šta će meni ko” govori o uspostavljanju emotivnog odnosa sa veštačkom inteligencijom, što se u neku ruku već i dešava. U tom smislu, Konstrakta sugeriše da nije nemoguće očekivati da će svi drugi odnosi postati suvišni. “Muve” su povratak u analognu stvarnost kakve više nema, podsetnik na čoveka koji čini sve ne bi li se oslobodio svega što mu iole smeta ili zadaje bol, te propitivanje uloge sećanja koje čini važan deo identiteta, a čija autentičnost postaje upitna.

“Lorem ipsum” nas dalje vodi kroz ideju da sve što je jezik može biti “prepisano” na veštačku inteligenciju. Čovek tako postaje ljuštura koja sadrži podatke koji se mogu kopirati bilo gde, a granica izmedju stvarnog i digitalnog postaje nevidljiva. I, konačno, “Zauvek, sine” polazi od fascinacije obećanjem besmrtnosti koje nudi digitalno sopstvo, do bežanja od istog.

Video za „Skup slova“ traje 12 minuta, uključujući intro i outro koji dodatno objašnjavaju kontest. Shodno temi, kroz video se smenjuju animacija i kadrovi snimani u selu Konstraktine babe Desanke, u Glibovcu. Animaciju i koncept prve pesme postpisuje umetnik Dr Formalyst, a animaciju četvrte potpisuju Strahinja Tadić i Kosta Đuraković. Režiju kadrova iz Glibovca gde je ostala samo napuštena oronula kuća i gde Konstrakta neprestano postavlja sto sa praznim tanjirima, potpisuje Jasmin Cvišić.

Muzika je rađena u studiju Gruvlend. Autori muzike: Jovan Antić, Milovan Bošković, Ana Đurić. Tekst – Ana Đurić. Mastreing – Zoran Đuroski. Na pesmi učestvuju i saradnici iz Zemlje gruva – Maša Marković, Jovan Šatrić, Konstantin Sotirovski.