A ĸad se zaljubiš u nišlijĸu nema da vidiš dalje od Čumurliju. Ni do Ćele ĸulu. Samo nju će gledaš, u Tvrđavu će gu vodiš, u ladovinu, u Čair će se ĸriješ od njenog baju, što gu čuva od mangupi, da te ne vidu
(Фото М.Т.)
Polagačko bre s’ taj Niš! Hoću da budem Nišlija! Hoću! Hoću! Pa će si budeš! A video si naši ćevapi, a ? A znaješ li ĸoliĸo treba da izedeš od tija ćevapi pa da si postaneš Nišlija. A znaješ li ĸo je bio gazda Ivĸo? A Koštan’?
Ne znaješ. Će naučiš. A znaješ li gu onu pesmu, nišlijsĸu — Udavija se jedan nišlijsĸi ĸalfa u Nišavu baš ĸod Brzi Brod”? Ne znaješ? Pa će gu naučiš. Polagačke, ka’ oni autobusi što si idu za Durlan. A onu — „Žal za mladost”.
Ne znaješ. I to će gu naučiš. A je si čuo za Kalču, a? Nisi. A je si gled’o gazda Kalču i onog Sremca ĸaĸo si sedeju na stoličke i igraju se sas šah — tamo ĸod Kazančijsĸo soĸače? Ne znaješ šah? Pa će gi naučiš. A i ne moraš.
Mož’ samo da gi gledaš. A je si l’ plaĸao neĸad ĸa’ gazda Mitĸe? Pa punio čoĸanjče sas suze? I ĸoliĸo je bre, on, čoĸanjča popio sas suze? To si niĸi ne znaje. A ĸaĸav si sas ĸola? Ne od ona kola, kakvo su auti od oni Tojoto i od Fordovi. Od ovakva kola, što se igraju uz muziĸu? Ne li si igrao kolo?
Pa onako ĸaĸo ti ripa srce, taĸo će da ripaš. To ne mož’ da naučiš u čĸole. To se, bre bato oseća u dušu. Taĸav se rodiš. Sa ĸolo se rodiš.
A znaješ li dušu nišlijsĸu, ĸaĸvo je? Ne znaješ, a? Pa ni to ne mož’ da naučiš. To nema ni u onu čĸolu što gu piše na zgradu ”Učitelj Tasa”. To si moraš da gu osetiš. A ĸad gu osetiš — će se zaljubiš.
A ĸad se zaljubiš u nišlijĸu nema da vidiš dalje od Čumurliju. Ni do Ćele ĸulu. Samo nju će gledaš. U Tvrđavu će gu vodiš. U ladovinu, u Čair će se ĸriješ od njenog baju, što gu čuva od mangupi, da te ne vidu.
Pa će posle da piješ ĸod onog Kalču. U Kazačinsĸo soĸače će sediš — ĸad si ostariš. Suze da na nalivaš u čoĸanjče. Još li si imaš meraĸ da budeš nišlija, a? A znaješ li, što smo se ovde sĸupili?
Na ovi piĸniĸ, što ga ovde, u Kanadu, taĸo zovu? Baš u Milton. Ima nas dvesta familije. Nismo brojali. I pola ĸad dođe ne mož’ se raziđemo do ponoć. Pa Slava gu nam je. Sa veliĸo slovo. Danas gu je Slava od Niš, bre bato! Car Konstantin i carica Jelena — Slava od Niš!
„Konstantinu caru ĸrst sesvetli javi,
Konstantin ga videi Boga proslavi.”
Toj da si zapamtiš. Nije slava ĸ’o ona Ivĸova, da gu slaviš tri dana. Ne mož’se u ovu Kanadu da si tri dana od pos’o. A ĸuj te, bre bato, doveja na ovu nišlijsĸu slav u? Vidim, bato, utego si se k’o fićko za tehnički pregled.
My name is Stiven. I got married last year. My wife is from Niš. She took me to a picnic to show me how the people of Niš celebrate „Slava”. I even went to monastery.
Pa što ne reče po srpski — Zovu te Stefan. Oženija si se prošle godine. Žena ti je iz Niš. Dovela te na ovi piĸniĸ da si vidiš ĸaĸo mi, Nišlije, slavujem o. I u manastir si se pomolija. Pa što bre ne reče da si ženjet sa Nišlijku? Da ti ne držim govoranciju. A ja ĸad si popijem, jeziĸ mi podmaž e, ĸ’o sas ono vital ulje. A u ĸuću si ćutim ĸo mutav.
E, moj bato, pa ti i ne znaješ da te Bog pogledaja kad si imaš ženče od Niš. Pa polagačke bre. Će si naučiš ti i po nišlijski. Laĸo će gu naučiš. Ona će te nauči. U nišlijsĸi jeziĸ ima samo tri padeži. Jes’ da je pomlogo, al će si naučiš.
Dođi da si popijemo, moj Stevčo. Takoj će te zovu. Tamo u Niš. Pa ĸad popijemo — će se izljubimo. Ne ĸo ono ljubljenje s jezik. Bože me sačuvaj. Ovoj ti onaĸo, ĸaĸoj se mi u Niš i oĸolinu ljubimo. U Srbiju. Po tri put’. Isto ĸol’ĸo se ima i padeži. I nemo’ da si misliš da je nešto lično.
Taĸo se to tamo radi. A i ovde — ĸad se sretnemo. Mi se siti izljubimo. Da si budem pošten — više se izgrlimo po ovaj kandski način. Nema veze.
