Usred masovnih protesta u Francuskoj zbog vladinog plana da poveća starosnu granicu za penzionisanje, jedan ekonomista je rekao da je malo verovatno da će Kanada morati da poveća starosnu granicu za odlazak u penziju.
Iako starenje demografije predstavlja izazov za preduzeća u Kanadi, potencijalni uticaj je ublažen imigracijom i ljudima koji se odlučuju za rad u sve starijim godinama, rekao je James Orlando, direktor TD Economics, u intervjuu za BNNBloomberg.ca prošlog četvrtka.
„Činjenica da dolazi toliko ljudi, uradili smo tako dobar posao u privlačenju imigracije, [to nam je] omogućilo da budemo u mogućnosti da priuštimo podršku starijoj populaciji Kanade“, rekao je Orlando.
Osim toga, došlo je do značajnog porasta broja ljudi doba od 60 do 70 godina koji se odlučuju da rade duže, delom zbog promene podsticaja, rekao je.
„Činjenica da smo uradili stvari kao što je eliminisanje obavezne starosne granice za odlazak u penziju u određenim provincijama, činjenica da imamo uspostavljen sistem u kojem smo podsticali ljude da odgađaju primanje stvari kao što su beneficije iz kanadskog penzijskog plana ili čak odlažu beneficije, koji podstiče ljude da ne koriste [te beneficije], već da rade duže“, rekao je Orlando.
Da ove promene nisu napravljene, savezna vlada bi morala izdvojiti više novca za podršku ljudima koji bi verovatno ranije otišli u penziju, rekao je.
Kako ljudi žive duže, Bill VanGorder, glavni operativni direktor i glavni direktor za politiku kanadskog udruženja penzionera (CARP), rekao je u telefonskom intervjuu za BNNBloomberg.ca u petak da ljudi ne biraju automatski da se penzionišu kada napune 65 godine.
„I ne bi ih trebalo prisiljavati da idu [u penziju sa 65 godina] u stvari, potrebni su nam da nastave da rade, jer postoji nedostatak zaposlenih širom zemlje“, rekao je VanGorder.
Kanadski savezni budžet za 2023. uključivao je povećanje od 10 posto plaćanja osiguranja za starije životno doba (OAS).
VanGorder je rekao da je povećanje od 10 posto bilo očekivano i da je budžet “veoma malo pridodao za starije” i da je “veoma razočaravajuće”.
Povećanje će biti dostupno osobama starijim od 75 godina, što je nešto što VanGorder smatra zabrinjavajućim.
„Još jednom, oni prave dvoslojni sistem za starije ljude. Ljudi između 65 i 75 godina nemaju pravo na to“, rekao je on.
“Naša povratna informacija koju dobijamo od naših članova i drugih starijih Kanađana širom zemlje je da pritisci povećanih troškova života ovih dana zapravo pogađaju mlađe ljude, starosti od 65 do 75 godina, više nego stariju grupu [starosti od 75 i više godina].“
VanGorder je rekao da su ljudi u mlađoj starosnoj grupi uopšteno aktivniji, dok starija grupa često živi više usamljeniji život.
U saveznom budžetu za 2012., konzervativna vlada tadašnjeg premijera Stephena Harpera planirala je povećati minimalno doba za primanje podrške OAS-a sa 65 na 67 godina počevši od 2023. godine.
U budžetu za 2016. liberali premijera Džastina Trudoa poništili su tu odluku.
Građanski nemiri počeli su u Francuskoj nakon što je predsednik Emmanuel Macron podigao minimalnu starosnu granicu za odlazak u penziju sa 62 godine na 64 godine kako bi se starosna granica za penzionisanje u zemlji uskladila sa drugim evropskim zemljama. Dvogodišnje povećanje minimalne starosne granice za odlazak u penziju je neophodan potez, prema Makronu, kako bi se rešio problem starenja stanovništva i duga zemlje.
FINANSIRANJE PENZIJE
Lisa Raitt, kopredsedavajuća koalicije za bolju budućnost, potpredsednica globalnog investicionog bankarstva u CIBC Capital Markets i bivša ministarka prirodnih resursa, rekla je u intervjuu 29. marta da će plaćanja OAS-a i prihodi koje garantuje vlada koštati oko 60 dolara milijardi ove godine.
Do 2027. godine, Raitt je rekao da će troškovi OAS-a porasti za oko 50 posto na 90 milijardi dolara. Ona je rekla da trenutno ne postoji “posebno poverenje” za pokrivanje rastućih troškova OAS-a i da će sredstva dolaziti iz poreza.
Kako Kanađani stare, Raitt je rekao da će dugotrajna nega postati značajno pitanje koje zahteva više pažnje. Nemačka i delovi SAD-a finansiraju dugotrajnu negu kroz “porez na plate”, rekla je, što nije nešto za što se ona zalaže.
„Moraćemo da imamo poseban fond za plaćanje, a on ne može uvek da se takmiči sa ljudima, koji žele da imaju više novca za bolje usluge u bolnici“, rekao je Raitt.
Orlando je rekao da će savezna vlada verovatno moći nastaviti dugoročno finansirati postojeće programe, uključujući penzioni fond, sve dok to ne utiče na fiskalno sidro savezne vlade, odnos duga i bruto domaćeg proizvoda (BDP).
„Sve dok se dug prema BDP-u ne povećava neodrživim putem, postojaće mogućnost da vlada nastavi da finansira programe“, rekao je on.
„Dakle, nećete morati razmišljati kada ćete napraviti značajne promene u svom sistemu, sve dok ste u mogućnosti da servisirate ovaj odnos tokom vremena.”
