Ove nedelje znaće se da li će biti oglašena prodaja kongresnog centra, po treći put, sa umanjenjem vrednosti za dodatnih 20 odsto.
Posle prošlonedeljne neuspešne prodaje Sava centra, zamenik gradonačelnika Goran Vesić kazao je juče da će ove nedelje biti odlučeno da li će grad iskoristiti zakonsku mogućnost i cenu za prodaju Sava centra spustiti za još 20 odsto. Prošlog petka kongresni centar grad je, po drugi put, prodavao za 21,9 miliona evra, što je bilo sniženje za 20 odsto u odnosnu na prvi oglas kada je za Sava centar tražio 27,4 miliona evra, ali mu do sada nije polazilo za rukom da ga otuđi. Ako bi ponovo snizio cenu i oglasio prodaju, to bi bilo poslednji put da smanjuje vrednost zdanja u novobeogradskom Bloku 19.
– Mi smo ograničeni zakonom koji kaže da u odnosu na prvobitno procenjenu vrednost imamo pravo, ukoliko se niko ne javi na tender dva puta, da spustimo cenu za 20 odsto. Mi smo jednom to uradili, nije se javio niko. Ako se opet niko ne javi, ne postoji mogućnost za dalje spuštanje cene, već se vraća na prvu početnu cenu i čekaće se neka bolja vremena – rekao je Vesić gostujući na TV Prva zajedno sa Živoradom Vasićem, potpredsednikom „Delta holdinga”, kompanijom koja je najveći interesent da kupi zdanje arhitekte Stojana Maksimovića.
Jer, grad zahteva od novog vlasnika da uloži najmanje 50 miliona evra u rekonstrukciju objekta i da mu ne sme promeniti namenu.
Vesić očekuje da će se naći rešenje za Sava centar, ukoliko bude doneta odluka da se cena spusti za dodatnih 20 odsto. To znači da će ponuditi objekat za 17,5 miliona evra što je za 10 miliona manje od prvobitno procenjene vrednosti.
– Sava centar pravi gubitke. Samo u 2019. i 2020. godini oni su iznosili 528 miliona dinara, odnosno oko 4,5 miliona evra. Od 2010. godine do danas, grad je pokrivao oko 22 miliona evra gubitaka ovog preduzeća. Sava centar ne plaća porez na imovinu, za koji dug iznosi oko 7,7 miliona evra. To znači da je grad za 10 godina u Sava centar uložio 30 miliona evra, a da taj kongresni centar nije u boljem stanju. Nema nijednog razloga da bacamo 30 miliona evra, što je inače vrednost 15 vrtića koliko smo mogli da izgradimo za taj novac, u objekat koji ne može da taj novac vrati – navodi Vesić.
Vasić se nije složio sa Vesićem oko ulaganja u obnovu jer su, kako je naglasio, „Deltini” stručnjaci procenili da je potrebno 60 miliona evra samo za rekonstrukciju.
– Treba da uložite 60 miliona evra i ne možete da menjate namenu, a siguran sam da bi mnogi pohitali da kupe taj objekat da tu može da se gradi tržni centar ili poslovne zgrade. Uz to treba da date 27 miliona evra kolika je bila vrednost Sava centra na prvom tenderu, a on generiše dva i po do tri miliona evra gubitaka, onda dolazimo do toga da je to neisplativo. Metodom prihoda, a ne profita Sava centar bi se isplatio za 30 do 40 godina – objasnio je Vasić.
On je istakao da „Delta” od grada traži bolje ekonomske uslove za kongresni centar jer ta kompanija neće sama ući u projekat, a nijedna banka neće „Deltu” pratiti pod tim uslovima.
Vesić je uzvratio da grad ne može da se upravlja prema željama privatnih investitora, ali da gradu jeste cilj da nađe privatnog ulagača i da Sava centar bude obnovljen.
– Samo rekonstruisan Sava centar u punom kapacitetu omogućava da grad dobije bar tri do četiri nova hotela. Sava centar će biti mesto gde će se održavati mnogi kongresi, a kongresni turisti su ono što mi želimo. Oni u Beogradu ostavljaju 600 evra dnevno, a običan turista oko 300 evra – kazao je Vesić.
Potpredsedniku „Delta holdinga” drago je što je grad tu kompaniju prepoznao kao investitora, u dva navrata osvrćući se na to da, kako je rekao, „Delta” ima dosta problema sa dobijanjem dozvola između ostalog i za tržni centar na Autokomandi koji godinama planira da zida.
Javno-civilno partnerstvo
Inicijativa „Ne davimo Beograd” predložila je da se Sava centar povuče iz prodaje i sačuva za buduće generacije. Model koji inicijativa nudi jeste da se za upravljanje kongresnim centrom primeni javno-civilno partnerstvo između grada kao vlasnika i udruženja civilnog društva kao zainteresovanih korisnika.
– Na ovaj način prostor bi oživeo, stvarao dodatnu vrednost u sadržajima i kulturnoj ponudi, a zajedničkim snagama bi bilo moguće privući fondove Evropske unije pomoću kojih bi objekat mogao da se renovira, energetski usavrši i unapredi – navedeno je u saopštenju „Ne davimo Beograd”.