Nakon što je Valentin Incko uveo „verbalni delikt” u Bosni i Hercegovini nametnutim zakonom kojim je zabranjeno negiranje genocida u Srebrenici, jasno je da će njegovim putem krenuti i najveće društvene mreže. Naime, kompanije „Tviter” i „Gugl” potvrdile su da će sa svojih platformi uklanjati sadržaje u kojima se negira da se u Srebrenici desio genocid, a takve objave će biti brisane i sa „Instagrama”, aplikacije koja je povezana s „Fejsbukom”. Poruke u kojima korisnici društvenih mreža izražavaju sumnju kada je u pitanju proglašavanje zločina u Srebrenici za genocid ubuduće će biti tretirane kao govor mržnje.
„Tviter” i „Gugl” potvrdili su ovu vest za Radio slobodna Evropa, a to je od njih zahtevao Institut za istraživanje genocida Kanada (IGK). Reč je o nevladinoj organizaciji čiji je direktor izvesni Emir Ramić, a koja, kako je navedeno na njenom portalu, sarađuje sa sarajevskim Institutom za istraživanje zločina protiv čovečnosti i međunarodnog prava, Majkama Srebrenice, Savezom logoraša BiH, Kanadskim muzejom za ljudska prava, Savetodavnim većem za BiH iz Vašingtona…
Međutim, u toku jučerašnjeg dana ova praksa nije zaživela jer su tekst koji je na „Tviteru” objavio Radio slobodna Evropa desetine ljudi komentarisale tvrdeći da u Srebrenici nije bilo genocida. Obrisano je tek nekoliko poruka, isključivo one koje su napisane na latinici. Naši sagovornici se slažu da ovakva odluka ugrožava pravo na slobodno izražavanje i mišljenje ljudi koji imaju stavove suprotne onima koje pokušavaju da nametnu velike zapadne sile i da je cilj ovakve politike sprečavanje daljeg istraživanja zločina u Srebrenici.
Diplomata Zoran Milivojević siguran je da je ovaj potez još jedan dokaz da su veliki mediji i najvažnije društvene mreže pod direktnom kontrolom Zapada i da su u funkciji promocije zapadnih strateških interesa. Takođe, on napominje da je očigledno da uticaj Zapada slabi, pa ubuduće možemo da očekujemo i primenu sile i metoda koje nemaju veze s demokratijom i ljudskim pravima. „U nedostatku pravih mehanizama i odsustva realpolitike primenjuje se politika sile”, izjavio je Milivojević za „Politiku”. On dodaje da moramo da se zapitamo gde su nestala ljudska prava, sloboda štampe, govora i medija.
Očigledno je da su ta prava drastično povređena jer se preko društvenih medija pokušava nametnuti jedan politički stav koji nema konsenzus na ovim prostorima. „Ta prava očigledno neće više važiti za sve one koji imaju suprotne stavove o stradanjima u Srebrenici. Neće ih imati ni mnogi međunarodno priznati naučnici iz sveta i regiona. Na ovaj način se pokušavaju zaustaviti naučnici koji žele dalje da istražuju ovu temu, a koji imaju drugačije zaključke i razmišljanja”, kaže Milivojević. Ipak, on je siguran da je ovaj potez dokaz neuspeha svih zapadnih politika na prostoru BiH, kojim se izražava nervoza i nezadovoljstvo. Velika sila nikada ne razume kad počinje da gubi, a u takvim situacijama uvek radikalizuje pristup i počinje da primenjuje najtvrđa sredstva kojima raspolaže kako bi nametnula svoju poziciju.
Sličan je stav i direktorke CEAS-a Jelene Milić, koja kaže da je ovo pitanje pokrenula organizacija „čudnog finansiranja”. Dodaje da smo svedoci nove vrste levičarskog totalitarizma koji opasno zabrinjava i ugrožava individualne slobode i akademska prava. „Reč o potpuno neprofesionalnoj odluci IT kompanija koje su na sebe preuzele ulogu koju su nekada imale međunarodne organizacije i ozbiljne institucije”, izjavila je Milićeva za „Politiku”. Zbog toga bi, naglašava ona, međunarodne organizacije i ozbiljne državne institucije trebalo što pre da sprovedu kontrolu nad kompanijama koje su postale globalni arbitri, a kojima je dopušteno da odlučuju o tome šta je istina.
„Ovo što se sada dešava je totalna manipulacija jer se pokreće u trenutku kada se otvara pitanje odgovornosti kanadskih građana zbog zločina nad svojim rezidencijalnim stanovništvom. Pričom o Srebrenici maskira se odnos prema jednom od deset svetskih genocida koji se desio u trenutku kada je liberalni intervencionizam uspostavio mogućnost da deluju ad hok sudovi gde je suđeno za te zločine, što nije bio slučaj s Jermenima, s Ukrajincima, ni s genocidom u Jasenovcu”, dodaje Jelena Milić i naglašava da je definitivno u pitanju „targetiranje” Srbije.
Ova odluka je, kako smatra direktor Centra za društvenu stabilnost Ognjen Karanović, dokaz apsolutne političke zloupotrebe tragedije koja se dogodila u Srebrenici 1995. godine. Karanović za naš list kaže da je zanimljivo da cenzura na društvenim mrežama ne postoji kada se pojave drugačija mišljenja o nekim nesumnjivim istorijskim istinama, kao što je genocid koji je sprovođen u nacističkim logorima poput Aušvica. „Apsolutno je tačno da je jezik mržnje prisutan u javnoj sferi, posebno na društvenim mrežama, gde dobija nekontrolisane razmere, ali nijedna tema nije toliko cenzurisana kao Srebrenica, o kojoj postoje različita stanovništva”, objašnjava naš sagovornik. Podseća da su članovi Međunarodne komisije koja je istraživala zločin u Srebrenici poznati svetski naučnici, a predvodio ih je najpoznatiji svetski stručnjak za Holokaust Gideon Grajf.
Rezultati istraživanja tih ljudi, koji su utvrdili da u Srebrenici nije bilo genocida, očigledno su doprineli pravoj panici u pojedinim centrima moći, pogotovo na Zapadu. Odlučeno je, kako smatra Karanović, da se uz pomoć cenzure uguši svako drugo mišljenje na tu temu kako bi kontrolisali sprovođenje svojih političkih vizija o tome kako bi trebalo da izgleda Bosna i Hercegovina. „Ovde nije reč o sprečavanju jezika mišljenja, već o sprečavanju promocije drugačijeg mišljenja koje je ovog puta argumentovano činjenicama koje su utvrdili svetski poznati stručnjaci”, dodaje Karanović i napominje da isti ti centri moći ne cenzurišu objave u kojima se osporava genocid nad Srbima u Drugom svetskom ratu ili etnocid koji je počinjen u „Oluji” 1995. godine. On je podsetio da je, u junu prošle godine, fejsbuk stranica Javne ustanove „Spomen-područje Donja Gradina” blokirana uz obrazloženje da su „širili govor mržnje” objavljujući fotografije i tekstove o ustaškim zločinima u logoru Jasenovac, što su dokazane istorijske činjenice.
To je dokaz, kako smatra Karanović, da postoji jasna namera da se u tim centrima moći održi narativ o „srpskoj krivici” za raspad Jugoslavije i za sve sukobe koji su se nakon toga desili. Cilj je i da Zapad sačuva lažnu priču o sopstvenoj nevinosti u tim dešavanjima, a sva krivica je pripisana srpskom narodu. Nije slučajno, mišljenje je Karanovića, što je sličnu sudbinu na društvenim mrežama doživeo nekadašnji američki predsednik Donald Tramp, koji je imao drugačiju viziji spoljne politike. I njegov način obraćanja javnosti proglašen je za govor mržnje.
