TORONTO — Beskućništvo se pogoršava širom Ontarija, sa procenjenih 85.000 ljudi koji su bili bez doma 2025. godine i skoro 2.000 kampova širom provincije, pokazuje novi izveštaj ontarijskih opština.
Više od polovine tih ljudi doživljava produžene periode beskućništva u trajanju od šest meseci ili duže, navodi se u izveštaju udruženja opština Ontarija, udruženja socijalnih službi opština Ontarija i udruženja pružalaca usluga severnog Ontarija.
Oko 20.000 dece i mladih si beskućnici u provinciji. Podaci pokazuju da severne i ruralne regije podstiču rast beskućništva.
„Nešto je očigledno pokvareno“, rekla je Lindsay Jones, izvršna direktorka AMO-a.
„Mislim da ponovo vidimo uticaj prilično značajnih nedovoljnih ulaganja tokom godina u socijalne sisteme koji pružaju podršku, poput sigurnosti prihoda, mentalnog zdravlja i zavisnosti kao i pristupačnog stanovanja.“
Beskućništvo će se nastaviti pogoršavati pod stabilnim ekonomskim uslovima do 2035. godine, kada se predviđa da će 177.000 ljudi ostati bez doma, navodi se u izveštaju.
Ukoliko ekonomija naglo opadne, što je, prema Jonesovim rečima, sasvim verovatno s obzirom na njeno trenutno stanje i tekući trgovinski rat sa Sjedinjenim Državama, do tada bi moglo pojaviti gotovo 300.000 beskućnika.
Terenski radnici dele potrepštine za hladno vreme stanovnicima kampova dok temperature naglo padaju u Torontu, sreda 8. januara 2025. THE CANADIAN PRESS/Chris Young
AMO je nastavio godinu dana nakon što je objavio revolucionarni izveštaj u kojem je mukotrpno prikupljao podatke od 47 upravitelja usluga u provinciji kako bi se dobila slika beskućništva na nivou cele provincije.
Procenjuje se da je prošle godine u pokrajini 84.973 ljudi bilo beskućnik, što je povećanje od 7,8 posto u odnosu na 2024. godinu.
Beskućništvo je naglo poraslo od početka pandemije COVID-19.
Između 2016. i 2020. godine, beskućništvo se povećalo za 6,3 posto. Od 2021. do 2025. godine, poraslo je za 49,1 posto.
„Beskućništvo se nije vratilo na nivo pre 2020. godine, čak ni uz povećanje finansiranja stanovanja i beskućništva, a proširenje usluga“, navodi se u izveštaju.
„Ovo ukazuje na to da dostupnost smeštaja i podrške nije pratila obim ili upornost beskućništva nakon pandemije.“
Severni i ruralni Ontario beleže najveći porast beskućništva. Samo u poslednjoj godini, beskućništvo se povećalo za 37 posto u severnom Ontariju i za 31 posto u uglavnom ruralnim zajednicama. Beskućništvo na severu se povećalo za neverovatnih 117 posto od 2021. godine.
„Mislim da veliki deo priče predstavlja beskućništvo među starosediocima“, rekao je Jones.
„Ove godine vidimo porast od oko 25 posto u onome što merimo u smislu beskućništva među starosedilačkim stanovništvom. Dakle, to je zaista značajan problem.“
Podaci pokazuju da se broj autohtonih stanovnika bez doma povećao na 11.000 u 2025. godini, u odnosu na 6.100 u 2021. godini.
Broj kampova takođe nastavlja rasti, sa skoro 2.000 takvih mesta širom Ontarija.
U izveštaju se navodi da se priroda kampova promenila, s manje velikih grupa i sada manjih u kojima živi šest do deset ljudi, rekao je Jones.
„To zaista govori o odgovoru koji je preduzet na pokrajinskom nivou na logore, što je mnogo više pristup sprovođenja zakona, koji zaista ne dopire do uzroka“, rekao je Jones. „To samo raspršuje problem i premešta ga negde drugde.“
Problem je što više ljudi postaju beskućnici, nego onih koji napuste ulice ili se iz skloništa sklone u domove.
„U 2025. godini, lista čekanja za stanovanje u zajednici dostigla je procenjenih 301.340 domaćinstava, s prosečnim vremenom čekanja od 65 meseci i nekim domaćinstvima koja čekaju više od 16 godina“, navodi se u izveštaju.
„Kao rezultat toga, više ljudi ostaje bez doma duži period.“
Iako se javno finansiranje stanovanja i podrške beskućništvu značajno povećalo, ono nije pratilo problem, navodi se u izveštaju. Kombinovano vladino finansiranje beskućništva iznosilo je oko 4 milijarde dolara u 2025. godini.
Istraživači kažu da je potrebno dodatnih 11 milijardi dolara tokom 10 godina kako bi se rešio problem beskućništva, što bi značilo znatno veća ulaganja u stanovanje usmereno na rentu prema prihodu, pristupačne stambene opcije, skloništa za hitne slučajeve i podršku za mentalno zdravlje i zavisnost.
Izveštaj je pokazao da je, na primer, finansiranje stanovanja u zajednici opalo za 0,6 posto od 2021. godine, dok je finansiranje hitnih skloništa poraslo za više od 50 posto.
„Vidimo da se mnogo novca ulaže u najskuplje delove sistema jer je tu potreba najakutnija, ali to nas na kraju neće dovesti do rešavanja izazova“, rekla je Jones.
SERBIANNEWS/CANADA
