Glamočić za RTS: Građani moraju da znaju šta jedu, kraj skrivenim sastojcima u mesu i mlečnim proizvodima

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić kaže da je u toku značajan iskorak u zaštiti potrošača usled usvajanja uredbe Vlade Srbije o deklarisanju mlečnih proizvoda koji u sebi sadrže palmino ili neka druga biljna ulja.

“To do sada nije bila obaveza i dešavalo se da se prodaje sir ili pavlaka pod takvim nazivom, a da je zapravo u tim proizvodima bilo palminog ulja i da takav podatak nije jasno naznačen zbog čega su kupci dovedeni u zabludu”, napominje Glamočić.

Uredbom je predviđeno da proizvođači, trgovinski lanci – ali i pekare, te restorani – podatke jasno naznače – trouglastim znakom i krupnim slovima.

“Ona će stupiti na snagu 1. avgusta i svi građani Srbije će moći da ostvare svoje pravo da znaju šta konzumiraju. Ne želimo ništa da zabranimo, ali takve stvari moraju da se znaju”, zaključuje resorni ministar.

Potrošači biraju, prodavci da budu transparentni

Govoreći o najavama rigoroznih kontrola mesa iz uvoza, čiji je udeo prošle godine u Srbiji iznosio više od 50.000 tona mesa, Glamočić ističe da je stvar vrlo jednostavna – mora da se vodi računa o zdravstvenoj ispravnosti namirnica.

“To znači da, kada neka namirnica životinjskog porekla, bilo to meso ili mleko, uđe u zemlju, mora da se zna njeno poreklo, kroz koje zemlje je pošiljka prošla, gde će biti skladištena i kako će biti korišćena. U tom segmentu je bilo propusta, a nedavno smo u regionu imali bolesti slinavke i šapa zbog čega je dodatno morao da se napravi red”, uverava sagovornik.

Nove deklaracije o poreklu mesa na tržištu Srbije

Navodi da će budućim pravilnikom morati da se utvrdi veličina natpisa vezanog za podatak o tome koliko je meso staro.

“Time nećemo zabraniti konzumiranje mesa iz inostranstva. Jedino gde smo slabi u poljoprivredi jeste svinjarstvo, i svinjsko meso moramo da uvozimo. Inače, uvozimo zamrznuto meso za preradu, a sa svežim dobro stojimo. Kada sveže meso stigne iz uvoza, njegova starost je od sedam do 10 dana. To će morati sve da se istakne. Potrošač bira da li će kupiti meso staro jedan ili dva dana po višoj ceni, ili uvozno koje je staro nedelju dana ili više, ali mi ćemo tražiti da se to sve deklariše”, naglašava Glamočić.

Zastareli modeli i novo tržište

Važno je, kaže Glamočić, da se stočni fond oporavlja.

“U živinarstvu smo najkonkurentniji u Evropi. Radimo na tome da ove godine dobijemo izvoznu dozvolu za Evropsku uniju i tako budemo lideri u Evropi. U mlekarstvu smo dostigli maksimum. Ovčarstvo stoji dobro, može da se popravi. Stvara se veštački utisak da je loše, ali mi smo najbolji od svih zemalja u regionu što se tiče poljoprivrede i stočarstva”, podvlači resorni ministar.

Voćnjaci u Srbiji zauzimaju oko 4,8 odsto poljoprivrednog zemljišta. Glamočić ističe da je voćarstvo pogođeno velikim promenama u klimatskim uslovima.

Cena trešanja viša od 1.000 dinara, voćari pogođeni klimatskim promenama

“Voćarima pomažemo, a ja insistiram na tome da se ljudi opreme savremenom opremom. Konkretno, u ovom slučaju to znači da veliki zasadi moraju da uđu u antifrost sisteme i da pribave adekvatnu protivgradnu mrežu. Ne može više na stari način na novom tržištu”, ukazuje Glamočić.

Tvrdi da je agrarni iznos Srbije u 2024. godini bio 5,14 milijardi evra, a da je ključna pozitivna stvar to što je izvoz veći za 10 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

“Ako uporedimo prva tri meseca ove godine sa prva tri meseca prethodne, izvoz je veći za 11 procenata. Tempo je dobar i prošle godine smo imali suficit od 1,2 milijarde evra u razlici između izvoza i uvoza. Nažalost, i dalje izvozimo najviše žitarice i voće, ali je plan da više idemo na proizvode prerađivačke industrije, odnosno, da prodajemo proizvode sa dodatnom vrednošću”, zaključuje ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić u razgovoru za Jutarnji dnevnik Radio-televizije Srbije.