Fizičari u CERN-u dosanjali san alhemičara i pretvorili olovo u zlato
Vekovni san alhemičara sada su ostvarili fizičari u CERN-u, pretvorivši olovo u zlato, makar i na delić sekunde.
Transmutacija, odnosno pretvaranje jednog hemijskog elementa u drugi, oduvek je privlačila pažnju učenih ljudi, od filozofa do alhemičara. Dovoljno je samo zamisliti kako bi bilo lepo od jeftinog olova kog ima u izobilju dobiti dragoceno zlato.
Vekovni san alhemičara je da pretvore olovo u zlato
Izvlačeći inspiraciju od filozofskih stavova Aristotela, alhemičari su verovali da su slične gustine dva elementa znaci da je olovo „bolesno“ i može da bude izlečeno ili rafinisano kroz transmutaciju u dragoceno zlato.
Ipak, razlika u broju protona ova dva elementa – 82 kod olova u odnosu na 79 kod zlata – učinila je ovakav zadatak nemogućim. Barem što se hemijskih postupaka tiče.
Fizičari u Velikom hadronskom sudaraču, međutim, uspeli su ovom podvigu usmeravajući snopove olova jedan ka drugom, pri brzini gotovo jednakoj brzini svetlosti.
Grafički prikaz procesa izbijanja protona iz jezgra kada atomi prolaze jedan pored drugog velikom brzinom
Dok putuju, umesto da se direktno sudare, joni se povremeno okrznu. Kada se to dogodi, intenzivno elektromagnetno polje oko jona stvara energetski puls koji izaziva da nadolazeće jezgro olova odbaci tri protona – postajući zlato.
Stručnjaci koji rade na detektoru ALICE u okviru Velikog hadronskog sudarača izdvojili su ove slučajeve transmutacije koji su se desili tokom sudaranja čestica.
U analizi 7. maja u Physical Review Journals, tim je izračunao da su između 2015. i 2018. godine sudari u Velikom hadronskom sudaraču stvorili 86 milijardi atoma zlata – oko 29-to bilioniti deo grama.
Detektor ALICE u Velikom hadronskom sudaraču
Najveći deo novoformiranih nestabilnih atoma zlata trajao bi oko jednog mikrosekunda pre nego što bi udario u zidove eksperimentalnog aparata ili se raspao u druge stabilnije čestice.
„Impresivno je videti da naši detektori mogu da izdrže čeone sudare koji proizvode hiljade čestica i da istovremeno budu dovoljno osetljivi i primete sudare gde je samo nekoliko čestica proizvedeno. To nam omogućava da proučimo retke procese elektromagnetne nuklearne transmutacije“, ističe Marko van Liuven, portparol eksperimenta ALICE.
