Specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar danas je u Beogradu izrazio uverenje i nadu da Srbi na severu Kosova neće videti nikakvu promenu u svojim životima 1. septembra, za kada vlada u Prištini najavljuje početak primene mera reciprociteta. Posle sinoćnih razgovora sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i specijalnim predstavnikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom, Eskobar je jutros novinarima rekao da je njegova nada da život Srba na severu Kosova „neće biti dodatno opterećen” od 1. septembra i da će „nastaviti mirno da žive”.
„Moja je nada da ljudima na severu Kosova od 1. septembra neće biti potrebne dodatne administrativne procedure da dođu do svojih kuća, da neće suštinski postati gosti u svojoj zemlji, da će biti priznati kao legitimni državljani i Srbije i Kosova. To je moje očekivanje i moja nada. Uveren sam da to možemo postići”, kazao je Eskobar, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara.
Eskobar, koji je sa Lajčakom ove nedelje u poseti Prištini i Beogradu radi rešavanja spora dve strane oko mera kosovske vlade u vezi sa registarskim tablicama i ličnim dokumentima, naveo je da je sinoćni razgovor sa Vučićem bio težak „jer obe strane treba da pristanu na mnoge kompromise” i „zbog toga što postoji velika razlika u stavovima između učesnika u pregovorima”.
Američki diplomata je rekao da su on i Lajčak na svakom sastanku sa kosovskim zvaničnicima u Prištini ove nedelje ukazivali na neophodnost primene svih potpisanih sporazuma u briselskom dijalogu.
„Svi elementi dijaloga moraju biti primenjeni, uključujući formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO). To je poruka koju smo veoma jasno preneli kosovskoj vladi ove nedelje u Prištini i prilikom nedavne posete premijera (Aljbina) Kurtija i predsednice (Vjose) Osmani Vašingtonu”, dodao je američki diplomata, prenela je Beta.
Eskobar je kazao da „nema rokova” za formiranje Zajednice srpskih opština, ali je dodao da SAD očekuju da se o tome „veoma skoro razgovara u okviru dijaloga”.
„To ne znači da mora da se postigne dogovor, nego znači da treba da se razgovara o ZSO, o mogućim modalitetima primene”, naveo je. On je više puta ponovio da SAD nisu deo dijaloga, ali da ga snažno podržavaju jer „veruju da je to kanal za dolazak do sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa koji će otključati evropsku budućnost obe zemlje”.
„Svrha mog dolaska je podrška dijalogu uz posredstvo EU, kako bi se našao način za izazovna pitanja registarskih tablica i izlazno-ulaznih dokumenata. Želeli smo da čujemo od obe strane da će se uzdržati od nasilja i da će se konstruktivno angažovati”, rekao je Eskobar.
Naveo je da su i Vučić i Kurti izrazili posvećenost regionalnoj stabilnosti i dodao da će SAD „nastaviti da pritiskaju obe strane da održavaju mir”.
Dodao je da je njegova poruka građanima Srbije da su SAD „čule zabrinutost” srpske zajednice na Kosovu.
„Postoji veliki jaz u poverenju između dve strane, moramo da nađemo način da ga smanjimo”, rekao je Eskobar.
Upitan koju stranu u dijalogu bi opisao kao konstruktivnu, Eskobar je kazao da je to „pitanje za EU” koja vodi pregovore, ali da SAD „očekuju da se obe strane konstruktivno angažuju”.
Eskobar je rekao i da je budućnost Zapadnog Balkana u EU i da će Vašington nastaviti da podržava Srbiju i Kosovo na evropskom putu, ali da je „dijalog važan deo tog procesa”.
Na pitanje da li misli da su Vučić i Kurti lideri koji mogu da postignu sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa, Eskobar je kazao da „ne može da komentariše da li su oni adekvatni pregovarači”, navodeći da su oni „demokratski izabrani lideri koji moraju da prihvate odgovornost”.
Povodom odnosa Srbije i SAD, Eskobar je kazao da su on i američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil imali sa Vučićem „veoma dobar razgovor” o načinima kako da se nastavi unapređenje već dobrih odnosa dve zemlje.
