Klenovnik – Vetropark pilot-projekat „Elektroprivrede Srbije” snage 66 megavati prvu količinu električne energije mogao bi da isporuči početkom 2025. godine, najavio je juče tokom obilaska prostora na kome će se objekat graditi Predrag Đorđević, glavni rukovodilac ovog poduhvata u EPS-u.
– Projekat se sastoji od 20 vetroturbina 3,3 megavata. Planirana godišnja proizvodnja vetroparka „Kostolac” je 184 miliona kilovat-časova godišnje što je dovoljno za snabdevanje zelenom energijom oko 30.000 domaćinstava – objasnio je Đorđević.
Finansira se iz kredita KfV banke u vrednosti od 80 miliona evra, a cilj je da se poveća učešće čiste energije u ukupnom energetskom miksu Srbije.
Vetropark će se prostirati na lokacijama Drmno, Petka, Ćirikovac i Klenovnik na mestu iscrpljenih površinskih kopova i odlagališta termoelektrane i kopova „Kostolac”.
Osim vetroparka u planu je gradnja i solarne elektrane „Petka”. Reč je o prvom fotonaponskom postrojenju koje će se graditi na odlagalištu površinskog kopa „Ćirikovac” instalisane snage od 9,75 megavati i godišnjom proizvodnjom od 15,6 gigavat-časova. Planirana vrednost investicija je 1,3 milijarde dinara i finansira se novcem EPS-a, kaže Željko Ilić, direktor za proizvodnju električne energije u Kostolcu. Predviđeni rok za realizaciju je 15 meseci i očekuje se da „Petka” bude na mreži krajem 2024. godine.
Investicija u izgradnju solarne elektrane je ekonomski isplativa. Računica pokazuje da je period povraćaja uloženih sredstava 12 godina, a eksploatacija elektrane trajaće 25 godina. Posle toga menjaju se samo paneli dok ostaju konstrukcije, putevi i infrastruktura, koji čine znatan deo ukupnog ulaganja.
Interesantno je da panelima ne odgovara jako sunce, već optimalna temperatura od 24 do 25 stepeni, pa čak i kada je oblačno struja može da se proizvodi.
Termoelektrana proizvodi gips i pepeo
Termoelektrana „Kostolac B” već godinama proizvodi i izvozi pepeo i gips. Kao nusproizvod sagorevanja uglja godišnje se proizvede 350.000 tona gipsa, a pepela milion tona. Gipsa nema ni na zalihama i cena je simbolična oko 1,5 centi, ali se tim pokriva deo troškova odsumporavanja i što je najvažnije nema ga na deponiji. Pepeo se koristi u proizvodnji cementa i putnoj infrastrukturi dok se gips uglavnom izvozi.