Ekspresionizam zanemaruje naraciju u korist emocije. On je izrazito komunikativan, ali, ako svi komunciraju samo vlastite emocije, onda opet nema razgovora. Odatle tipična preterivanja u likovnom izrazu.
Nije slučajno taj stil rodjen u germanskim nacijama neposredno posle Prvog svetskog rata. Ali jednom nastao, dopao se svima.
„Vodila me je želja da pokažem ekspresionizam kao stil koji je već po imenu orijentisan na razmenu među medijima. On govori tako što pokazuje, odatle upadljivi motiv ruku. Tu su i druge teme koje mu osiguravaju aktuelnost, kao depresija, slom, ludilo, sa kojima se nose sve ratne generacije. Nemački ekspresionisti su reagovali jarkim kolorima, austrijski prigušeninm monohromima“, objašnjava Agnes Huslajn, direktorka Muzeja.
„Šile je protoekspresionista, jedan od ‘mladih divljih’, kako su se zvale generacije od pariskog Fova do sloma nemačkog Vajmara. Ruke su Šileov znak prepoznavanja, ali one su univerzalni jezik u umetnostima tog vremena, pre svega filmskoj. Stigle su iz pozorišta Maksa Rajnharta kad se kroz ekspresivne geste igralo za gledaoce u zadnjim redovima“, ističe kustos Rolf Jonasen.
Izložba hrabro demaskira tamnije strane ljudskih želja. Deformisana tela se prepvode u druge medije kao erotika, seks, glad za životom, večni život, vampir. Na jednom kraju stoji Šile, na drugom rani horor filmovi – „Kaligari“, „Nosferatu“, „Faust“. Filmska industrija i danas traga za savršenim vampirom.
„Zajednički imentielj je žudnja. Šile je majstor dramske poze. Kako je umro dve godine pre Kabineta doktora Kaligarija, sigurno su reditelji kao Murnau, Vine, Lang, posuđivali od njega, ne obrnuto. Tačnije je da su razmene među umetnostima tekle paralelno. Frojdova teorija o tumačenju snova je još starija. Filmski horor ima mnogo rodonačelnika“, navodi kustos za film Roland Briand.
Kari Hauzer je bio austrijski slikar i scenograf koga su nacisti kasnije stavili u degenerisanu umetnost. Na njegovom platnu iz 1923. prepoznaju se tipični transferi smisla: Juda koji daje poljubac postaje frojdijanski Id; Isus koji prima poljubac, postaje frojdijanski
Ego. Po ekspresiji i kolorima lica nema sumnje ko je gazda – u strahu.
