Savez ekoloških organizacija “Znamo da ne damo” održao je skup ispred Ministarstva rudarstva na kojem su izneti zahtevi za odlazak Rio Tinta iz Srbije i izmene zakona o rudarstvu. Ukoliko se to ne desi do 1. novembra najavljuju nove proteste.
Danas u Rekovcu – mehanizacija spremna za bušotinu pomoću koje će se istraživati bor i litijum, pa ako ga ima biće i rudnika. Meštani su jednu takvu akciju sprečili prošle godine.
A u Beogradu, ispred Ministarstva rudarstva, ekološke organizacije iz cele Srbije traže pre svega istinu o Rio Tintu i ima li tačke na saradnju sa tom kompanijom, a zatim i izmene Zakona o rudarenju.
„Postavljamo pitanje Ani Brnabić da nam objasni šta je tad značila tačka ili je to bio samo predizborni trik da se narod slaže, umiri, skloni sa blokada, da bi oni dobili vlast i da bi nastavili da prodaju ovu našu jadnu zemlju“, upitao je Zlatko Kokanović.
Od januara kada je navodno prekinuta saradnju sa Rio Tintom, i dalje Rio Sava kupuje zemljište u Jadru. Stručnjaci tvrde da je problematično planirati rudnik između dve reke i zbog poplava i zbog suša, ali da je problem i planirati ga u plodnoj naseljenoj dolini.
„U čitavom svetu rudnici litijuma se nalaze u pustinjama i u nenaseljenim mestima, ni približno u plodnim i vodnim zemljama“, kaže Dragana Đorđević, saradnik na Hemijskom fakultetu.
„S obzirom na to da živimo u vremenu u kojem se klima menja, možemo očekivati intenzivnije kiše i veće rizike od poplava i rudarenje, postaje rizičniji posao nego što je bio“, naglasio je meteorolog Vladimir Đurđević.
Nisu ugroženi samo Rekovac i Jadar, na udaru su i Homoljske planine, a samim tim i izvorište reke Mlave.
„Prva velika kompanija koja se pojavila na Homilju je ‘Dandi’, koja je pre 15 godina počela da istražuje u reonu dva sliva reka – Peka i Mlave. Njihove istražne radnje nalaze se na manje od 5km od vrela Mlave koja je psomenik prirode prve kategorije“, navodi Ivan Milosavljevi iz „Ne damo Mlavu“.
Ekološke organizacije novoj Vladi daju rok do 1. novembra da zaustave otvaranje 40 rudnika.
„Prvog novembra krenućemo u takve mere kakve Srbija još nije videla, koje će osetiti ne samo Beograd, ne samo Srbija, to što budemo mi preuzeli za spas narod, celo okruženje će imati od toga posledice“, izjavila je LJiljana Bralović iz SEOS-a.
Organizacije u okviru SEOS-a pokrenule su Srbiju i prošlog novembra, blokade puteva i Gazele naterale su predsednika Srbije na popuštanje pred građanima i promenu Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi. U međuvremenu, građani Srbije potpisali su još jednu inicijativu o zabrani rudarenja litijuma i bora.
