Američki predsednik Džo Bajden uči tešku lekciju o geopolitici energetike i, o tome šta znači za Ameriku i njene saveznike oslanjanje na naftu i gas proizvedene od strane neugodnih diktatorskih režima.
U utorak je Bajdenova administracija pratila Kanadu i, zabranila uvoz nafte iz Rusije, kao odgovor na njenu invaziju na Ukrajinu.
Iako se nijedna zemlja ne oslanja u velikoj meri na rusku energiju — prošle godine su Sjedinjene Države uvozile iz Rusije u proseku 709.000 barela dnevno (bpd) sirove nafte i naftnih derivata, što predstavlja oko osam posto njenog ukupnog uvoza, a Kanada je uvozila 10.000 barela dnevno rafiniranih naftnih derivata — to bi moglo napraviti razliku u vreme kada se cene benzina približavaju 2 dolara po litru u Kanadi i premašuju 4 dolara po galonu južno od granice.
Još veći izazov je uveriti druge zemlje da smanje svoju zavisnost od ruske nafte, koja predstavlja 10% svetske ponude i ključni je pokretač ruske ekonomije.
Ujedinjeno Kraljevstvo je najavilo da će zabraniti rusku naftu, ali će zauzeti fazni pristup kojim će nastaviti da kupuje zalihe od Rusa do kraja godine. Za Evropu bi bilo još teže da to sledi, jer kontinent kupuje oko 60 % ruskog izvoza nafte i oslanja se na Moskvu za 40 % svog prirodnog gasa.
U nastojanju da odvoji ruskog predsednika Vladimira Putina od ključnog izvora sredstava i zaustavi ekonomske bolove uzrokovane porastom cena nafte, Bajden je pokušavao uveriti druge zemlje da povećaju proizvodnju. Ali to znači da se bavite sa dosta neugodnih likova.
Najlakše rešenje bi bilo uveriti Ujedinjene Arapske Emirate i Saudijsku Arabiju da znatno povećaju proizvodnju, jer imaju kapacitete za to. Ali tu je palo loše krvi: uoči izbora 2020. godine, Bajden je Saudijsku Arabiju nazvao „ nepoželjnom “ državom i rekao da njena vlada ima „vrlo malu vrednost društvenog iskupljenja“.
Što je i istina: Saudijska Arabija praktično ne daje nikakva prava ženama, bila je jatak napadačima 11. septembra i odgovorna je za brutalno ubistvo novinara Jamala Khashoggija 2018. Ali Amerika se oduvek pravila da ne vidi dugu listu nedostataka kraljevstva zbog njegovih obilnih rezervi nafte, a sadašnji trenutak nije izuzetak.
Osim što su Saudijci i Emiraćani uznemireni zbog Bajdenovog nedostatka podrške za njihove brutalne intervencije u Jemenu, gde dve zemlje vode proxy rat protiv Irana, kao i zbog nastojanja administracije da ponovo pokrene iranski nuklearni sporazum. Kao rezultat toga, Wall Street Journal je ove sedmice izvestio da su lideri obe zemlje odbacili Bajdena i da odbijaju da primaju njegove pozive.
Što bi se moglo završiti suprotnim rezultatom dajući Washingtonu još podsticaja da finalizira svoj sporazum s Teheranom, što bi moglo dovesti do ukidanja američkih sankcija Iranu, zemlji koja ima desetine miliona barela nafte u tankerima koji bi mogli biti isporučeni gotovo odmah, kao kao i mogućnost brzog povećanja proizvodnje za oko milion barela dnevno.
Što zvuči sjajno, sve dok možete prevideti činjenicu da je Iran najveći svetski zagovornik terorizma i da je zapretio da će izbrisati našeg saveznika Izrael sa mape, dok razvija nuklearno oružje koje bi mu to omogućilo.
Postoje, naravno, bliži izvori nafte od Bliskog istoka. Ipak, nije nedostajalo ironije da je Bajdenova administracija poslala delegaciju u Caracas tokom vikenda, kako bi razgovarali o ublažavanju američkih sankcija na venecuelansku naftu, što je dovelo do toga da se SAD pre svega više oslanja na Rusiju.
Te sankcije su na snazi od 2019. godine, kada je Nacionalna skupština zemlje utvrdila da je diktator Nicolás Maduro namestio izbore, a opozicioni lider Juan Guaidó proglasio se privremenim predsednikom – potez koji su priznale SAD, Kanada i mnogi naši saveznici. Ali ne i Moskva, koja je bila nepokolebljivi saveznik Madurovog socijalističkog režima, a Maduro je opstao.
Da rezimiramo: da bi kaznile svog dugogodišnjeg neprijatelja, s kojim su pokušavale da budu prijatelji, ali su sada sasvim sigurni da je opet neprijatelj (Rusija), SAD su se okrenule prijatelju koji bi trebalo da bude neprijatelj (Saudijska Arabija). Rezime , nemojte razgovarati sa Amerikancima, jer oni pomažu zajedničkom neprijatelju (Iran), dok pregovaraju sa drugim neprijateljem (Venecuela), iako su prijatelji sa neprijateljem koji je pokrenuo celu ovu krizu (Putin). Shvatate li vi to?
Izgubljeno u celom ovom uljudnom udvaranju diktatora i autokrata mnogo je bilo govora o ulozi Kanade u doprinosu energetskoj sigurnosti Zapada – ali sada uglavnom zato što više nemamo mogućnosti za to.
Istina je da Kanada isporučuje SAD sa oko 4,3 miliona barela dnevno nafte i da to može povećati u određenoj meri. Prema rečima ministra energetike Alberte Sonye Savage, postoji višak kapaciteta u Enbridgeovom naftovodu Line 3 i duž železničkih linija, koji bi mogao podneti oko 200.000 bpd.
A neke kompanije imaju mogućnost da povećaju proizvodnju. Canadian Natural je, na primer, rekao da planira povećati proizvodnju za oko pet posto ove godine. Drugi će nesumnjivo slediti njihov primer ako cene ostanu visoke i imaju sredstva za to.
Ali čini se da se stručnjaci slažu da će naš doprinos u najboljem slučaju biti marginalan, jer u našu energetsku industriju godinama nema ulaganja. Sve zato što su vlade uplašile investitore doslednim blokiranjem predloženih naftovoda i terminala za izvoz LNG-a, koji bi sada mogli snabdevati naše saveznike u SAD-u, Aziji i Evropi, naftom i gasom iz demokratske zemlje koja poštuje vladavinu zakona, ima jake ekološke standarde i nema imperijalne ili genocidne ambicije.
Tragedija je u tome što su se vlade — uključujući Bajdenovu administraciju, koja je ukinula naftovod Keystone XL prvog dana — jednostavno maknule s puta i dozvolile da odluke o naftovodima i drugim infrastrukturnim projektima donose privatne kompanije i vlasnici zemljišta, a Kanada bi imala mnogo veću sposobnost proizvodnje i izvoza svojih prirodnih resursa, uz male ili nikakve troškove.
Umesto toga, milijarde dolara vrednog javnog novca bačeno je u naftovode Keystone i Trans Mountain, a vođa slobodnog sveta trči za nekim definitivno neslobodnim zemljama, jer se one u ovom trenutku čine kao manje zlo.
Naravno, nikad nije kasno da se stvari preokrenu. Čak i ako Kanada ne može biti deo rešenja za trenutnu krizu — iako bi, koliko znamo, Zapad mogao imati razloga da uvede sankcije Rusiji u godinama koje dolaze — mogli bi pomoći da demokratski svet zadovolji svoje energetske potrebe.
Za to bi bili potrebni zajednički napori svih nivoa vlasti da se uklone prepreke u energetskom razvoju ove zemlje. Što se čini malo verovatno. Ali I čudnije stvari su se dešavale, pretpostavljam.
SERBIANNEWS/CANADA
