Obraćajući se i Kanađanima i Amerikancima u subotu uveče, u jednom od najtežih trenutaka u istoriji odnosa Kanade i Sjedinjenih Država, Justin Trudeau je podsetio sve na reči Johna F. Kennedyja kada se pokojni američki predsednik obratio parlamentu u maju 1961. godine .
“Geografija nas je učinila komšijama. Istorija nas je učinila prijateljima. Ekonomija nas je učinila partnerima. A nužnost nas je učinila saveznicima”, rekao je premijer, citirajući Kenedija.
Trudeau nije ponovio sledeću Kennedyjevu rečenicu: “One koje je priroda tako spojila, neka niko ne rastavlja.”
Možda bi ta linija u ovom trenutku izgledala kao direktan napad na aktuelnog američkog predsednika. Ali Kenedijev osećaj je možda bio impliciran dok je Trudeau nastavio prepričavati sve prilike u kojima su se Kanađani i Amerikanci borili zajedno i sve trenutke u kojima su Kanađani pomogli svom komšiji.
Trudeau je rekao da su Kanada i Sjedinjene Države zajedno izgradile najuspešnije ekonomsko, vojno i sigurnosno partnerstvo koje je svet ikada video i odnos na kojem svet zavidi.
“Nažalost, akcije koje je danas preduzela Bela kuća razdvojile su nas umesto da nas spoje”, rekao je Trudeau dok je najavio kako će Kanada uzvratiti na američke carine.
Ostaje da se vidi dubina i trajanje podele. Kratkoročno, to bi moglo biti veoma teško – ne samo za one čiji su poslovi i životi sada ugroženi. I u trenutku teskobe za zemlju, Trudeau je izgledao namerno da okupi Kanađane i pripremi ih za značajnu borbu: “Postoji mnogo načina da uradite svoj deo”, rekao je.
Ali čak i ako se ovaj raskid nekako relativno brzo zakrpi, lako je zamisliti kako bi to moglo ostaviti neku vrstu trajnih ožiljaka koji dugoročno menjaju odnos između dve nacije koje je priroda spojila.
Kako smo dospeli dovde?
Sjedinjene Države su sada započele trgovinski rat protiv svog najbližeg saveznika i trgovinskog partnera. I mnogo toga treba razmotriti o tome šta sledi. Ali vredi pogledati i kako smo došli ovde.
Amerikanci su 5. novembra izabrali Donalda Trampa za svog sledećeg predsednika. Dvadeset dana kasnije, Trump je objavio , putem objave na svojoj platformi društvenih medija, da će primeniti carinu od 25 posto na sve proizvode uvezene u Sjedinjene Države iz Kanade i Meksika – što je, kako je tvrdio, odgovor na činjenicu da ljudi i ilegalna droga su ulazili u Sjedinjene Države iz te dve zemlje.
Barem u slučaju Kanade, ovo je bilo iracionalno opravdanje. Zaplene fentanila na severnoj granici Amerike predstavljale su 0,08 posto ukupnog fentanila koji su američki zvaničnici zaplenili u prošloj fiskalnoj godini . Broj ljudi koji ulaze u Sjedinjene Države preko Kanade takođe je bio samo delić ukupnog broja ljudi koji ulaze preko Meksika .
Bez obzira na to, sprečavanje neželjenih ljudi i stvari da uđu u Sjedinjene Države je pre svega odgovornost Sjedinjenih Država. Ako SAD veruju da je opravdano uvođenje carina u ovom slučaju, onda bi kanadski zvaničnici verovatno imali osnova da uvedu carine kao odgovor na protok ilegalnog vatrenog oružja koje ulazi u ovu zemlju preko Sjedinjenih Država .
Kanadski zvaničnici su ipak bili obavezni – i politički i praktično – da ozbiljno shvate Trumpovu izrečenu zabrinutost. I tako su i uradili. Dodeljeni su novi resursi i preuzete su nove obaveze za prekograničnu saradnju. Prema proceni savezne vlade, ukupan paket mera koštaće 1,3 milijarde dolara.
Ali ili to nije bilo dovoljno ili jednostavno nije bilo važno.
Paul Krugman, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, sugerisao je ove sedmice da je upotreba fentanila za opravdanje ovog trgovinskog rata slična tvrdnjama prethodne američke administracije o “oružju za masovno uništenje” kao izgovoru za pokretanje invazije na Irak 2003. .
“To je samo uverljiv razlog da predsednik radi ono što je želeo iz drugih razloga – George W. Bush je želio sjajan mali rat, Donald Trump samo želi da nametne carine i potvrdi dominaciju”, napisao je Krugman.
Zašto Tramp želi da uvede carine Kanadi?
Ne može se reći da Trump odgovara na neku veliku želju Amerikanaca da postanu oštri prema kanadskim proizvodima. Anketa Reuters/Ipsos u januaru pokazala je da samo 37 posto Amerikanaca podržava novi porez na kanadsku robu. Abacus Data je na sličan način otkrio da samo 28 posto Amerikanaca misli da je tarifa od 25 posto “dobra ideja”.
Bela kuća je u subotu nazvala tarife “polugom”. Ali nije jasno šta Sjedinjene Države više žele. I bez obzira na njegovu zabrinutost u vezi s fentanilom, Trump bi mogao dublje gledati na carine kao na način da se poveća prihod za saveznu vladu koja već ima deficit od 1,8 biliona američkih dolara, i kao metod da se kompanije prisile da proizvode proizvode unutar Sjedinjenih Država.
„Bili smo najbogatiji od 1870. do 1913. godine“, rekao je Tramp u petak. “Tada smo bili tarifna zemlja.”
Barem mereno BDP-om , teško je videti koliko su Sjedinjene Države bile bogatije početkom 20. veka. Ali povratak u svet iz 1913. značio bi preokretanje skoro jednog veka rastuće ekonomske integracije između Kanade i Sjedinjenih Država – integracije koja je formalizirana nizom sporazuma o slobodnoj trgovini, od kojih je poslednji pregovarao, potpisao i proslavio Trump sebe pre nešto više od šest godina.
U najmanju ruku, čini se da je Trump sada poslao poruku kanadskim liderima – i liderima mnogih drugih zemalja – da se Amerika više ne sme smatrati pouzdanim saveznikom ili trgovinskim partnerom. Čini se da veruje da američka ekonomska moć postoji da bi se upotrebila protiv drugih, i neprijatelja i prijatelja, bez brige za međunarodne odnose Amerike ni za dobrobit građana u drugim zemljama.
Šta će ovo učiniti kanadskoj psihi?
Trudeau je rekao da veruje američkom narodu i da ne veruje da žele da se svađaju s Kanadom. I možda će predsednikov kontinuirani fokus na fentanil ponuditi izlaz. Možda kanadski zvaničnici mogu nastaviti sa primenom mera vezanih za granicu i tada Trump može potvrditi pobedu i svi se mogu vratiti u svoje uglove. Barem dok ne bude nametnuta sledeća tarifa.
Ali šta je sa kanadskom političkom psihom? Kanađani su u velikoj meri prevladali strahove iz prethodnih decenija i postali su zadovoljni bližom ekonomskom integracijom sa Sjedinjenim Državama. Strahovi od američkog kulturnog uticaja takođe su se povukli. Barem do sada.
Navijači na utakmici Ottawa Senatorsa u subotu uveče izviždali su američku nacionalnu himnu. Pored kontratarifa od 155 milijardi dolara koje je Trudeau najavio u subotu uveče, Nova Škotska je najavila da će se povećati putarina za američke kamione i američki alkohol će biti povučen s polica u provinciji. Britanska Kolumbija je objavila da pokrajina više neće prodavati alkohol iz “crvenih država” – odnosno američkih država koje su glasale za Trumpa prošlog novembra.
Trudeau je govorio o očuvanju odnosa između Kanade i Sjedinjenih Država, a “nužnost” i “ekonomija” bi na kraju mogli nositi priču. Ali Trudeau je takođe pozvao Kanađane da “izaberu kanadsko” – u svakodnevnim kupovinama, pa čak i u izboru mesta na odmoru.
Ako ništa drugo, Trumpova agresija bi mogla biti impuls kanadskom patriotizmu .
“Kanada je dom obilnih resursa, lepote koja oduzima dah i ponosnih ljudi koji su došli iz svakog kutka sveta kako bi stvorili naciju s jedinstvenim identitetom vrednim prihvaćanja i slavljenja”, rekao je Trudeau u subotu uveče.
Trudeau je završio svoje pripremljene komentare sa “Vive le Canada”, pokličem bivšeg premijera Jean Chrétien-a.
Chrétien je proživeo neke od ključnih trenutaka u stvaranju moderne Kanade – repatrijaciju ustava, referendume u Kvebeku 1980. i 1995. – i njegov poslednji veliki politički čin kao premijera bio je odbijanje da ide sa USA u invaziju na Irak.
Za Kanađane, ići svojim putem može se ponovo vratiti u modu.
SERBIANNEWS/CANADA
