Dva istraživača iz Masačusetsa dobila su Nobelovu nagradu za medicinu. U pitanju su američki profesori Viktor Ambros i Gari Ruvkun koji su nagrađeni danas za otkriće mikroRNA, sićušnih delova genetskog materijala koji menjaju način na koji geni funkcionišu na ćelijskom nivou, a što bi moglo dovesti do novih načina lečenja raka.
Nobelov komitet je saopštio da je njihovo otkriće „dokazano od fundamentalnog značaja za to kako se organizmi razvijaju i funkcionišu.“
Viktor Ambros je sproveo istraživanje koje ga je dovelo do nagrade na Harvard univerzitetu. Trenutno je profesor prirodnih nauka na Medicinskom fakultetu Univerziteta Masačusets u Vusteru. Ambros je rođen u Hanoveru u Nju Hempširu. Doktorirao je na Tehnološkom institutu Masačusetsa (MIT) 1979. godine.
Ruvkun je sproveo istraživanje u Opštoj bolnici Masačusets i na Harvard Medicinskom fakultetu, gde je profesor genetike. Ruvkun je rođen u Berkliju u Kaliforniji. Doktorirao je na Harvardu 1982. godine.
Nobelova nagrada za medicinu (Christine Olsson/TT News Agency via AP)
Tomas Perlman, generalni sekretar Nobelovog komiteta, rekao je da je razgovarao sa Ruvkunom telefonom neposredno pre objave u ponedeljak ujutru.
„Prošlo je mnogo vremena pre nego što se javio na telefon i zvučao je veoma umorno, ali je vrlo brzo postao uzbuđen i srećan kada je shvatio o čemu se radi,“ rekao je Perlman.
mikroRNA
Ambros i Ruvkun, kako je objasnila Nobelova skupština, u početku su bili zainteresovani za gene koji kontrolišu vreme različitih genetskih procesa, osiguravajući da se tipovi ćelija razvijaju u pravo vreme.
Kako bi to istražili, proučavali su dve mutantne vrste crva koje se obično koriste kao modeli u naučnim istraživanjima. Njihov cilj je bio identifikovanje mutiranih gena odgovornih za ove crve i ulogu tih gena. Mehanizam koji su na kraju otkrili – regulacija gena pomoću mikroRNA – omogućio je organizmima evoluciju tokom stotina miliona godina.
Nobelov komitet je rekao da je otkriće Ambrosa i Ruvkuna na kraju „otkrilo novu dimenziju regulacije gena, koja je ključna za sve složene oblike života.“
MikroRNA su otvorile nove pristupe naučnicima za lečenje bolesti poput raka, jer pomažu u regulaciji kako geni funkcionišu na ćelijskom nivou, prema rečima dr. Kler Flečer, predavača molekularne onkologije na Imperijal koledžu u Londonu.
Nobelova nagrada za medicinu (Christine Olsson/TT News Agency via AP)
Flečer je rekla da mikroRNA daju genetske instrukcije ćelijama da stvaraju nove proteine, a da postoje dva glavna područja gde mikroRNA mogu biti korisne: u razvoju lekova za lečenje bolesti i kao biomarkeri.
„MikroRNA menja način na koji geni u ćelijama funkcionišu,“ rekla je Flečer, koja je spoljašnji stručnjak i nije povezana sa Nobelovom nagradom.
„Na primer, kod raka, imamo određeni gen koji prekomerno radi, možda je mutiran i radi previše,“ objasnila je. „Možemo uzeti mikroRNA za koju znamo da menja aktivnost tog gena i isporučiti tu specifičnu mikroRNA ćelijama raka kako bismo sprečili da mutirani gen ima svoj učinak.“
Flečer je dodala da su u toku klinička ispitivanja kako bi se videlo kako mikroRNA pristupi mogu pomoći u lečenju raka kože, ali da još uvek nema odobrenih lekova od strane regulatornih tela. Očekuje da bi to moglo da se dogodi u narednih pet do deset godina. Ona je rekla da mikroRNA predstavljaju novi način kontrole ponašanja gena kako bi se lečile i pratili različiti poremećaji.
Nobelova nagrada za medicinu (AP Photo/Jacquelyn Martin, File)
