– Upravo je u ovakvim momentima važno stvarati. Suština umetnosti je da kod ljudi izaziva najiskrenije emocije, da ih štiti i čini svet boljim mestom u čemu leži i misija Beogradske filharmonije.
Kako teče oporavak muzičara BGF povređenih u jednoj od „blokada“ u znak sećanja na novosadske žrtve?
– Troje naših kolega je na bolovanju i svi navijamo za njihov uspešan oporavak i da se što pre vrate u filharmonijski tim. To ne priželjukujemo samo mi kao njihove kolege već i publika koja je pokazala veliku brižnost znajući koliko su im ruke važne. Nas publika doživljava kao proširenu porodicu koju viđa i sluša svakog petka, a incident koji se dogodio ih je potresao jednako kao i sve nas.
Sibelijus pre “Čajkoša” i “Šostaka”
Pre dve godine na novogodišnjem programu bili su valceri, sad simfonije, koje u redovnom repertoaru vode „mrtvu trku“ sa koncertnom muzikom, a sve više je i operskih dela. Ima li orkestar svoje „favorite“ i koji su?
– U Beogradskoj filharmoniji se Čajkovski naziva Čajkoš, a Šostakovič – Šostak. To dosta govori o orkestarskim favoritima, a na Novogodišnjem koncertu će se naći i jedno finale koje za sve nas ima poseban značaj. U pitanju je poslednji stav Sibelijusove simfonije koju je Beogradska filharmonija izvodila sa ogromnim ponosom 2014. godine na svojoj prvoj američkoj turneji. Svako ko bude prisutan večeras na “Kolarcu”, tokom izvođenja ovog dela videće poseban sjaj na našim licima zbog prisećanja na jedan od najlepštih trenutaka iz naših filharmonijskih života.
