Diplomatija u senci obnovljenog Notr Dama: Politički spektakl sa Trampom, Zelenskim i Maskom, a bez pape Franje i Ursule

Obnovljeni Notr Dam

Otvaranje katedrale Notr Dam, pet godina nakon što se veći deo zdanja urušio u požaru, predsednik Francuske Emanuel Makron je pretvorio u diplomatsku pozornicu na kojoj se pojavio pored Donalda Trampa, novoizabranog američkog predsednika, i Volodimira Zelenskog, predsednika Ukrajine. Tramp je u Pariz došao privatnim avionom sa svog imanja na Floridi. Suprotno tradiciji, ovo je njegova prva međunarodna poseta iako još nije preuzeo mandat od svog prethodnika, Džozefa Bajdena.

Na svečanost u Notr Damu su došli državni predstavnici iz četrdesetak zemalja – iz manjih su došli predsednici i premijeri, iz većih njihovi zamenici. U prvim redovima je sedela i predsednica Kosova Vljosa Osmani, a tu je bio i predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević. Među zvanicama su bile i krunisane glave poput britanskog princa Vilijama i Alberta od Monaka, kao i krem pariskog političkog i poslovnog sveta, „tout Paris“, počevši od Makronovih prethodnika, socijaliste Fransoa Olanda i bivšeg republikanca Nikole Sarkozija, do industrijalaca i milijardera Fransoa Pinoa, Bernara Arnoa i članova porodice Betankur, glavnih donatora za obnovu velelepnog gotskog zdanja. Od 300.000 donatora iz celog sveta, za rekonstrukciju koja je koštala 843 miliona evra ove tri porodice su zajedno uložile 500 miliona evra.

Kamera je u publici uhvatila i Ilona Maska čiji pogled je zabezeknuto lutao po visokim svodovima gotske katedrale. Američki milijarder koga je Tramp nakon podrške koju mu je dao u predsedničkoj kampanji postavio na čelo novoosnovanog Ministarstva za efikasnost državne uprave, sedeo je nedaleko od predsednice Evropske centralne banke, Kristin Lagard. Svetska ekonomska i politička elita, što bi se reklo.

Ilon Mask na svečanosti otvaranja Notr Dama, 7. decembra 2024.

Koga nije bilo

Na svečanost nije došao papa Franja, „da ne bi skrenuo pažnju na sebe“, kako je njegovu poruku objasnio predsednik Biskupske konferencije Francuske, što je jedva skrivena žaoka upućena Makronu koji je od otvaranja katedrale napravio politički događaj. Umesto u Pariz, papa odlazi u posetu Korzici.

Poglavar katoličke crkve i vatikanski suveren Argentinac Horhe Mario Bergoljo, koji ima reputaciju narodnog pape, ne deli isti pogled na svet sa Emanuelom Makronom koga i veliki deo njegovih sunarodnika doživljava kao predsednika elite i bogatih, a njegov stil vladanja kao „jupiterski“, odnosno imperijalni i dominatorski. Papa, koji još nije bio u zvaničnoj poseti Francuskoj, kao ni Španiji, Velikoj Britaniji ili Nemačkoj, umesto bogatih evropskih prestonica više voli da obilazi male katoličke zajednice od Malte do Mongolije.

Pariski nadbiskup Loran Ulrih služi prvu misu u obnovljenoj katedrali Notr Dam, 8. decembra 2024.

Na otvaranje nije došla ni Ursula fon der Lajen, koja je nedavno ponovo izabrana na čelo Evropske komisije. Svoj novi mandat je počela sukobom sa Francuskom, nakon što je potpisala sporazum o slobodnoj trgovini sa četiri zemlje južnoameričkog ekonomskog saveza Merkosur – Brazilom, Argentinom, Urugvajem i Paragvajem – kome se protivio Pariz.

Francuska je tražila dodatne garancije kako bi zaštitila svoje privrednike, dok Nemačka u ovom sporazumu vidi šansu za otvaranje svoje posustale privrede prema tržištima Južne Amerike. Sklapanje tog sporazuma uprkos francuskim zahtevima, u trenutku kada je Francuska uzdrmana političkom krizom, u Parizu se doživljava kao poniženje koje neće ostati bez odgovora. A taj odgovor Ursuli fon der Lajen iz Pariza je da će svim sredstvima raditi na tome da se sporazum poništi.

Ova do nedavno nezamisliva situacija ukazuje na gubitak uticaja Pariza u evropskim institucijama, ali i na različite vizije evropske ekonomske politike koje imaju ključni akteri na evropskoj političkoj sceni, Francuska i Nemačka. Ona takođe pokazuje da se nacionalni interesi stavljaju ispred opštih interesa Evropske unije.

Francuski predsednik Emanuel Makron sa suprugom Brižit i gradonačelnicom Pariza Anom Idalgo uoči svečanosti ponovnog otvaranja Notre Damea

Izgubljeni u prevodu

Ako je papa strahovao da će Bogorodičina crkva u Parizu pasti u drugi plan zbog njegovog prisustva, to nije mučilo Donalda Trampa i njegovog domaćina Makrona, koji je pre svečanosti iskoristio priliku da organizuje trojni susret sa ukrajinskim predsednikom Zelenskim u Jelisejskoj palati.

„Izgleda da je svet malo poludeo“, primetio je Tramp nakon što je stigao u rezidenciju francuskog predsednika sa 40 minuta zakašnjenja i potom se s njim dugo rukovao, hvaleći „odlične odnose“ sa francuskim kolegom. Makron mu je uz osmeh poručio da je njegova poseta „velika čast za francuski narod“.

Tramp se prvo sastao sa Makronom, pre nego što je pristao da im se pridruži Zelenski, što mu je Jelisejska palata predložila nekoliko dana ranije. Ukrajinski predsednik, koji je od američkih izbora u novembru samo jednom kratko razgovarao telefonom sa Trampom, iskoristio je ovaj susret da traži dalje garancije za pomoć Ukrajini za rat sa Rusijom.

Volodimir Zelenski, Emanuel Makron i Donald Tramp u Jelisejskoj palati, 7. decembra 2024.

„Potreban je trajni, stabilni mir koji Rusija neće moći da uništi za nekoliko godina“, napisao je Zelenski na društvenoj mreži nakon ovog susreta. Za Zelenskog i njegovu vladu to znači ulazak Ukrajine u NATO, što je za Moskvu neprihvatljivo. „Mir je moguće postići silom“, poručio je zagonetno ukrajinski predsednik nakon sastanka sa Trampom, što ne ukazuje na spremnost za postizanje dogovora sa ruskom stranom.

Reagujući na izjave Zelenskog iz Pariza, Moskva je preko svog portparola Dmitrija Peskova saopštila da je ukrajinski predsednik taj koji odbija da pregovara o završetku rata i poručila mu da uzme u obzir stanje na terenu. „Zelenski i njegova administracija obavezali su se dekretom da neće stupiti u kontakt sa ruskim vlastima i to se nije promenilo“, rekao je Peskov na konferenciji za štampu u Kremlju.

„Kina može da pomogne, svet čeka“

Tramp je u predizbornoj kampanji više puta rekao da namerava da se distancira od Bajdenove politike masovne pomoći Kijevu. Milijarde dolara koje su Sjedinjene Države izdvojile za vojnu podršku Ukrajini su za njega promašena investicija, zbog čega je obećao da će „za 24 sata“ okončati ovaj rat koji se vodi već tri godine, ne precizirajući na koji način.

Donald Tramp sa Emenuelom i Brižit Makron uoči otvaranja obnovljenog Notr Dama, 7. decembra 2024.

Trampov potpredsednik Džej di Vens najavio je nedavno da želi da smanji američku vojnu pomoć kako bi prisilio Kijev na pregovore sa Moskvom, što je i Tramp potvrdio u intervjuu američkoj televiziji En-Bi-Si Njuz snimljenom pre sastanka sa Zelenskim u Parizu, a koji je pušten dan nakon njihovog susreta. „Da, verovatno, naravno,“ odgovorio je na pitanje novinara da li bi Ukrajina trebalo da očekuje smanjenje američke vojne pomoći kada preuzme dužnost u Beloj kući 20. januara.

Nakon susreta u Parizu na svojoj društvenoj mreži napisao je da ukrajinski lider i njegova zemlja „žele da postignu dogovor i okončaju ludilo“ u kome su „uludo izgubili 400 000 vojnika (uključujući i ranjene), i mnogo više civila. Potrebno je hitno prekinuti vatru i početi pregovore. Dobro poznajem Vladimira (Putina), vreme je da se reaguje. Kina može da pomogne, svet čeka!“

Dok je na proslavi otvaranja Notr Dama u prvom redu zvanica Bajdenovu suprugu Džil od Trampa razdvajala samo Brižit Makron, odlazeća Bajdenova administracija je najavila nove isporuke oružja Ukrajini u iznosu od skoro milijardu dolara, uključujući dronove i rakete za nove raketne sisteme, kao i pomoć za održavanje isporučene opreme. Američki politički vrh u odlasku ubrzava isporuke Kijevu pre dolaska Trampa u Belu kuću.

Ešli i Džil Bajden, Brižit Makron, Donald Tramp i Emanuel Makron na svečanosti otvaranja Notr Dama

Diskretni šarm francuske diplomatije

Francuski predsednik je u Parizu pokušao da ispita Trampove namere i da se ponudi u ulozi posrednika u budućim pregovorima između Rusije i Ukrajine, koji u velikoj meri zavise od Sjedinjenih Država. Makron veruje u personalizaciju spoljne politike, u lične odnose između državnika kao efikasno sredstvo za postizanje diplomatskih ciljeva.

Prijem povodom otvaranja Notr Dama primer je jedne takve operacije šarmiranja svojstvene francuskoj diplomatiji, za razliku od, recimo, nemačke, koja kao adut izvlači ekonomske ugovore.

Makron želi da utiče na Trampa da izvrši pritisak i na Rusiju i na Ukrajinu, ali su njegovi dometi ograničeni. Slabost evropskih pozicija pokazala se još u vreme kada su se vodili beskonačni pregovori u Minsku, u kojima je Makron uz Angelu Merkel posredovao u rešavanju sukoba u Ukrajini. Pregovori u kojima je učestvovala i ruska i ukrajinska strana završili su se neuspehom, što je bio uvod u rat koji je ogolio karte u geopolitičkom pokeru čiji su ulog bili životi stotina hiljada ljudi.

Donald Tramp, Emanuel Makron i Volodimir Zelensi u Jelisejskoj palati

Pokazalo se na kraju da SAD preko Ukrajine vode posredni rat (proxy war) sa Rusijom, a da su evropske zemlje nedorasle izazovu. Kriza do koje je rat doveo dodatno podriva evropski ekonomski i politički poredak, koji je već bio uzdrman migrantskom krizom iz 2015. i epidemijom kovida koja je posle dve duge godine okončana 2022.

Nakon što su se za manje od mesec dana raspale vlade Nemačke i Francuske, država koje čine „političku i ekonomsku osovinu Evropske unije“, kako se to često kaže, mogućnost da evropske sile utiču na ishod rata u Ukrajini još je manja. Makron nije uspeo da bude ujedinitelj evropske političke zajednice kakvog je sebe video na početku svog prvog mandata. Trideset meseci pre isteka drugog, pokazalo se da ne može da bude ujedinitelj ni u sopstvenoj zemlji.