Više država Afrike i Bliskog istoka moglo bi da preispita svoje ranije donete odluke, a posle Kurtijevog otkaza ambasadorima u Kanberi i Dakaru, njegova vlada ne pokriva Pacifik i afrički kontinent
Zapadne zemlje, pojačane Turskom, krenule su u akciju lobiranja po svetu za priznanje takozvanog Kosova. Mesec dana pre isteka jednogodišnjeg moratorijuma na lobiranje, za i protiv Prištine, predviđenog Vašingtonskim sporazumom, daleko iza kulisa vodi se ozbiljna diplomatska akcija čiji je cilj da lažnu državu prizna više od 100 država članica Ujedinjenih nacija. Istovremeno se vodi akcija da Priština postane član neke međunarodne organizacije. Ni Beograd ne sedi skrštenih ruku, i sa svojim saveznicima, Rusijom i Kinom, koji poštuju pre svega međunarodno javno pravo, spreman je za ovaj udarac i da uzvrati na adekvatan način.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je nedavno da ukoliko bilo ko donese odluku o priznanju Kosova kao nezavisnog, istog trenutka Srbija će krenuti u kampanju povlačenja priznanja. U međuvremenu Beograd, ali i Priština vode aktivnu spoljnu politiku, pa je tako ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković prošle nedelje posetio Baku, gde je posle sastanka s predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevom konstatovao da „Srbija i Azerbejdžan imaju izuzetne odnose koje vezuje ’Sporazum o strateškom partnerstvu’, kao i zajednička posvećenost vrednostima onoga što jeste međunarodno pravo, te podrška teritorijalnog integriteta i suvereniteta dve države”. I šef azerbejdžanske diplomatije Džejhun Bajramov poručio je da Baku poštuje principe međunarodnog prava, poštujući teritorijalni integritet i međunarodno priznate granice.
Nekako u isto vreme, predsednica privremenih institucija u Prištini Vjosa Osmani, koja boravi u Japanu, sastala se s premijerom te države Jošihide Sugom i zatražila od njega podršku za nova priznanja Kosova i članstva u međunarodnim organizacijama. Poslednjih godina Kosovo i sponzori njegove takozvane nezavisnosti beleže vidljive poraze u diplomatiji, pa je zbog toga pre dve i po godine tadašnji premijer Ramuš Haradinaj, kao posledicu teškog poraza pokušaja da Kosovo uđe u Interpol, uveo ostatku Srbije trgovinsku blokadu. Čini se da ni Priština, ali ni Zapad nisu izvukli pouke, pa su na putu da ponovo dožive ozbiljan poraz.
Kako „Politika” nezvanično saznaje, desetak država je spremno da povuče svoje odluke o priznanju Kosova ukoliko Priština krene u proces ponovnog priznavanja. Reč je o vrlo čvrstim garancijama koje su ove zemlje dale Beogradu. Iako se zvanično ne govori o kojim državama je reč, pre svega zbog pritiska kojem bi bile izložene zbog ove odluke od SAD, pretpostavlja se da je reč o zemljama iz Afrike i Azije. Sigurno je da se Prištini ovaj scenario neće svideti, ali je gotovo izvesno i da će novih povlačenja priznanja za koji mesec sigurno biti.
Istovremeno na tzv. Kosovu imaju ozbiljnih problema jer je novi premijer Albin Kurti detaljno „očistio” kadrove koji su ranije postavljeni na sugestiju zapadnih mentora. Posle otkaza ambasadorima u Kanberi (Australija) i Dakaru (Senegal), Priština više ne pokriva Pacifik i Afriku. A da je najmanje deset država spremno da povuče priznanje Kosova, može se pročitati i u medijima na albanskom. Istraživač organizacije „Demokratija plus” Emir Abraši kritikovao je spoljnu politiku Kosova, navodeći da se skandali u Kurtijevoj vladi događaju na nedeljnom nivou. Kaže da je napravljeno mnogo grešaka, a najvećim smatra one na zvaničnom tviter nalogu Ministarstva spoljnih poslova i vezane za smenu ambasadora. „Ova vlada je koncentrisana samo na evropski kontinent”, rekao je Abraši.
Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost kaže da se još ranije moglo videti da kosovska diplomatija nema baš mnogo uspeha. Za naš list ističe da će Priština verovatno početkom septembra izdejstvovati da se ukine moratorijum za diplomatsku akciju priznavanja, ali i povlačenja priznanja Kosova. „Međutim, to ne ide njima u prilog. Što više Priština bude insistirala na tome da nema moratorijuma, to gore po njih jer niti imaju većinu da uđu u neke međunarodne institucije, niti mogu da se obraduju broju država koje bi ih eventualno priznale, a još kako mogu da se razočaraju brojem država koje bi otpriznale tu lažnu nezavisnost. Pogledajte samo broj država koji je povukao priznanje lažne države Kosovo, a koliko je priznalo, i taj rezultat to pokazuje”, kaže Rajić.
Zemlje koje bi mogle da preispitaju svoje ranije donete odluke, odnosno da povuku priznanje, kako navodi, jesu mnoge države sa afričkog kontinenta, ali i na Bliskom istoku. Dodaje da se ne sme izgubiti iz vida da je Priština radila na sopstvenu štetu onog trenutka kada je rešila da otvori ambasadu u Jerusalimu. Za to vreme, Srbija u svojoj diplomatskoj borbi za nacionalne interese računa na Rusiju, a Beograd sigurno raduje što se na veliku diplomatsku pozornicu vratila Kina, od koje se očekuje još jači angažman i po pitanju Kosova i Metohije.
Bivši ministar spoljnih poslova u vladi SR Jugoslavije Vladislav Jovanović kaže da je Peking ozbiljno reagovao kada je krenuo u diplomatsku ofanzivu, posle napora Amerike da uspostavi sanitarni kordon oko južnog dela Kine s namerom da manje zemlje privuče političkoj i strateškoj saradnji sa SAD. Za „Politiku” Jovanović ocenjuje da se Kina počela pojavljivati oko pitanja koja SAD ne mogu da reše, a koje ometaju da sprovedu svoje ciljeve do kraja, kao što je pitanje Republike Srpske i očuvanja teritorijalne celovitosti Srbije.
„Rusija i Kina se osećaju ugrožene od SAD i imaju potrebu da se zbliže čak i u pitanjima u kojima do sada nisu bili posebno bliski, a to je intenzivnija vojna saradnja, ali i neke diplomatske inicijative kao što su pitanje Venecuele ili stavljanje veta na izbor novog visokog predstavnika za BiH. U predstojećem periodu Kina će uzeti učešća u rešavanju složenijih diplomatskih rebusa, a sa ambicijom Rusije da vodi regionalnu i globalnu politiku može se očekivati da će aktivno pomoći Srbiji u politici otpriznavanja Kosova”, ističe Jovanović. Dodaje da će Peking zajedno s Moskvom da se pojavljuje i po ovom pitanju. Podrška Srbiji je afirmacija Kine i do kraja godine doći će, kako navodi Jovanović, do još konkretnijih sadržaja. „To će se videti golom okom ukoliko predsednik Kine Si Đinping do kraja godine dođe u Srbiju. Bila bi to jasna demonstracija podrške. Dokaz bliskosti je i jačanje ekonomske saradnje, što bi nama išlo u prilog i poslalo bi širu sliku na koju bi Zapad morao da obrati pažnju”, zaključuje Vladislav Jovanović.
Da se Rusija i Kina posebno zalažu za poštovanje principa suverene ravnopravnosti svih zemalja i naroda, principa suvereniteta i teritorijalnog integriteta i nemešanja u unutrašnje poslove pod bilo kakvim izgovorima, a najmanje pod velom navodne borbe za ljudska prava, ističe bivši šef diplomatije SR Jugoslavije Živadin Jovanović. Za naš list kaže da se pravi prijatelji i saveznici poštuju.
„U svim međunarodnim forumima Rusija i Kina nastavljaju da pružaju najsnažniju moguću podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu Srbije, zastupajući eksplicitno stav da je pravedno i održivo rešenje za pokrajinu Kosovo i Metohiju moguće jedino na osnovu i u okviru rezolucije SB UN 1244. One su jasno protiv svakog pritiska, pokušaja nametanja rešenja na štetu Srbije, uslovljavanja ili postavljanja veštačkih rokova”, ističe Živadin Jovanović. AntrfileŽivadin Jovanović: Inicijativa protiv Šmita dokaz da će nas Rusija i Kina štititi
Dugo se Kina u SB UN izjašnjavala o manje spornim i pitanjima koja se direktno tiču njenih državnih i nacionalnih interesa, kao što su suverenitet i teritorijalni integritet, pitanja vezana za Tajvan, Hongkong, Makao, odnosno, za politiku jedne Kine. Kada se na SB raspravljalo o problemima drugih regiona, u raspravama se dosledno držala principa Povelje UN i međunarodnog prava, ali je u takvim slučajevima retko bila inicijator rezolucija, a još ređe je koristila pravo veta iako je to privilegija koju ima kao stalna članica SB. Prilikom glasanja o regionalnim problemima najčešće je bila uzdržana. Tako je, na primer, bilo i 30. maja 1992, kada se Kina uzdržala od glasanja za rezoluciju 757 o sankcijama prema SFRJ, dok su sve druge stalne članice glasale za takvu odluku. Takođe, Kina je i 10. juna 1999. bila uzdržana prilikom glasanja za rezoluciju 1244 o okončanju agresije NATO-a na SRJ.
Ovih dana, međutim, Rusija i Kina su se pojavile kao inicijatori rezolucije SB UN, protiveći se kršenju principa i procedure izbora novog visokog predstavnika za BiH Kristijana Šmita, tražeći ukidanje ove privremene institucije koja traje već punih 27 godina. Iako rezolucija nije usvojena, rusko-kineska inicijativa je skrenula pažnju javnosti jer po mnogo čemu predstavlja novi fenomen, kako u međusobnim tako i globalnim odnosima. „Njihova nedavna inicijativa u Savetu bezbednosti protiv pokušaja nezakonitog nametanja visokog predstavnika za BiH uverava nas da će se ove dve globalne sile jednako principijelno postavljati uvek kada je reč o zaštiti legitimnih interesa Srbije i srpskog naroda, u prvom redu po pitanju zaštite suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije”, poručuje Živadin Jovanović.
