Kanadska ekonomija je dvostruko izložena u pogledu ekonomskog pada, koji je pred nama. Prvi uticaj je ovogodišnji porast kamatnih stopa, koji će udariti na bilanse domaćinstava sa velikim dugom. Ovo je veliki udar na domaću potražnju.
Zatim se osvrnite na visoku i rastuću perspektivu globalne recesije, to je drugi udarac budući da izvozimo 33 posto našeg bruto domaćeg proizvoda, naspram 12 posto koliko izvozi SAD. Banka Kanade je povećala stopu 400 baznih poena od marta. U prošlosti, tako ogroman šok stope izazvao je osam recesija i samo jedno meko sletanje.
Krivulja prinosa je sada invertirana na 90 baznih poena za raspon od 2s/10s. Ovo je najbolji vodeći ekonomski pokazatelj koji postoji. Istorijski gledano, ovo je najavljivalo osam recesija; opet, samo jedno meko sletanje.
Ušli smo u ovaj šok stope sa domaćinstvima koji imaju najveća dugovanja svih vremena… 72.000 dolara po glavi stanovnika naspram 67.000 dolara pre godinu dana i 24.000 dolara pre dve decenije. Indeks potrošačkih cena je porastao za 21 posto, dok je dug stanovništva narastao za 274 posto od početka 2000-ih, tako da se ne radi o inflacionom dugu. Radilo se o ugrožavanju bilansa potrošača, današnjem zaduživanju za upadljivu potrošnju i spekulativnom žaru u stambenim nekretninama, na račun budućeg ekonomskog rasta. Vreme za plaćanje muzike počinje 2023. godine.
Ogroman dug i stambeni balon
Potrošački dug je toliko van kontrole da čak i sa kamatnom stopom od 3,75 posto, iznos koji Kanađani potroše na servisiranje ukupnog duga izvlači više od 14 posto iz prihoda nakon oporezivanja. I to je bilo pre nego što je centralna banka u sredu ponovo podigla stope za 50 baznih poena.
Ne radi se o kamati koliko o visini otplate glavnice, ali hajde da istaknemo da je ukupan odnos servisiranja duga i prihoda, bio samo 12,3 posto u trećem kvartalu 1990. kada je John Crow odredio kamatnu stopu na 12,75 posto.
Celokupni teret servisiranja duga danas je veći nego što je bio 1981-82. kada su hipotekarne stope premašile 20 posto. Opet, ovo svedoči o ogromnim otplatama glavnice koje su išle zajedno sa porastom zaduženosti domaćinstava u poslednjih nekoliko godina (decenija).
Procenimo ekstremni stepen balona koji postoji u Kanadi, kako na potrošačkom bilansu tako i na preopterećenom tržištu stambenih nekretnina:
1. Priuštivost vlasništva nad kućom je najveća od 1990. Sećate se šta se dogodilo kada je to stanje naišlo na začarani ciklus stopa? Smatrajte ovo događajem sa dve standardne devijacije (SD). Drugim rečima: ekstremno. Da bismo značili vraćanje ovog odnosa priuštivosti, morali bismo imati pad hipotekarnih stopa za 200 baznih poena ili pad cena nekretnina u zemlji od 25 posto (ili neku kombinaciju).
2. Odnos cene i iznajmljivanja kuće od 146 posto u poređenju sa istorijskom normom od 78 posto – još jedan događaj sa dva SD. Poređenja radi, vrhunac u Sjedinjenim Državama sredinom 2000-ih bio je 128 posto.
3. Odnos cene kuće i raspoloživog prihoda sada je 135 posto. Dugoročni prosek je 89 posto; američki vrhunac sredinom 2000-ih bio je 134 posto. Još jednom, događaj sa dva SD. Srednja reverzija ovde znači pad cena kuća za 23 posto.
4. Sada je potrebno 11 godina srednjeg prihoda u Kanadi da bi se priuštio jednosobni stan. To je u poređenju sa osam godina u SAD-u danas, i još je jedan u dugom nizu dva SD događaja u Kanadi.
5. Šta je sa odnosom duga domaćinstva prema prihodu? Među najvišima na svetu sa nevjerovatnih 169 posto. Istorijski prosek je 125 posto. Vrhunac u SAD-u koji je nagovestio pucanje balona od pre 15 godina iznosio je 134 posto.
6. Stambena izgradnja kao udeo u BDP-u iznosi devet posto, što je još jedan događaj od dva SD. To je skoro rekordan nivo i daleko iznad norme od šest posto. To je takođe dvostruko veći od sadašnjeg američkog odnosaa, koji je dostigao niži vrh od sedam posto kada je izgradnja domova počela divljati sredinom 2000-ih.
7. Što se tiče nekretnina kao imovine u bilansima kanadskih domaćinstava, znajte da je: 55 posto ukupne neto vrednosti domaćinstva je u stambenim nekretninama, naspram 30 posto u SAD-u sada i 39 posto u 2006. -07. Još jednom, događaj sa dva SD.
Nije problem ponude stanova, već ponuda u odnosu na potražnju
Evo istine za razliku od mita koji stalno slušamo o “nestašici ponude” u stambenim zgradama (kako to može biti kada je stambena izgradnja u odnosu na BDP, od devet posto, blizu rekordnog maksimuma i daleko je iznad ovog odnosa naspram ostatka sveta?).
Kanada je potrošila skoro dvostruko više na stanovanje (145 milijardi dolara) u prošloj godini nego na poslovnu kapitalnu potrošnju (74 milijarde dolara). To je skoro rekordni jaz i otprilike tri puta veći od istorijske norme.
U protekloj deceniji nije došlo do rasta produktivnog kapitala, dok je zaliha stambenog kapitala porasla za 14 posto. Nema rasta kapitala privatnog sektora, nerezidentnog poslovnog kapitala; nema produbljivanja kapitala od 2011.
Kao rezultat toga, produktivnost u Kanadi (sa malim produbljivanjem kapitala) bila je ravna ili smanjena u osam od poslednjih devet kvartala i blizu je trogodišnjeg minimuma. To je nagnalo Banku Kanade da postepeno smanjuje svoju procenu potencijalnog realnog rasta BDP-a na slabih 1,75 posto za 2022. To je to? Ono što imamo je rast stanovništva od 1,6 posto. Drugim riječima, potencijalni rast bi bio negativan s obzirom na trend produktivnosti. Kakva ekonomija.
Sve se u kanadskoj ekonomskoj priči svodi na rast stanovništva, ali čak i ovde broj stanovnika bi opadao bez neviđenog buma imigracije. Priliv imigracije sada je dvostruko veći od godišnjeg proseka u posljednjih 30 godina. S opadanjem prirodnog priraštaja stanovništva, bum imigracije je izvršio enormnu kompenzaciju, a takođe stvario pritisak na stambeno tržište.
Uzmite u obzir ovo: rast stanovništva prošle godine u Kanadi je 1,6 posto, što je više od SAD-a (0,1 posto), Australije (manje od jedan posto), Ujedinjenog Kraljevstva (0,6 posto), Italije (-0,5 posto), Japan (-0,5 posto) i tako dalje. Od svih industrijaliziranih zemalja, samo Island, sa 2,4 posto, ima jači rast stanovništva od Kanade. Evo šta imamo u rukama: Kanadske stope nataliteta/plodnosti su na najnižim nivoima za 30 godina, tako da nema prirodnog priraštaja stanovništva. Ipak, bum imigracije je povećao godišnji porast stanovništva na 703.000 ljudi, 190.000 više od prosjeka od 513.000 u poslednjih 20 godina. Nije ni čudo što imamo stambeni balon rekordnih proporcija (potpomognut u prošlim godinama zahvaljujući super-akomodativnoj politici Bank of Canada).Ako želite najbolji lek za krizu pristupačnosti stambenog prostora, osim velikog porasta hipotekarnih stopa, možda bi savezna vlada trebala razmotriti smanjenje imigracije za 190.000. Gledajući na stranu ponude, početak stanovanja je u proseku iznosio 270.000 jedinica godišnje u poslednje dve godine, što je rekord. U poslednjih pet godina zaposlenost u građevinarstvu porasla je sedam posto, dok je u proizvodnji ostala ravna, a u sektoru resursa porasla je za manje od jedan posto. Rekordnih osam procenata zaposlenih je posvećeno građevinarstvu; prosek je bliži šest posto.
Evo pitanja za naše voljene vladine zvaničnike: Da li uvozimo građevinske radnike u ovom ogromnom prilivu imigracije? Uostalom, iako imamo rekordnu izgradnju, još uvek nekako imamo navodnu nestašicu nekretnina.
Zaključak
Imamo situaciju u kojoj Kanada ima stagnirajući ili negativan rast produktivnosti zbog godina zanemarivanja u privatnom sektoru, nerezidencijalnog kapitala i nedostatka poslovnih investicija. Ovo je primoralo Banku Kanade da smanji svoju procenu potencijalnog neinflatornog rasta na jedva više od jedan posto. Sav rast na strani ponude, a onda neki dolazi od rasta stanovništva, ne prirodnog priraštaja, već rekordne imigracije, što uzrokuje da potražnja za stambenim prostorom trenutno raste, jer prvo što je imigrantima potrebno je krov nad glavom.
Gledajući brojke, ako želimo da obuzdamo stambeni balon van upotrebe agresivnog povećanja kamatnih stopa, što samo proizvodi drugačiju vrstu problema priuštivosti, onda ili trebamo udvostručiti nivo stambenih zgrada sa već rekordno visokih nivoa na 550.000 jedinica, ili moramo smanjiti naše imigracione ciljeve, što bi ih i dalje ostavilo na rekordno visokom nivou, ali smanjilo rast potražnje koji je stvorio ovaj balon cena.
Sve što je rečeno, više nego udvostručavajući priliv imigranata, iako je pohvalno na mnogim frontovima, posebno u humanitarnom aspektu, vlada je na kraju pogoršala balon sa cenama stanova, koji je Banku Kanade doveo u nezavidnu poziciju da ubode ovu balon.
Dobre vesti? Iznajmljivači koji su godinama bili primorani da sede na ogradi konačno će imati priliku da uskoče na tržište nekretnina na mnogo jeftinijim nivoima… a u ovo doba iduće godine, centralna banka će biti primorana ponovo sniziti stope kako bi se izborila sa recesijom i deflaciju koja će doći sa padom.
SERBIANNEWS/CANADA
