Dan državnosti Srbije – sećanje na Sretenjski ustav, centralna svečanost u Orašcu

Državna ceremonija povodom Dana državnosti Srbije počela je služenjem pomena kod spomenika voždu Karađorđu u Orašcu, gde je pre 222 godine na Sretenje podignut Prvi srpski ustanak. Ceremoniju predvodi premijer Srbije Đuro Macut koji će položiti vence na spomenik zajedno sa predsednikom Vlade Republike Srpske Savom Minićem.

U okviru ceremonije koja je počela pomenom za pale ustanike koji je služio arhiepiskop kragujevački i mitropolit šumadijski Jovan biće održan i prigodni kulturno-umetnički program.

Na ceremoniji u Orašcu prisutvuju ministri u Vladi Srbije, predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić, politički predstavnici srpskog naroda u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, ambasadori i vojni atašei stranih država u Srbiji, kao i veliki broj građana.

Državna ceremonija povodom Dana državnosti Srbije počela je služenjem pomena kod spomenika voždu Karađorđu u Orašcu, gde je pre 222 godine na Sretenje podignut Prvi srpski ustanak. Ceremoniju predvodi premijer Srbije Đuro Macut koji će položiti vence na spomenik zajedno sa predsednikom Vlade Republike Srpske Savom Minićem.

U okviru ceremonije koja je počela pomenom za pale ustanike koji je služio arhiepiskop kragujevački i mitropolit šumadijski Jovan biće održan i prigodni kulturno-umetnički program.

Na ceremoniji u Orašcu prisutvuju ministri u Vladi Srbije, predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić, politički predstavnici srpskog naroda u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, ambasadori i vojni atašei stranih država u Srbiji, kao i veliki broj građana.

U Orašcu će, pored predsednika Vlade Đure Macuta, na državnoj svečanosti biti prisutni i predsednik Vlade Republike Srpske Savo Minić i predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić.

U prestonici kneza Miloša Obrenovića u vreme kada je 1835. godine usvojen Sretenjski ustav u Kragujevcu, svečanom akademijom u zdanju Stare skupštine u tom gradu biće takođe obeležen Dan državnosti.

Prisustvovaće joj i Stevandić i ministar rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske Radan Ostojić.

Povodom obeležavanja Dana državnosti Republike Srbije, pripadnici Garde Vojske Srbije izveli su počasnu artiljerijsku paljbu sa Savskog platoa na Kalemegdanu u Beogradu, sa 10 plotuna iz šest artiljerijskih oruđa.

Deset počasnih plotuna na Kalemegdanu

Obeležavanje Dana državnosti Srbije održano je juče u Višegradu u manastiru Dobrun, gde je služen parastos poginulim borcima Vojske Republike Srpske i položeni su venci i cveće na spomenik voždu Karađorđu.

Venci i cveće položeni su i na Centralni spomenik poginulim borcima Vojske Republike Srpske na Gradskom trgu u Višegradu.

Zajedničko obeležavanje Sretenja u Srbiji i Republici Srpskoj utvrđeno je Deklaracijom o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda donesenom na Svesrpskom saboru u Beogradu 2024. godine.

Na Sretenje 1804. godine, grupa istaknutijih Srba, narodnih prvaka, njih približno 300, većinom iz tog dela Šumadije, a delom i iz drugih delova tadašnjeg Beogradskog pašaluka, odnosno formalno Smederevskog, izabrala je Đorđa Petrovića poznatog kao Karađorđa za vožda.

Sretenjski ustav i pravni sukob sa Evropom

Prvi, kratkotrajni ustav Kneževine Srbije donet je na Sretenje 1835. godine, a ustavopiscu Dimitriju Davidoviću uzori su bili odgovarajući pravni spomenici Francuske, odnosno Belgije.

Davidovićev ustav bio je, formalno, na snazi svega 55 dana, a okolne sile odmah su se suprotstavile takvom ustavnom ustrojstvu jer većina zemalja ondašnje Evrope nije ni imala ustave, pa ni Austrija i Rusija.

Dan državnosti Srbije se slavio do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je ukinut, a kao državni praznik u Republici Srbiji obnovljen je 10. jula 2001, a slavi se od 15. februara 2002. godine.

Ove godine zbog obeležavanja Dan državnosti, koji se u Srbiji inače praznuje 15. i 16. februara, biće neradna tri dana, s obzirom na to da Sretenje pada u nedelju.