Nakon pandemijske školske godine i prebacivanja između učenja u učionici i učenja online, Nicholas Madott nije spreman da se ove jeseni pređe iz vrtića u 1. razred, prema rečima njegovih roditelja.
Trenutno u svom drugom pokušaju učenja kod kuće od januara, dečak iz Collingwooda, ON, provodi oko 30 minuta online sa svojim nastavnikom i školskim drugarima. Ostatak vremena je, ostavljeno za učenje sa svojim roditeljima.
Ova godina bila je “neoptimalna u pogledu njegove sposobnosti da nauči da čita i prepoznaje reči i da se razvija”, rekla je Carita Valentini o svom petogodišnjaku, najmlađem u njegovom razredu.
Ona i njen suprug Paul Madott zatražili su da Nicholas nastavi sa vrtićem i ove jeseni, ali još nisu ubedili školske zvaničnike da je to pravi potez.
Od roditelja i nastavnika do stručnjaka za razvoj deteta i istraživača obrazovanja, mnogi su izrazili zabrinutost zbog poremećenog obrazovanja kanadskih učenika usred pandemije COVID-19. Sada neki predlažu da nastavnici preispitaju opciju koja je u velikoj meri napuštena: da neki učenici ponove razred.
“Stekli su pola obrazovanja” kaže savetnik
Nevolje oko ponavljanja razreda nije potpuno nova za par, oni su se već susreli sa njihovom sedmogodišnjom kćerkom Viktorijom, takođe rođenom krajem decembra, pre nego što se porodica preselila u njihov trenutni dom.
U prethodnoj Viktorijinoj školi, “bili su barem otvoreni za dijalog i procenu Viktorije kao pojedinca. Ovaj put smo se tek susreli sa” Pa, mi to ne radimo u ovom odboru “, rekao je Valentini .
Monika Ferenczy, savetnica za obrazovanje iz Otawe koja pomaže Valentiniju i Madottu u njihovom zahtevu za Nicholasa, rekla je da se tokom pandemije čula sa mnogim roditeljima koji su zabrinuti da školski sistem ne zadovoljava potrebe njihove dece i da su učenici zaostali .
“Stiču pola obrazovanja … definitivno ne isti kvalitet iskustva, učenja koji su posebno potrebni maloj deci … posebno od predškolskog doba do 1, 2 i 3 razreda, što su ključne godine za uspostavljanje dobrih odnosa i razmišljanje sa školom “, rekla je.
“Ako imamo malo dete koje ne voli ići u školu ili u vrtić, ono je već u opasnosti.”
Kao odgovor na pandemiju, mnogi školski odbori morali su doneti mnoštvo promena u relativno kratkom periodu, objasnila je, uključujući savetovanje sa porodicama o virtualnoj školi, razmeni tehničkih uređaja i internet usluzi za učenike bez njih, a u nekim slučajevima, u potpunosti su promenili način na koji se pruža obrazovanje.
Te će promene imati efekte talasa, pa porodice treba konsultovati kako učenici napreduju, rekla je Ferenczy.
“Baš kao što su ih pitali da li se njihovo dete vraća uživo ili online učenju za sledeću godinu, to bi trebalo biti deo iste vrste izbora i razgovora”, rekla je. “‘Želite li da vaše dete nastavi u isti razred neko dodatno vreme učenja sa nastavnim planom i programom za 2. ili 3. razred ili biste želeli da pređe u sledeći razred?’ To je vrlo lako pitanje. “
Roditelji uvek mogu imati zabrinutost, sa pandemijom ili ne
Najbolja je strategija “upoznati svakog učenika sa znajem tamo gde je i pomaknuti ga napred ako može”, rekla je Laurie French, predsednica kanadskog udruženja školskih odbora, nacionalnog tela koje predstavlja školske odbore širom zemlje.
“Svi roditelji koji se brinu oko znanja svoje dece, oni uvek mogu razgovarati sa učiteljima … bilo u pandemiji ili ne.”
Neki su studenti uspeli dobro raditi tokom pandemije, rekla je French, pa ona ne vidi logiku da im čitavi razredi ponavljaju godinu.
Međutim, ona prepoznaje da napori na oporavku od postpandemijskog obrazovanja moraju priznati da se za ostale učenike jaz u učenju povećao i da moraju biti jasna ulaganja, koja su potrebna za njegovo rešavanje, rekla je.
“Moramo se osloniti na dokaze. Moramo se osloniti na svoje nastavnike koji će nam reći i početi graditi strategiju. Trebaće nam puno vremena da uistinu shvatimo koji su to efekti”, rekla je French iz Kingstona , ON, Ona takođe radi i kao školski poverenik školskog odbora okruga Limestone koji zastupa Greater Napanee.
Nije idealno, ali možda je “najmanje loša opcija”
Kanadsko obrazovanje je linearni sistem sa razredima zasnovanim na godinama: ono što se nauči u svakom razredu povezano je sa onim što sledi. U ovoj vrsti sistema, ako je student odvojen od svog razreda, može postojati negativni efekti povezani sa društvenim razvojem, stigmatizacijom i učenjem, rekla je Prachi Srivastava, vanredni profesor za obrazovanje i globalni razvoj na zapadnom univerzitetu u Londonu, ON .Tokom godina praksa je bila pružanje ciljane podrške svoj deci kojoj su potrebne dodatne mere, rekla je ona, bilo da se radi o učeniku sa izazovima u učenju ili onom koji uči brže od grupe.
“Jednostavno ponavljanje razreda bez ciljanih intervencija i potrebne podrške nije dovoljno da bi se osiguralo da dete ili taj učenik može savladati kurikulum i veštine koje su im potrebne”, rekla je Srivastava.
Ipak, pandemijska vremena nisu normalna. Srivastava je rekla da kanadski sistem mora preduzeti više mera za rešavanje poremećenog učenja sa kojim su se kanadski đaci suočili od marta 2020. godine.
Idealan scenarijo, rekla je, bio bi da provincijska ministarstva obrazovanja sprovode široko zasnovanu reformu kurikuluma, sprovodu dopunsko obrazovanje za sve učenike, kako bi poboljšali osnovne veštine i podstakli razvoj drugih, poput veština snalaženja i mentalnog zdravlja za krizna ili vanredna vremena. Ona takođe poziva na ciljane intervencije i tutorsku podršku za domaćinstva, škole i zajednice koje su teško pogođene sa COVID-19.
Šrivastava je rekla da bi ovakav plan oporavka na visokom nivou obrazovanja trebao dolaziti sa prikupljanjem uporedivih podataka, širokom saradnjom i odgovarajućim finansiranjem. A trebalo bi da postoji najmanje naredne dve školske godine, rekla je.
Ako finansiranje obrazovanja ne dobije podsticaj i ako se ne uvedu ključne reforme, sistem će možda morati razmotriti da li je ponavljanje razreda grupama učenika “najmanje najgora opcija”, rekla je.
“Obrazovanje i socioekonomske posledice COVID-19 ne prestaju kada se svi vakcinišu…. Te posledice će nastaviti da daju svoje negativne efekte i to je ono za što moramo planirati.”
SERBIANNEWS/CANADA